Nakon što je završio srednju školu, Marko je kao i veliki broj njegovih vršnjaka odlučio da bolji život protraži u Nemačkoj.
Očekivao je da će ga tamo dočekati med i mleko, ali se prevario. Marko se uverio da Nemačka nije njegova zemlja snova, nego da je to Bosna i Hercegovina. Uverio se i sam da u Nemačkoj mora da radi, puno više nego u BiH.
Požalio kako živi od plate do plate, odnosno radi od ponedeljka do petka. Kada dođe s posla, istušira se i legne da spava, a potom ujutru buđenje i tako svakog dana. Petak naveče, kao i subota izlazi, nedelju odmara i priprema se za posao. Pola godine je bio u Minhenu i nije baš zadovoljan životom.
Tamo ko ne radi dva posla, nema mu spasa. Muž i žena moraju bit zaposleni inače je raspad sistema.
Rekao je kako je dobro u Nemačkoj jedino to što ga svi smatraju ozbiljnim sa 20 godina, ali rado bi se vratio u BiH, ima oca i dedu koji će mu pomagati.
Uželeo se ispijanja kafe sa drugarima kao i šetnje sa psima, završava svoju „tužnu“ ispovest.
Dodaj komentar