Masimo o narkoticima: „Bilo je ‘in’ i interesantno, a policija nije znala ništa o tome“

Hrvatski kantautor Massimo Savić preminuo je juče (23. decembar) u 60. godini života, nakon borbe sa karcinomom pluća.

Jednom prilikom je govorio o problemima sa zakonom sa kojima se susreo u mladosti.

– Po povratku u Zadar, upao sam u loše društvo. Nekoliko drugara kralo je piće i cigarete iz prodavnice, a ja sam čuvao stražu. Nakon šest meseci došla je maca na vratanca, policija je htela sve da nas pohapsi, ali jedan socijalni radnik koji se zove Branimir zauzeo se za mene. Nakon razgovora sa svakim od nas ponaosob zaključio je da se isplati mene da spasava. Bio je u pravu. Puno sam naučio od Branimira i nas dvojica smo i dan-danas prijatelji ć rekao je pevač svojevremeno.

Otvoreno je govorio i o svojim porocima.

– Vrlo teško sam prihvatao smrt tih dragih ljudi. Mene su u društvu EKV-a i tih boema zvali grof. Jesam bio za zezanje, bio sam i za eksperimentisanje sa drogom, ali sam uvek vodio računa o higijeni i diskreciji. Uvek sam im govorio: ‘Nemoj da izgledaš kao dronjak, sredi se, ne moraš stalno svim svojim bićem da pokažeš u kojem si društvu i šta radiš, probaj to nekako elegantnije da uradiš’ – kazao on pre desetak godina.

Iako je priznao da je koristio psihoaktivne supstance, one nisu ostavile posledice na njegov život.

– S podsmehom su prihvatali te moje reči, ali na kraju je ispalo da sam bio u pravu. Ja sam kroz slalom tih osamdesetih prošao a da nisam ostavio nijedan komad sebe na tim zastavicama. Droga nije bila moj životni izbor, eksperimentisao sam s njom jer je bila u modi, bila je in. Bilo je prvi put. Prvi put su se u Jugoslaviji pojavile i lake i teške droge i nama je sve to bilo neverovatno interesantno, a policija pritom nije znala apsolutno ništa o tome. Bilo je novo i ne može se zameriti nekome ko je hteo da proba, da vidi šta je to i otkrije u čemu je tu stvar. Danas je apsolutno druga priča. Danas se zna šta je droga i nema opravdanja. To što sam ja uspeo svoj život da vratim na pravi kolosek nije moja velika pobeda i veliki uspeh, jer kod mene se nije ni dogodilo veliko oštećenje – kazao je on.

Zbog porodice se vratio na „pravi put“.

– Kod drugih kod kojih je oštećenje već nastalo bilo je teško vratiti se na pravi put. Govorim o fizičkom oštećenju, kada bolest zavisnosti već uzme maha. Bilo mi je lako da stanem, jer sam shvatio da je moj prioritet da imam porodicu, da budem otac, i to konzervativan otac. Neko ko je u stanju da svoju ćerku pošalje na fakultet – rekao je tom prilikom.

Izvor: Nova