Još jedna masovna seča dotrajalog drveća najavljena je u JKP „Gradsko Zelenilo“. Kako ističu u ovom javnom preduzeću, radi se o stablima kojima ističe životni vek, zbog oštećenja koju su nastala klimatskim i mehaničkim uticajima, ali i usled bolesti.
Planirana seča će biti izvedena na više gradskih lokacija, počev od centra grada, preko Podbare, Rotkvarije, Limana, Novog Naselja, Detelinare i Petrovaradina.
Na mestima posečenog drveća planirana je sadnja novih stabala na jesen, najavljuju iz „Zelenila“.
Kako dobro primećuju iz Ekološkog fronta Novog Sada, nije se gubilo vreme, već je planirani „drvocid“ je već počeo.
Da li će biti zamenjeno mladicama ili će na tim mestima niknuti novi parkinzi, ostaje da se vidi.
Stabla predviđena za uklanjanje rizik za bezbednost i imovinu građana
Pomoćnica direktora Danijela Andrić kaže da je na teritoriji celog grada uočen manji broj stabala koja predstavljaju rizik za bezbednost i imovinu građana, zbog čega će biti uklonjena.
– Umesto drveća koje predstavlja loš biološki i ekološki materijal na jesen će biti zasađena nova, zdrava stabla. Podaci o stanju drveća dobijeni su u okviru redovnih, svakodnevnih aktivnosti radnika stručnih službi JKP ‘Gradsko zelenilo’ koji se brinu o drveću i prate stanje biljaka u gradu. Na osnovu podataka s terena napravljen je popis drveća koje zbog starosti ili bolesti, izazvanih klimatskim promenama, ili mehaničkim oštećenjima predstavlja potencijalni rizik za bezbednost i imovinu građana. Uz konsultacije sa Savetom za ozelenjavanje Grada ova stabla biće zamenjena novim sadnicama – navodi Andrić za 021.
Drveće u urbanim sredinama ima kraći životni vek
Kako je dodala, drveće ima svoj životni vek, a urbanim sredinama, zbog mnoštva negativnih faktora, taj vek je kraći nego u prirodi.
„Drveće ima više stadijuma razvoja, i kada nakon juvenilnog i zrelog doba dođe u stadijum starosti, neophodna mu je dodatna nega da bi što duže ostalo zdravo. Folijarna prihrana, zalivanje i druge mere samo su neke od tehnika koje produžavaju životni vek stablima. Međutim, svake godine se javi određen broj primeraka, čiji biološki potencijal zbog godina i bolesti slabi. Kako se stanje drveta pogoršava, pojačava se njegova nestabilnost i ono prestaje da bude ukras i ekološka podrška i postaje potencijalna opasnost po ljude i njihovu imovinu. Drveće koje usled naleta vetra, ili olujnih nevremena, može pasti i povrediti prolaznike, oštetiti automobile, ili izazvati zastoje u saobraćaju treba ukloniti i zameniti“, zaključuje Andrić.
U „Gradskom zelenilu“ nisu naveli koliko stabala će tačno biti posečeno.
Izvor: 021
Dodaj komentar