Moj Novi Sad: Zašto se ovde smatram domaćom sortom

Došla sam iz provincije u Novi Sad te davne 1996. godine. Bio je prelepa, pre bi se reklo palanka nego grad, prepun zelenila, kuća i nekog spokoja među ljudima. Kritikovali su ga da je usporen, da smo mi Vojvođani po temperamentu takvi, te smo uspavali i sam grad. Međutim, grad je bio ubrzan za moje poimanje. Provincijski način života na selu je tek bio spor.

Kako su godine prolazile, sve sam ga više osećala svojim. Sada u njemu živim punih dvadeset godina, više od pola života i smatram se domaćom sortom. No, Novi Sad je odavno prestao da biva ono što sam po dolasku zatekla.

Gotovo preko noći, u pojedinim delovima grada kuće su zamenile zgrade. Nicale su na sve strane brzinom svetlosti. Novi Sad je postao  jedno od najvećih gradilišta u jugoistočnoj Evropi. Novi izraz lica grad je dobio nakon desetak godina rušenja, bušenja, dizanja prašine i rada mešalica na svakom koraku. Zgrade su izranjale kao iz vode.  Kada se slegla prašina, dobili smo novi grad. Pojavila su se nova naselja puna betona i uskih ulica načičkanih automobilima. Nekadašnja palanka sada  sve više podseća na veliki parking. Uporedo sa izmenom izgleda, sada mogu reći svog grada, menjala se i struktura stanovništva.

POVEZANO: Zašto je Mika Antić bio zaljubljen u Novi Sad?

Mnogo nas je došlo sa strane. To uopšte nije sporno, niti imam nešto protiv. Međutim, došao je svako ko je poželeo i mislio da će ga u gradu dočekati  bolja budućnost. Prenaselili smo ga, užurbali, zagušili zgradama i automobilima, zagadili izduvnim gasovima, oteli mu zelene površine i mirne ulice pune kuća iz čijih dimnjaka je lenjo izlazio dim tokom zimskih meseci i podsećao na spokoj.

Oteli smo mu dušu? Mnogo puta sam se pitala da li je moj Novi Sad izgubio dušu, ili se ona samo sakrila iza svih tih kulisa i čeka momenat kada će nas iznenaditi i pokazati da je tu i da je oduvek bila, samo je mi nismo videli jer smo bili zaokupljeni  jurnjavom, živeći gradski san čija java nas je dovela do sadašnjeg  trenutka u kome se neki pitaju, gde je nekadašnji Novi Sad.

POVEZANO: Liman ili Detelinara?

Sretnem ga u centru među starim prelepim zdanjima, grajom i punim kafićima između kojih se pruža korzo i gde svako potajno želi da bude viđen ili vidi nekog poznatog. U Novom Sadu su ljudi jako povezani, i gotovo je nemoguće upoznati nekoga ko ne zna nekog tvog bar iz viđenja. Često prokomentarišem sa društvom da je ovaj grad u stvari jedno veliko selo…

U svom srcu, Novi Sad je ostao isti, ima istu energiju, vojvođanski šarm, lagani ritam…. izgleda kao da mu je za sve ovo gore navedeno SVE RAVNO.