Beživotni Mesec i njegovo prašnjavo stenovito tlo… Jedini Zemljin satelit u svojoj atmosferi ne krije nikakve tajne života, u njemu nema čak ni kiseonika u količinama potrebnim za život ljudi i biljaka.
Tajna života se krije, verovali ili ne, u Mesečevom „sirastom“ kamenitom tlu, u kojem se nalazi dovoljno kiseonika da omogući život za osam milijardi ljudi.
Istaknuti naučnici predvođeni Džonom Grantom tvrde da Mesec sadrži mnogo minerala koji su usko povezani s kiseonikom, te da bi ispod površinskog stenovitog sloja pod nazivom regolit moglo da se nalazi dovoljno kiseonika za preživljavanje osam milijardi ljudi u periodu od 100.000 godina.
Naučni proračuni su bazirani na podatku da je čoveku potrebno 800 grama kiseonika dnevno kako bi preživio, a regolit je dubok oko 10 metara.
Mesečev regolit je sačinjen 45 odsto od kiseonika, koji je čvrsto vezan za minerale poput silicijuma, aluminijuma kao i gvožđe oksida i magnezijuma.
Kako bi kiseonik bio dostupan, potreban je proces ekstrakcije koji je jednostavan. Taj sistem troši mnogo energije, a kako bi bio održiv, morao bi da ima podršku solarne energije ili drugih izvora energije dostupne na Mesecu.
Australijska svemirska agencija i NASA su u oktobru potpisale ugovor o slanju rovera na Mesec s ciljem prikupljanja mesečevog kamenja i pokušaja ekstrakcije kiseonika iz njega.
Naučnici su tom prilikom govorili i o razvoju eksperimentalnog reaktora s belgijskom kompanijom kako bi se unapredio proces stvaranja kiseonika elektrolizom.
Nova tehnologija bi mogla da bude poslata na Mesec do 2025. godine u sklopu misije Evropske svemirske agencije bazirane na korišćenje resursa, prenosi B92.
Ko je bio Majk Vučelić, Srbin koji je poslao prvog čoveka na Mesec?
Dodaj komentar