Razgovarali smo sa Marijanom Knežev, mladom umetnicom iz Novog Bečeja, koja već nekoliko godina živi i stvara u Novom Sadu. Marijana kao svoj umetnički izraz bira kolaž, jer kako kaže „oseća potrebu da svet prekraja u svoj lepoti njegove harmonije“, i to joj uspešno polazi za rukom, jer je do sad učestovala na više grupnih izložbi u zemlji i imala svoju prvu samostalnu ove godine u kultnoj Kafe Galeriji „Frida“ u Novom Sadu. Evo šta ova neobična i talentovana devojka kaže o svom radu, pogledima na svet, daljim planovima i o tome koja je supa najlepša.
Kako si odlučila da počneš da se baviš kolažom?
Kolaž i ja smo se sasvim slučajno sreli i od tad se namerno ne razdvajamo! Prvi put smo se sreli u kupatilu, da! Reč je o tome da je nama otpala pločica u kupatilu koju sam odlučila da ukrasim lakovima za nokte i listićima crnog čaja, što je izazvalo baš pozitivne komentare nasih rođaka i prijatelja. Još jedan, možda bitniji susret, koji je opredelio materijale sa kojima ću raditi, desio se u vreme kasnih devedesetih kad su se pojavile mini linije i kad je bilo popularno narezivanje CD-ova. Mojoj mami se bližio rođendan i ja sam zamolila drugara koji je jedini od svih nas tad imao kompjuter, da mi nareže nove pesme Željka Samardžića kojeg je ona baš volela da sluša. Pošto nisam imala omot za kutiju, izrezala sam pevačev lik iz novina i isekla tortu sa pozivnice za rođendan, sa još nekim detaljima, tako da je mama dobila originalnan poklon, a komšije su zajedno sa prolaznicima sa ulice preslušavali nove pesme!
Po čemu je ova tehnika jedinstvena?
Jedinstvenost kolaža, kao likovne tehnike, ogleda se u tome što nudi neverovatno mnogo prostora za igru. Tako da zahvaljujuci njemu mogu da i dalje održavam i negujem svoj dečiji pogled na svet, pun mašte i slobode, koji vidi radost što postojimo! Takođe igra sa kolažima deluje uvek nedovoljno istraženo, samim tim je interesantnija i zagonetnija.
Koliko je kolaž popularan kod nas?
Pitanje je vremena u kom živimo da li uopšte može biti popularno nešto što vredi i što „važnoj“ manjini ne donosi korist i profit? Najviše pažnje privlače šund, prostakluk, kič i besmisao…stvari „lake za čitanje i gledanje“ koje ne služe svrsi. Dok stvari koje zahtevaju lično angažovanje da bi se razumele, u smislu opšteg obrazovanja, kreativnosti i kritičkog mišljenja stoje na kraju kolone. Međutim, svaki vid umetnosti, pa tako i kolaž kao deo slikarstva, zauzimaju svoje mesto jer su uvek postojali ljudi koji su cenili prave vrednosti. Nove tehnologije imaju svojih dobrih strana, pre svega internet, koji stvara dobru podlogu za preticanje u toj koloni.
Gde pronalaziš inspiraciju za svoje radove?
Inspiraciju pronalazim najviše u prirodi, što se može primetiti, jer u mojim radovima ima dosta biljaka i životinja, gde kokoške dominiraju, kao i u mojoj varoši u vreme kad sam odrastala. Ipak je bez njih dobra nedeljna supa nezamisliva, a najlepša je ako se pomeša sa pačetinom i tu se dodaju knedle i rezanci! Delove prirode sam koristila u malo drugačijem kontekstu, ali sam time svakako želela da skrenem pažnju na to da bi trebalo pažljivije čuvati prirodu, u njoj traziti inspiraciju, pozitivnu energiju i primer skladnog života. Uostalom, najsrećniji smo kad smo prirodni i u prirodi.
Koja ti je za sada neostvarena želja u poslu kojim se baviš?
Moja neostvarena želja je zapravo mnogo malih želja, ali kada ih stavite u jednu posudu sa formom, te želje dobijaju neobične oblike i ponekad me zbunjuju, ali me najčešće oduševljavaju postavljajući neobična pitanja.
Šta bi izdvojila kao svoj najveći uspeh?
Kao svoj najveći uspeh koji su mi kolaži i izložbe doneli su predivna poznantstva sa ljudima iz sveta umetnosti koji razumeju i podrzavaju ono što radim, i svojim dobronamernim savetima pomažu u tome. Tako da su iz toga proizašla neobična i nesvakidašnja prijateljstva, na koja sam izuzetno ponosna. Lep je osećaj znati, da osim naših najbližih, i dugogodišnjih prijatelja, postoje ljudi slični nama sa kojima nas povezuje isključivo ideja, jer tad osećaj pripadnosti, ljubavi i vere u čoveka kao dobro i plemenito biće jos više jačaju.
Kakvi su ti planovi za budućnost?
U planu je nekoliko novih izložbi u Novom Sadu. Pripremam novu samostalnu izložbu i u Beogradu, u okviru festivala Crna Ovca i portala I Serbia. Moram da naglasim da su to dva grada, osim mog Novog Bečeja, koja su mi širom otvorila vrata kad je reč o predstavljanju kolaža, i ja sam srećna svaki put kad imam priliku da tu izlažem i na taj način nekome obojim dan, izamamim osmeh, ai i navedem na kritičko razmisljanje protkano iskricama humora.
Šta bi poručila mladim umetnicima?
Moja poruka je da budu dobronamerni, uporni, strpljivi i da veruju. Isto tako da ne kukaju i ne čekaju bolje vreme, jer mi smo sad ovde i ovo je za nas najbolje vreme! Ovde bih se nadovezala na, za mene vrlo inspirativnu misao pesnika Mike Antića koju volim da spominjem, a glasi:
„Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme. Ako sad nisi ti, nikad nećeš ni biti.“
Dodaj komentar