Marina i Saša bili su u dugogodišnjoj vezi i čak i živeli zajedno. Pre dve godine on ju je krvnički pretukao, nakon čega ga je ona zauvek napustila. Nasilnik se, kako to obično biva, vratio i pokušao da je ubije. Ispalio je u nju 4 hica i pogodio kičmu. Ona je preživela, ali više nije hodala.
Pune dve godine ona je u kolicima, nepokretna i nada se ozdravljenju, koje postoji. Nedostaje novac. Sa nadom u dobrotu našeg naroda ispričala je svoju priču novinarki portala Espreso.rs.
Sve je počelo batinama
– Tolikom me je silinom tukao da je bukvalno kleknuo na moj grudni koš i lupao mi šamare iz sve snage – započela je svoju ispovest Marina baš od onog momenta kada se dogodio prvi incident.
Odlučila je da preko toga ne pređe. Ostavila ga je, ispričala svojoj porodici šta se desilo, pokušala da se vrati normalnom životu, bez Saše. On nije odustajao, molio je za oproštaj, ali je Marina bila istrajna u tome da se ne vrati nasilniku.
A onda su došao dan kada joj se život kakav je poznavala promenio u korenu.
Nasilnik je predator, ne odustaje
– Radila sam u cvećari na groblju tada. Bila sam sama u cvećari, svi su već otišli. On je vrebao okolo, čekao da dođem sama, to sam tek kasnije saznala…U cvećaru je došao pijan kao čep. Ušao je i izvadio pištolj.
Ispalio je prvi pucanj.
– Bol tada nisam osetila. Crvenilo je počelo da mi se razliva po butini, ali sam refleksno pokušala da se izborim sa njim, da mu otmem pištolj. Onda je pucao drugi put. Osetila sam vrelinu na stomaku i nogama. Sve vreme smo urlali jedno na drugo. Sećam se izobličenog lica, osobe koju sa poznavala, a koja kao da se pretvorila u neku drugu osobu – prepričala je Marina gotovo filmsku scenu.
Trećeg pucnja se kaže, ni ne seća, tada je već pala. Pucao je još jednom, ispod levog pazuha, da je „overi“. Bio je odlučan u tome da zakuca sudbinu svojoj bivšoj devojci koja je ležala na podu, bez svesti.
Probudila se i osetila da leži preko nje. Pucao je sebi u glavu, i tada je već osetila da ne može da pomeri noge, i da to više neće ni moći… Čula je nepoznati glas koji je govorio: „Dva N.N. lica, desila se pucnjava, sada je bezbedno“. Pod rotacijama su je odveli u bolnicu, na operaciju.
Od tada počinje njena borba za život.
Marina je čudo koje zaslužuje šansu za normalan život
Jedan dan. Samo jedan običan dan bio je potreban da se Marinin život preokrene za 360 stepeni. Vodila je normalan život, onakav kakav može da vodi mlada devojka sa dvadeset i kusur godina. Imala je dečka, počela da živi sa njim. Nadala se lepom životu, ljubavi, porodici. Umesto toga dobila je batine, a kada se drznula da nasilnika ostavi, dobila je metak. Zapravo, ne jedan. Četiri.
Kada upoznate Marinu danas, dve godine nakon što joj desio horor koji će pamtiti dok je živa, ne možete da ne primetite njene oči. Neko bi pomislio da čovek u takvoj muci otupi na sve, da postane bezvoljan.
Marina ne. Marina je nešto drugo.
Ona i dalje ima iskru u očima kakvu ćete retko kod koga videti. Danas je, zbog čoveka sa kojim je planirala život, u invalidskim kolicima. On je mrtav, a ona je pobedila smrt. Sada pokušava da prohoda ponovo.
I samo mi joj možemo pomoći u tome.
Za operaciju koja može da joj pomogne mnogo deli je još 40.000 evra za samu operaciju i još nešto novca za troškove puta. Dobila je novi datum za operaciju, koji je baš blizu. Četvrti novembar je dan kada treba da bude na Tajlandu.
Marini je inače već bila na rehabilitacije na koje ima pravo mnogo pomažu. U Sokobanjskoj je u jeku korone bila tri meseca. Tamo se vratila u formu, jer kod kuće može da vežba, ali ne tim intenzitetom. Lekari ovde kažu da ne mogu više ništa da urade.
Na Tajlandu je zrno nade
– Doktor koji me je operisao rekao mi je da budem strpljiva i da će neko medicinsko čudo da se desi. Ovde bi mogli da mi rade tretman matičnim ćelijama, ali nije sigurno koliko bi to bilo učinkovito, vrlo je mali procenat uspešnosti. Kada sam svom doktoru došla sa predlogom operacije i tretmana na Tajlandu bio je vrlo pozitivan. Rekao mi je da ne mogu ništa da izgubim, i da to treba da probam.
Moramo samo biti svesni da je ta terapija eksperimentalna. Inače, svi pacijenti koji su bili tamo na Tajlandu su pozitivno odreagovali. Njima je to eksperimentalni projekat i njima se ne isplati da dođem ja, da im to ne uspe i da im pokvari prosek. Oni biraju ljude kojima će to da pomogne zaista. Uspešnost zavisi od stanja tela, vrste povrede, mesta povrede, toga kada se ona uopšte desila To je sve individualno.
Nekome terapija pomogne 10%, nekome 90 odsto. U svakom slučaju i posle tretmana, kako su mi rekli tamošnji lekari, moram imati rehabilitaciju mesecima. Ta rehabilitacija bi bila u Srbiji. Na Tajlandu bih bila 35 dana nakon operacije, a za to vreme bi bilo to mapiranje aparata, da mi pokažu koje vežbe treba da radim. To bi bio sam početak, da se uhodam.
Posle toga bi usledio povratak u Srbiju, gde bih morala da nastavim rehabilitaciju, ali mi ovde to ovde pokriva RFZO samo tri nedelje. Za period posle ćemo se nekako snaći, sada mi je samo važno da odem na Tajland. To je šansa koju ne smem da propustim – kaže Marina.
Kako je Marinin dan mnogo blizu, svega za tri nedelje, sat sve brže otkucava. Novac joj je hitno potreban. Organizovaće se neki bazari, bilo je i turnira za nju. Ljudi dobre volje pomažu, ali joj trebamo svi mi.
Do tada, Marina u zebnji čeka. Istrajna je, radi ono što radi i poslednjih meseci. Iako je u kolicima, ide gde god može.
– Odem i sa prijateljima na kafu, do grada. U kući spremam ručak, radim sve što mogu. Odlazim na pijacu, u prodavnicu. Život ne sme da stane. Odustajanje jednostavno nije opcija – zaključuje Marina.
Kako možete pomoći?
Slanjem SMS poruke: Upišimo 758 i pošaljimo SMS na 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human 758 i pošaljimo SMS na 455
Uplatom na dinarski račun: 160-6000000006112-46
Uplatom na devizni račun: 00-540-0004317.9
IBAN: RS35160005400004317955
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 35 00 36.
Dodaj komentar