Šta znači biti Srbin? Ko uopšte može reći da je 100 odsto Srbin u 21. veku? Kada samo pomislimo i zamislimo koliko je generacija prošlo pre nas, koliko različitih osvajača i migracija stanovništva je bilo i biće, koliko samo ujedinjavanja i razjedinjavanja, onda je valjda jasno da je prebrojavanje krvnih zrnaca više nego pogrešno i krajnje umobolno. Naročito u današnje, moderno doba kada je sasvim uobičajeno imati partnera sa drugog kontinenta, druge rase, religije, etničke pripadnosti.
Sve u svemu, dok mnogi uživaju u različitostima i veruju da su najlepša deca mešovitih parova, postoje i dalje oni koji se protive ljubavi između naizgled različitih partnera i smatraju da se Srbin mora ženiti Srpkinjom, kao i da se time mora očuvati „čista“ nacija.
Ova vrsta nacizma bespredmetna je i za svaku osudu naročito u situaciji kada znamo da se suprotnosti privlače i da je svet, hteli mi to da prihvatimo ili ne, već sada jedno globalno selo. Ljubav naročito ne poznaje granice ovog tipa, te je divno da se dvoje mladih, sa različitom bojom kože spoje u jedinstvu ljubavi i emocija.
Busanje u grudi nacionalnom pripadnošću nikada nije niti će biti odlika pravih patriota koji vole i cene svoj narod i trude se da isprave sve ono što smatraju pogrešnim kako bi bili još ponosniji na svoje sunarodnike, na svoju državu i grb kojem himnu pevaju.
Na društvenoj mreži Redit pokrenula se zanimljiva tema nakon objave jednog korisnika koju prenosimo u celosti:
„Dragi ljudi,
Ja sam hibrid. Moj otac je Srbin, a majka Arapkinja.
Govorim i pišem srpski. Informišem se šta se dešava kod kuće, čak i ako nisam rođen u Srbiji. Osećam se Srbinom i živim kulturu. I ovde u Nemačkoj me ljudi vide kao Srbina pa samim tim i kao stranca. Odrastao sam kao pravoslavac iako nisam preterano religiozan.
Zbog majke ne izgledam tipično srpski. Nisam mali, ali nisam ni najveći (1.77m). Imam tamnu kosu i smeđi ten. Nisam odrastao u Srbiji i često me samo zbog toga doživljavaju kao stranca. Međutim, ni na druge načine se često ne osećam 100 odsto prihvaćenim.
Većina ljudi se uvek iznenadi kada shvate da znam srpski. Takođe mnogi misle da sam Ciganin. Sve u svemu živim kulturu i osećam se 100% Srbinom. Takođe zato što sam imao tako malo kontakta sa svojom majkom. Cela stvar je zbunjujuća i osećam se i kao kod kuće i ne kao kod kuće u Srbiji. Za mene to ima veze sa činjenicom da me ljudi doživljavaju kao cigana.
Ali šta mislite jesam li ja Srbin?
Izvinite na lošoj gramatici“, napisao je na kraju.
Na ovu objavu svoj odgovor je ponudio veliki broj drugih korisnika, a uglavnom se mogao videti prepoznatljiv srpski humor.
„Više si ti Srbin nego prestolonaslednik.”
„Brate ti si premija za Srpkinje u Srbiji, imas nemačke papire, možeš da pričaš kako ti je keva iz Dubaija, egzotičan si u svakom smislu. Ja ne bih izlazio sa BG splavova da sam na tvom mestu.”
„Samo se zapitaj da li se plašiš promaje, odgovor će ti doći sam.”
„’Izvinite na lošoj gramatici.’ Čovek piše bolje od 99 odsto nas. Srbin si brale, drmni jednu rakiju i uživaj.”
Osim šaljivih odgovora koji na najbolji način oslikavaju mentalitet našeg naroda, bilo je i onih koji su pokušali da uozbilje prepisku i na taj način pruže odgovor momku koji je autor zanimljivog pitanja.
„Zavisi isključivo od tebe i kako se osećaš. Ako se osećaš kao Srbin, ti si za mene Srbin. Ne postoje nikakvi standardi po tom pitanju, ako smatraš srpsku kulturu, jezik i poreklo kao svoje, niko drugi nema prava da diktira kako ćeš se osećati u vezi toga. Da napomenem još jednu vrlo bitnu stvar, religija nema veze sa etničkom pripadnošću. Jevrej ili musliman koji sebe smatra Srbinom nije manji Srbin od pravoslavca.”
„Govoriš jezik, jedan roditelj ti je Srbin, voliš Srbiju, i ono najbitnije – i sam se osećaš kao Srbin.
Ne osvrći se na glupe komentare, koga zanima reci da si iz mešovitog braka i to je to, ko ne pita – ne zanima te da objašnjavaš.”
„Kao Srbin iz Amerike, moram reći da taj osećaj zavisi gde sam. Više se osećam kao Srbin kad sam ovde u Americi zato što moji roditelji su iz Srbije, pričamo srpski u kući, i slavimo srpske praznike. Svako me smatra Srbinom ovde, ali čim avion sleti, u Srbiji svako me smatra Amerikancem. Zbog toga se više osećam kao stranac u svojoj otadžbini. Baš je čudan osećaj.”
Momak koji se pita “da li je Srbin” svoju objavu je napisao na ćiriličnom pismu, a to je bio još jedan od pokazatelja za one koji su davali svoj sud.
„Štaviše, čovek piše na ćirilici. Ako to nije Srbin ja ne znam šta jeste.”
I, znamo li na kraju šta to Srbina Srbinom čini?
Dodaj komentar