Naprednjački funkcioner broji ustaše među novinarima (FOTO)

Pomoćnik direktora u JKP Gradsko Zelenilo Novi Sad Marko Jovanović je na svom FB profilu 021.rs nazvao ustaškim portalom. Pored angažovanja u Gradskom zelenilu, Jovanović je i predsednik MO Srpske napredne stranke u Rumenci.

Da li su pritisci na slobodu i nezavisnost medija postali normalna stvar u Srbiji? Zašto bi se i zbog čega bilo koji medij nazivao ustaškim?

Da li Facebook “trpi” baš sve i da li funkcioneri političkih partija i državni činovnici mogu na svojim profilima objavljivati ovakve i slične tvrdnje bez ikakvih posledica?

Jesmo li svi, funkcioneri i građani, upoznati s pojmom političke odgovornosti? To su neka od pitanja na koje smo pokušali da damo odgovor.

Redakcija našeg portala kontaktirala je Gradsko zelenilo i Jovanovića, ali do objave ovog teksta nismo dobili odgovore. A pitali smo sledeće:

– Da li ste i zbog čega u objavi na svom FB profilu portal 021.rs nazvali ustaškim?

– Kako ste Vi zamenik direktora Gradskog zelenila i predsednik MO SNS u Rumenci, te istaknuti član vladajuće stranke, smatrate li primerenim ovakvo etiketiranje i pritisak na jednu od medijskih kuća u Vojvodini? Pošto se SNS deklariše kao stranka jasnog demokratskog opredeljenja, ovakav Vaš postupak je direktno suprostavljen osnovnim načelima partije čiji ste član. Jedan od osnovnih stubova demokratije su nezavisni i slobodni mediji.

– Da li ste obrisali spornu objavu sa svog FB profila?

– Ako ovo smatrate svojim ishitrenim postupkom koji je bio pogrešan, hoćete li se javno izviniti portalu 021.rs?

Portal 021.rs je samo jedan deo radiodifuznog preduzeća 021. Postoje više od 20 godina i kod lokalnog stanovništva uživaju poverenje zbog profesionalnosti i kontinuirane težnje ka nezavisnom i objektivnom informisanju javnosti. Portal 021.rs je i najposećeniji lokalni sajt u Srbiji.

– Ja sam 20 godina u novosadskom novinarstvu i prvi put čujem za tog mladića. On je verovatno tim postupkom hteo da se dopadne uskom krugu, desno orijentisanih, prijatelja. To je, koliko sam čuo, objavljeno na njegovom privatnom FB profilu, tako da ne smatram to javno izrečenim stavom. Ne znam šta da mislim o tome. Nisam konsultovao advokata. Ne dotiče me to. – izjavio je za Luftiku glavni i odgovorni urednik 021 Slobodan Krajnović.

Na naše pitanje da li smatra da funkcioner vladajuće partije može i ima pravo da objavljuje takve stavove na društvenim mrežama, rekao je,

– To su stvari kojih sam se naslušao i nagledao ne samo u novosadskom novinarstvu, već generalno i u srpskim medijima. Ne bih komentarisao.

Nameće se pitanje o odgovornosti javnih funkcionera za izražavanje stavova putem svojih profila na društvenim mrežama, a posebno ovakvih poput Jovanovićevog. O tome smo razgovarali sa Brankom Čečenom, direktorom Centra za istraživačko novinarstvo Srbije.

On je rekao da se ovde postavlja pitanje da li su to videli samo njegovi FB prijatelji i kako su oni reagovali, ali kako kaže, ako je to izašlo u širu javnost, onda je to “druga stvar”.

– Pričamo o tome da li su društvene mreže medij i to je pitanje za pravnika. Kao neko ko vodi organizaciju koja ima svoje medijske platforme, moram da kažem da je bilo raznih slučajeva u kojima se pokazalo da država društvene mreže tretira kao medij onda kad hoće, a kad neće onda društvene mreže nisu medij – rekao je Čečen za Luftiku.

Na pitanje gde je u ovom slučaju politička odgovornost, izjavio je:

– Gledajući državne funkcionere koji izgovaraju i na društvenim mrežama objavljuju apsolutno neverovatne stvari, mi smo zaboravili na političku odgovornost. Prag toga šta jeste, a šta nije dozvoljeno postaviti na društvene mreže je strahovito pao. Ne samo u Srbiji, već i u regionu i svetu. Lično sam kod lokalnih funkcionera nailazio na mnogo gore optužbe od ove izrečene za portal 021. Da ne govorimo o mainstream medijima, gde se takođe mogu čuti užasne optužbe.

Čečen je dodao da se to dešava medijima kojima se nema šta zameriti, pa je najlakše reći da je neko ustaša, izdajnik, sadomazohista, lopov, reketaš i td.

– Mi, istraživački novinari, to doživljavamo stalno i to nije ništa novo za nas, rekao je Čečen i zaključio:

– Javni funkcioneri moraju biti svesni svoje odgovornosti o tome kakav trag ostavljaju na društvenim mrežama. Zaista mislim da celokupna politička scena mora dramatično da se emancipuje i obrazuje u tom pogledu. Mislim da oni ne shvataju kakvu štetu nanose vrstom retorike koju iznose u javnost i javni diskurs i samim tim je nameću društvu.

Jedan od novosadskih novinara koji dugi niz godina trpi brojne pritiske i otvorene pretnje je i Dinko Gruhonjić, programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

U razgovoru za Luftiku, pružio je podršku kolegama sa portala 021.rs, poručivši im da je sve ovo što se dešava osveta ne samo poraženih snaga, već i najgorih đaka.

– Jovanović se očito ugleda na svog šefa i targetira ono malo preostalih medija u Srbiji koji ne žele da pristanu na pakt sa đavolom, odnosno sa vlastima. S obzirom na četničku prošlost SNS-a, sasvim sam siguran da su takvim osobama ustaše bliže nego kolegama antifašistima sa portala 021. S obzirom na to da su i u Drugom svetskom ratu, a i u ratovima devesetih vrlo otvoreno sarađivali s ciljem nanošenja masovnog bola i proizvođenja velikih nesreća.

Gruhonjića smo pitali i o problemima sa kojima se lično suočava zbog poziva kom je posvećen.

– Trpio sam pritiske i trpim ih i danas. I pritiske i pretnje, koje najčešće dolaze upravo od strane sledbenika četničkih, fašističkih i sličnih ideologija. Njima smeta kako se neko zove, a naročito još i ako ima antifašističku i partizansku porodicu iza sebe.

Da li su mediji u Srbiji slobodni?

– Srbija je prema izveštaju Reportera bez granica pala za 10 mesta na listi medijskih sloboda. Prema izveštaju za 2018. godinu, nalazimo se na 76. mestu, od 180 ispitanih zemalja. U delu ovog izveštaja o Srbiji, koji je objavila TV N1 navodi se sledeće,

– Srbija je postala zemlja gde je nebezbedno biti novinar, što je jasno prema alarmantnom broju napada na novinare koji nisu istraženi, rešeni ili kažnjeni i agresivnoj kampanji blaćenja koju vode provladini mediji protiv istraživačkih novinara. (…) Srbija želi da se pridruži Evropskoj uniji, ali za sada ne uspeva da ispuni standarde EU za slobodu medija, što je jasno po iskustvu novinara koji rade na terenu.

O pritiscima na novinare i (ne)slobodi medija u Srbiji razgovarali smo i sa prof. Dubravkom Valić Nedeljković, sa odseka za Medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Ona je istakla sledeće

– Ne mozemo biti zadovoljni slobodom medija, ali dok toga ne budu svesni građani i građanke i ne stanu u odbranu pre svega integriteta javnih servisa, ne mozemo ni očekivati da se mediji sami od sebe „uljude“, niti da ih politička sfera ostavi da deluju po savesti profesije i na osnovu etičkog novinarskog kodeksa. Očuvanje digniteta javne reči, nezavisne od bilo kakve sfere uticaja osim od „istine“, je ono sto je javni interes. Mediji moraju da deluju isključivo u prilog javnom interesu, a ne u korist političkih i ekonomskih elita.