U malom mestu u Hrvatskoj složno žive Srbi i Hrvati. Rata nije bilo jer niko nije hteo da ratuje, slave se dva Božića, spomenika ima raznih i svi su čitavi.
Kako piše Jutarnji list, reč je o mestu Moravice, koje spada u mesni odbor Vrbovski. Svaki treći stanovnik tog mesta je Srbin.
Iz kafića „trešti“ raznorazna muzika, pa i ona „Po šumama i gorama“.
U Moravicama nije čak bilo ni rata „jer nije bilo zainteresovanih ni s jedne strane. A bili su naoružani, jednima je puške podelila JNA, a drugima hrvatska policija. Oni, međutim, sela nisu čuvali jedni od drugih, već od onih ‘sa strane'“, piše Jutarnji.
Ljudi u tom mestu ne znaju da mrze jedni druge po nacionalnom ključu i znaju duboko da se poštuju.
Kako je slučajan susret u Nemačkoj razbio sve srpske predrasude o groznim Hrvatima
„Grad Vrbovsko ima više od 35 odsto predstavnika srpske nacionalne manjine. Mi smo u potpunosti implementirali Zakon o pravima nacionalnih manjina u naš Statut. Dogovorili smo se s predstavnicima Veća srpske nacionalne manjine da one dvojezične ploče idu samo tamo gde su Srbi u većini, a to su, uz Moravice, još Gomirje i Ljubošina, te određene ulice. Smatrali smo jedni i drugi da nema potrebe takvim pločama pokrivati druga naselja, pogotovo ona u kojima Hrvati žive u stopostotnoj većini“, kaže za Jutarnji gradonačelnik Moravica Dražen Mufić, koji je na tu funkciju došao sa svojom nezavisnom listom.
Njegova dva zamenika su iz redova srpske nacionalne manjine, Anđelka Mamula kao predstavnica s manjinske liste, i Borivoje Dokmanović, kao kandidat s gradonačelnikove nezavisne liste.
„Ljudi ovde imaju iste uslove i iste mogućnosti, a razlike ne pravimo ni u čemu, najmanje u nacionalnosti. Delimo posledice teškog života. Ovde, srećom, nije bilo rata, pa smo se nekako ranije okrenuli poslu i investitorima. Uvjek ima pojedinačnih ispada, ali mogu reći da je situacija glede tog pitanja vrlo dobra. Saradnja je vidljiva na svakom koraku, a najveći zajednički projekt je zapravo naš budžet koji ne isključuje nikoga, finansiramo brojna kulturna udruženja, manifestacije, programe. Delimo dobro i loše, a najveći nam je problem to što nam sela postaju prazna. Imamo 63 naselja na čak 270 kvadratnih kilometara, a u njima živi samo 5.000 ljudi. Brinuti o brojnim nerazvrstanim ulicama, organizaciji odvoza smeća i drugim komunalijama, pravi je izazov“, kaže gradonačelnik.
Novica Vučinić, profesor istorije i geografije i predsednika Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ iz Moravica kaže da meštani tog gradića nisu izmislili ništa novo, već su samo nastavili onako kako su to radili njihovi preci.
„Kada je sve krenulo početkom devedesetih, mi smo videli da ne valja, imali smo, doduše, svako svojih budala, koje smo morali da ‘išamaramo’. Pogodile su se dobre generacije Hrvata i Srba koje su se trudile. Bilo je bitno da nikome ne padne glava, i u tome smo uspeli. Nije na lokalnom nivou nikada bilo problema, na nivou grada još manje, a saradnja sa Županijom je izvrsna. Ali, tako nije na nacionalnom nivou. Mi se ne bavimo politikom, ali ona nama itekako da. Mi se odupiremo, ali kako dođe s vrha, tako mora biti“, kaže Vučinić.
Ovi Gorani nisu se delili prema nacionalnosti, niti su se isključivali u poštovanju običaja. Jedni drugima odlaze na proslave i obeležavanje Božića. Pridruže im se i muslimani koji tu žive, navodi dalje Jutarnji list.
Protojerej-stavrofor Jelenko Stojanović kada se obeležava islavi Sveti Sava poklone deli i hrvatskoj i muslimanskoj deci. On je bosanski Srbin koji se školovao u Beogradu, a već 33 godine službuje u Moravicama. Filozofija kojom se rukovodi ne može biti jednostavnija.
„Kada je Bog stvorio prvog čoveka, video je kako nije dobro da je čovek sam, i dade mu ženu. Bog je odredio da je čovek biće zajednice, kao što je i Bog biće zajednice. Sam taj početak upućuje nas jedne na druge, mi kad nekoga volimo, trebamo da se za njega borimo i treba da živimo jedni s drugima jer Gospod kaže: ‘Što učinite jednome od najmanje braće moje, meni ste učinili’. Hrišćanstvo počiva na tome, na ljubavi. Ono nas upućuje na ljubav prema bližnjima i Bogu. To je suživot koji moramo živeti, to je zajednica, nema sile“, kaže protojerej Stojanović.
U Moravicama se ne zaključavaju vrata kuće ni bicikli. Nema krađa, nema kriminala. Tamo se živi tipično bratstvo i jedinstvo i bolje od toga, zaključuje Jutarnji i kao primer navodi da se meštani Moravica spremaju za jedan Božić kada će se pevati Thompson, za drugi će svirati Baja Mali Knindža, i svi će ga pevati, i Hrvati i Srbi.
Dodaj komentar