Ibro Sakić i Jelena Zdravković upoznali su se pre 15 godina na jednoj dramskoj radionici i od tada su dobri prijatelji. Oboje su zaljubljenici u pozorište i upravo zato su odlučili da zajedno počnu da vode dramske radionice za decu.
Teatar je svoj naziv dobio po jednom delu iz „Hamleta“ koji govori o putujućoj dramskoj trupi koja izvodi predstavu „Mišolovka“, ali to nije jedini razlog za ovo ime. Jelena i Ibro misle da je pozorište neka vrsta zamke za one koji ga vole, pošto kada se jednom zaljubiš u njega, kao gledalac ili glumac, zarobljen si za ceo život, baš kao u mišolovci.
Teatar Mišolovka se od ostalih izdvaja po tome što je ovo omladinsko pozorište u kojem deca igraju za decu, ali i za odrasle. Ovde deca na sceni predstavljaju životne situacije koje se svakodnevno dešavaju oko nas. Postoje dve grupe polaznika, od 7 do 13 godina i mladi preko 13 godina.
Roditelji upisuju na radionice decu koja vole glumu, a veoma često i one koji su pomalo stidljivi ili im nedostaje samopouzdanje kako bi se oslobodili. Svako može da dođe na jednu radionicu bez ikakve obaveze, da vidi da li mu se dopada. Audicija ne postoji i svi su dobrodošli. Jedini uslov da se priključite ovom teatru je da budete odgovorni.
Mali glumci se okupljaju svake nedelje na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u ulici Petra Drapšina. Direktorka ove škole Jovanka Ulić i profesorka Ivana Ignjatov Popović su prepoznale ovu dobru ideju, pa su zato i obezbedile prostor za izvođenje predstava. Ovde deca na uče samo glumu, nego i kako da međusobno sarađuju, da budu strpljivi i pažljivi.
– Mislim da deca kroz ove radionice dobijaju temeljnost i strpljenje. Dok radimo trudimo se da ih usmerimo, da vide da li je neka situacija dovoljno životna, da li je istinita, da prouče svaki detalj, da promišljaju, razmišljaju, povezuju i tek onda istupe sa tim. Svaka emocija ima svoje mesto i važno je da budu prirodni i spontani. Bitno nam je da znaju zašto to rade – kaže Jelena.
Svaka radionica počinje psihofizičkim vežbama zagrevanja kako bi deca vežbala pažnju. Posle toga sledi kratka pauza, onda se rade različite vežbe improvizacije, artikulacije glasa i tela. Svaka od njih služi za razvijanje mašte, kreativnosti i međusobne saradnje. Završetak je uvek isti, evaluira se ono što je rađeno tog dana.
– U ovom teatru osnovni cilj nije samo predstava, nego proces koji joj prethodi. Ta predstava je samo jedan od javnih nastupa u nizu, pošto nam se javni istupi dešavaju svakog dana. Veoma je bitno da deca budu spontana i prirodna. Sa decom imamo poseban odnos, svako može da kaže svoje mišljenje, šta mu se sviđa, a šta ne sviđa, bez obzira na godine – objašnjava Ibro.
Jelena i Ibro nedavno su sa starijom grupom radili predstavu „Putujuće pozorište Šopalović“ koja će se izvoditi i tokom naredne sezone. Priprema je trajala oko 3 meseca i nije bilo nimalo lako. Mladi glumci su uložila dosta truda i rada u ovo. Prvo se radi na izgradnji lika, pa na izgradnji međusobnih odnosa što dovodi i do stvaranja konačne predstave. Sve ovo uči decu i o životu, oni kroz glumu shvataju da ne mogu uvek biti najbolji, ali ni najgori i da ništa nije crno-belo.
Nove radionice sa ovom zanimljivom trupom počinju od septembra. U grupi za starije trenutno ima 5 slobodnih mesta, u planu je osnivanje još jedne grupe za mlađe, a svi zainteresovani mogu da se prijave preko facebooka ili da pozovu 064/285-06-83.
Jelena i Ibi su sjajni pedagozi. Zahvalna sam im za sve što su učinili za moje dete. Ono što je golim okom vidljivo, to je iskrenost i posvećenost ovih mladih ljudi. Moje dete ide u mladju grupu,bila je stidljivica ali se otvorila posle 3 meseca rada sa ovim ljudima. Promena je bila vidljiva i kod kuće i u školi. A gledala sam Šopaloviće koje su uradili sa starijom grupom… Nisam mogla da verujem da su to deca, da tako igraju.. kao da gledam profesionalne glumce! Fantastični su! Puno sreće u daljem radu Mišolovci! Velika podrška i preporuka!