Mladenačke torte i ostale poslastice koje pravi Jelena Ujvari (53) poznate su po neobičnom stilu, unikatnosti i veličini, a ljubitelji slatkiša često ih satima gledaju dok ne poveruju da je na njima ama baš sve jestivo. Mašnice, cvetovi, cirkoni, kuglice, čipke i mrežice na prvi pogled deluju kao da su veštački, ali se na svadbama pojedu za tili čas.
Ova izuzetno kreativna žena živi i radi u Moroviću, malom selu kraj srpsko-hrvatske granice, 18 kilometara od Šida.
Upoznali smo se pre četiri godine na manifestaciji Etno-dan koju je organizovala sa svojim drugaricama iz Udruženja žena Morovićanke koje vodi, a i tada, kao i sada, njene torte su bile i ostale među najkvalitetnijim i najvećim u Srbiji, piše sajt Priče sa dušom.
Torta od 20 delova
U poslednje vreme dobija sve više porudžbina iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Austrije, Švajcarske, Švedske, a o Srbiji da ne govorimo. Sa tortama koje često imaju i po dvadesetak delova (najveća torta je sastavljena od 16 torti) Jelena krstari od Morovića do Negotina, ali i do Subotice i juga Srbije.
Visoke temperature ne sprečavaju je da gostima u svadbenoj sezoni koja upravo sada traje isporuči njihove poslastice na vreme, jer za to ima specijalnu opremu. Najveću tortu odnela mladencima u Sarajevo i to na plus 42 stepena! Ta torta imala je skoro 90 kilograma.
– Mušterije sa kojima se ranije nisam znala našli su me preko jedne agencije iz Zagreba tražeći neobičnu i ogromnu tortu. Kolege iz Hrvatske su me pozvale i sve smo se odmah dogovorili – seća se Jelena, koja ovih dana pravi dve velike torte za venčanja, a nedavno se vratila iz Negotina, gde je radila tortu za krštenje jednog dečaka.
– Četiri stotine kilometara nisu bili prepreka jer sam roditeljima već jednom pravila tortu za njihovu svadbu u Beču. Imali su poverenja u mene i rekli mi da napravim takvu tortu da se jednogodišnji dečak oduševi. Priznajem da nije bilo lako, a na kraju, svi bili zadovoljni, a pale su i suze radosnice.
Pitam Jelenu kako ljudi saznaju za nju s obzirom na to da nema drugu reklamu osim stranice na fejsbuku.
– Neko je probao pa mu se svideo ukus, nekome se dopala dekoracija. Zbog toga je preporuka najbolja reklama. Gde god da se pojavim gosti mi traže vizit-kartu. Evo na primer, sledećeg vikenda pravim tortu za jednog momka iz Norveške i njegovu dragu koji se venčavaju u Kragujevcu – priča Jelena.
Najsrećnija je kad joj mladenci jave da je torta bila ukusna, a da su se gosti oduševili i spoljnim izgledom.
Ispunjava sve želje klijenata
Dok se dotičemo teme ukrašavanja torti, Jelena mi otkriva da u oblastima cvetne dekoracije i dvoraca u kojima je van premca, može da ispuni oko 90 odsto želja svojih klijenata. Zahvaljujući višegodišnjem iskustvu napravila je svoju masu za dekoraciju, koja se brzo suši, koja je stabilna i čvrsta, čak i ako torta slučajno padne.
– Jedino ne radim figurice za torte. Smatram da ne možete da budete dobri u 100 stvari, već u jednoj kojoj ste se posvetili. Jedna gospođa iz Beograda izrađuje figurice i ona napravi sve što zamislim. Pošaljem joj sliku ili joj ispričam preko telefona. Svaki put se oduševim – iskrena je.
Osim što je poznata po cvetnim motivima, za Jelenu se zna da su joj velike mladenačke ili rođendanske torte uža specijalnost. Pravi i one manje, ali uglavnom kada dođe zatišje svadbi i prođe špic venčanja.
Kad se posao voli, nema radnog vremena. Tako i Jelena počinje svoj radni dan u šest sati, a završava ga oko 19 časova.
– Noć je za odmor i tada treba povratiti energiju. Još uvek sam aktivna u udruženju žena i držim se toga da sebi treba dati oduška, malo izaći iz kuće i družiti se. Nije sve u poslu. Čovek treba da napuni baterije da bi krenuo dalje.
Porodica kao najveća podrška
Podršku joj pružaju suprug, sin i ćerka. Priča i da bi volela da izrada torti preraste u porodični posao i da deca uviđaju koliko je važno biti svoj na svome.
– Malo sam se ljutila jedno vreme jer nisu hteli da se priključe, a imali su sve servirano – znanje koje mogu da im prenesem, a za koje drugi debelo plaćaju. Sada polako shvataju da je, iako su završili fakultet i višu školu, ipak najbolje biti svoj gazda. Vidite, pa ja sam u početku bez interneta počela ovde u Moroviću i stigla do ovog mesta na kojem sam. Zamislite šta sve onda danas mogu mladi da naprave – priča mi Jelena u Priči sa dušom.
Gde god da je putovala, sticala je brojna poznanstva i prijateljstva. U Beču, recimo, ima ljude koji su joj kao porodica, a tako je širom Evrope i Balkana. Kažem joj da će moje čitaoce zanimati kako glasi njen recept za uspeh?
– Potrebno je biti drugačiji, pratiti trendove i imati svoj pečat, odnosno nešto što će vas odvojiti od drugih. Krenula sam da radim u najgore vreme, 1999. godine, a onog dana kada je Novi Sad bombardovan pravila sam svoje prve torte. Kad je svima bilo teško, našla sam način da ne mislim o granatama već sam listala časopise i tražila inspiraciju. Praveći mladenačke torte i druge poslastice upoznala sam toliko divnih ljudi da skoro svuda imam po nekog prijatelja. Ne samo što smo zajedno kada nam je lepo, već delimo i teške trenutke, nekada i emotivnije nego sa nekim veoma bliskim. Tako je uvek kada se posao radi srcem – ispričala je Jelena za Priče sa dušom.
Dodaj komentar