Splićanin Matej Periš (27) nestao je u Beogradu u noći između 30. i 31. decembra, a potraga za njim traje već gotovo mesec dana. Matejev otac od nestanka svoga sina nalazi se u Beogradu, a za hrvatske medije priča kako i dalje ne gubi nadu da će Matej biti pronađen živ.
Kako prenosi Slobodna Dalmacija, Nenad Periš gleda pozitivno u ishod istrage i nada se da će se zajedno sa živim Matejem vratiti u Split.
– Biće to veliko slavlje u mome Splitu, u Hrvatskoj, ali i u Beogradu, kada Mateja pronađemo. Ne želim uopšte pomisliti da ga nećemo pronaći živog. Razmišljam pozitivno, svi oko mene razmišljaju pozitivno i gotovo je neverovatna količina podrške i pozitive koju dobijam iz svih delova bivše države, ali i iz Europe. Ljudi mi nude smeštaj, stan, hranu…, a ja već 25 dana živim kod jednog mog prijatelja u Beogradu koji mi je širom otvorio vrata svoga doma. Nedavno sam mu rekao, da kojim slučajem živim još 20 života, ne bih mu mogao vratiti ono šta je on za mene učinio – kaže Nenad za taj portal.
– Ja sam u Beogradu, ne mislim se vraćati u Split dok ne pronađem sina. Nemam gde ići bez njega. Odnosno, mogu se i vratiti u Split i sedeti kod kuće u fotelji i razmišljati o onome što se događa u Beogradu, ali takva mogućnost uopšte nije u fokusu mog razmišljanja. Želim biti ovde dok ne nađemo Mateja, kod sebe imam Matejeve stvari koje mogu pomoći psima u policijskoj potrazi i sarađujem sa srpskom policijom, kako bi što pre rešili ovaj košmar – kaže Periš.
Periš se potom osvrnuo na veče kada mu je sin nestao.
– Ja celo vreme govorim da me ovog košmara može “osloboditi” samo istina. U mojoj glavi nedostaje vreme nakon spuštanja Mateja bliže reci pokraj restorana “Savanova”. Niti jedna kamera nije snimila Mateja da se spušta u reku, da u nju upada, niti jedna kamera nije videla da Matej ima bilo kakav kontakt s nekom osobom pokraj “Savanove” i ta reka je prava enigma. Na snimcima se vidi da se Matej spušta pokraj “Savanove”, ali se deo nakon toga ne vidi, jer na tom delu nema kamere – govori Periš.
I Matejev telefon je enigma.
– Telefon, odnosno signal telefona uočava se na dva mesta, ispred “Savanove” i onda nakon neka dva i po sata – kaže Nenad Periš.
Mnoštvo pitanja na koja nema odgovora muče Matejevog oca.
– Kako je moguće da se signal pojavljuje pokraj Ratnog ostrva, oko 4.15 sati, a to je oko dva sata i 20 minuta nakon zadnje Matejeve snimke pokraj “Savanove” u 1.55? Kako je moguće da mobilni reaguje ako se nalazi u reci? Ako je Matej potonuo u reku, a mobilni mu je bio u džepu, onda je nakon 2.20 sati on neupotrebljiv, mokar, na dnu reke i ne bi mogao davati signal. Proizvođač mobilnog kaže da može davati signal ako je mokar najviše pola sata. Dakle, ako je mokar, ne bi zasigurno mogao davati signal nakon gotovo dva i po sata – objašnjava Periš.
U ovih 27 dana Nenad je razgovarao s mnogim ljudima koji bi mogli nešto znati ili pomoći u potrazi za Matejem.
– Razgovarao sam s čovekom koji je iz Save spasio 30-ak osoba koje su upale ili skočile u reku. On ima restoran kod Pančevačkog mosta, negde na ušću Save i Dunava. Rekao mi je da je jednom jedna žena u zimskom periodu, kakvo je sada, skočila s Brankovog mosta i da je on krenuo za njom u potragu te je pronašao živu nakon četiri sata. Odvezena je u bolnicu, ali je, nažalost, nakon nekoliko dana u bolnici preminula od posledica hipotermije – kaže Periš i dodaje:
– U utorak je policija ponovno, sa psima, pregledavala Ratno ostrvo koje je u depresiji u odnosu na reku (poplavljeno). Na tom otoku ima desetak izletničkih kuća, a veličine je oko 1500 puta 1500 metara. Ništa mi još nisu javili, ali da su Mateja pronašli, zasigurno bi mi odmah dojavili – kaže otac.
– Taj prostor ispred restorana može se napustiti neopaženo, upravo zbog toga jer ne snimaju kamere. Tamo postoji i veliki parking pa nije isključena mogućnost da je taj prostor Matej napustio i u nekom automobilu. Srpska policija vrlo profesionalno i odgovorno obavlja svoj posao, ljudi istražuju u “hiljadu smerova”, a uz to im pomaže i policija RH. Ništa ne prepuštaju slučaju, rade dan-noć i stalno pronalaze nove smerove istrage – govori Periš.
Periš je upitan i da li mu se Matej ikada požalio svom ocu po pitanju nečega, je li bio nezadovoljan životom, razočaran u nešto i može li nešto tako povezati s njegovim nestankom?
– Nikada mi se nije žalio ni na što. Matej je mladić koji je pun života, planova. Odgovoran je, hteo je pronaći posao u svojoj branši, završio je ekonomiju, ali je isto tako hteo nastaviti biti i skiper. Ja sam želeo da se uhvati svoje struke, iako znam da je bolja zarada leti kada je skiper. Videli smo se za Božić i tada smo igrali karte. On je bio u paru sa sestrom Lucijom, a ja s Matejevom drugom sestrom Laurom i to su uvek “ratovi” kada igramo karte. I onda, nakon par dana, poziv iz Beograda, koji nam je potpuno promenio živote. Strašno – kaže Periš i dodaje:
– Pokušavam ne slušati neproverene informacije i one “sa strane”. Meni je najvažnije da Mateja pronađemo i da se zajedno vratimo kući. Neka se posle razglaba šta je bilo, zašto je bilo i kako je bilo. Dobio sam informaciju da ću se ponovno sastati s predstavnicima srpske policije kada im kolege iz RH ponovo dođu u Beograd – kaže Nenad Periš.
U celom ovom košmaru Nenad pokušava ostati pribran koliko je god to moguće.
– Pokušavam biti racionalan i moram svojoj porodici u Splitu i svojim kćerkicama objasniti da život mora ići dalje i da bi i Matej tako hteo. Ovo što sam ja više od 25 dana u Beogradu meni izgleda kao 25 godina – kaže.
Ističe da ima veliku podršku u Srbiji.
– Iako celo vreme nosim zaštitnu maskicu na licu, ljudi me na ulici prepoznaju. Izražavaju mi podršku, prilaze, mnogi i plaču i upravo zbog toga ne volim izlaziti napolje. Neki dan sam bio u marketu, pa su me tamo prepoznali. U kafiću, gde me nedavno čekao moj prijatelj kod kojeg boravim, prišla mi je jedna žena i pitala me jesam li ja Matejev tata. Ja sam joj odgovorio da jesam, a ona me zagrlila i počela plakati. Tu sam, u Beogradu, ostajem ovde dok ne pronađem sina živog. Pozitivno razmišljam, zahvaljujem svima koji saosećaju sa mnom i koji se mole za Mateja. Ne dam negativnim mislima da mi uđu u glavu. A ako bude drugačije, onda protiv toga ne mogu ništa, jer čovek snuje, a Bog određuje – zaključuje Nenad Periš.
Izvor: Slobodna Dalmacija, Nova
Dodaj komentar