Aktivisti Omladinske studentske akcije Brajan Brković, Mladen Cvijetić i Srđan Đurić pušteni su iz pritvora u utorak uveče (8. mart) nakon višečasovnog saslušanja u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.
Protiv trojice aktivista pokrenut je krivični postupak, a tužilaštvo je delo okarakterisalo kao nasilničko ponašanje. Zaprećena kazna zatvora je od nekoliko meseci do 5 godina.
Podsetimo, Brković i drugi aktivisti prekinuli su Sednicu Komisije za planove o Nacrtu Generalnog urbanističkog plana nakon tri sata rasprave, dovikivanja i prepirki građana sa predstavnicima Komisije i Urbanizma tako što su razvili transparent „GUP je glup“, da bi potom aktivirali dimnu patronu.
Brajan Brković je kasnije rekao da je u pitanju bio politički čin građanske neposlušnosti koji simbolično predstavlja ono što se godinama unazad u Novom Sadu radi i sprovodi – a to je prodavanje magle građanima.
Novosadski aktivisti neprestano ukazuju da novim GUP-om vladajuće strukture preko urbanista nameravaju da nepovratno, faktički na “tacni” isporuče Novi Sad u ruke krupnog kapitala, tačnije građevinskoj kompaniji Galens, firmi bliskoj novosadskim vlastima i SNS kliki.
Ipak, na nacrt GUP-a podneto je 15.000 primedbi građana, ali s obzirom kako je tekla sednica utisak je da će se sistematski odbijati sve suštinske primedbe koje pogađaju Novosađane.
Majka Brajana Brkovića, Aleksandra Bosnić Đurić, kulturološkinja i građanska aktivistkinja u razgovoru za Luftiku kaže da se u konkretnom slučaju ignorisala činjenica da postoji 15.000 potpisa građana koji su protiv ovakvog plana grada:
– Reč je o političkom performansu mladih novosadskih aktivista, više organizacija koje se godinama unazad bave aktivizmom. Oni koji više znaju o aktivizmu, znaju i to da se aktivizam bavi upravo takvim problemima. Pokušajem da se animira što veći broj građana, da se čuje njihova reč i da oni kao građani imaju pravo da donose odluke o stvarima koje ih se direktno tiču. Dakle, o tome kako će izgledati njihovo životno okruženje, njihov grad i život u njemu.
Međutim, sve ovo važi za dobro uređena demokratska društva koja poznaju i vrednuju praksu udruženja građana, nevladinih organizacija i građanskog aktivizma. Ovde kod nas to nažalost nije slučaj. Mi živimo u autokratskom režimu koji svaku građansku akciju ove vrste i svaki protest doživljava kao direktni, iracionalno neprijateljski atak na vlast – započinje razgovor za Luftiku Aleksandra Bosnić Đurić.
Ona kaže da je vlast napravila mnoštvo katastrofalnih poteza, od uzurpacije svih institucija do neverovatno raširene korupcije, nesankcionisanog kriminala, trgovine uticajem, te da su građanima oteti i mediji.
– Njima je oteto pravo da znaju istinu i oni su dezinformisani. Grupa koja se našla na udaru režima ovoga puta, što jeste počelo kao politički progon odnosno politički instruisan proces, zapravo je grupa mladića koja se bavi isključivo političkim performansima. Oni nisu ugrozili nikoga na bilo koji način, niti bi to uradili jer se bore za pravično, nenasilno i demokratsko društvo.
Imputirati da su oni nekakvi nasilnici zato što su koristili dimne patrone koje se inače koriste na malo većim žurkama je jedna jeziva politička insinuacija. A činjenica da je zbog toga delo okvalifikovano kao udruženo nasilničko krivično delo, koje bi moglo biti sankcionisano sa nekoliko meseci do 5 godina zatvora je upravo skandalozna. Da se na takav način obračunava sa aktivistima u ovom gradu i državi uopšte, najbolje govori u prilog činjenici da mi imamo posla sa duboko ukorenjenom autoritarnošću i da ovo jeste autokratski režim u svojoj zalazećoj, zreloj fazi – ocenjuje Aleksandra.
Navodi da nije sporno niti važno da li će nekom biti po ukusu performans koji su aktivisti izveli, ili su za neki suptilniji oblik.
– Taj dim, kako su i sami rekli simbolički sugeriše da mi svi zapravo plovimo u oblaku dima i političkoj magli. Suđenju koje je trajalo celog dana, u kojem kao da je reč o okorelim kriminalcima, prethodila je neverovatna tabloidna medijska obrada. Kada je reč i o Mladenu i Srđanu ali konkretno Brajanu, mi smo sve te tekstove i tabloidne obrade njegovog života skupili, a na njega je pokrenuta medijska hajka.
To što su tabloidi poput NS Uživo, Alo, Novosti i slični radili, zove se tehnika javnog linča. Oni su ga prozivali na nacionalnoj osnovi, prvi iznosili niz laži o njemu. Nijednog momenta nisu bazirali to na njegovim stavovima ili ponašanju, u tipičnom maniru gledali su njegov rodoslov. Čime mu se bavio deda, čime mu se bavio otac. Ovo što se sada dogodilo je nastavak te priče u kojoj se oni targetiraju kao, kako je to i sam gradonačelnik Miloš Vučević izgovorio, bitange. Ako su tako targetirani, svako može da im radi šta hoće, pa da ih i sankcioniše tako što će ih optužiti za udruženo nasilničko delovanje – objašnjava Bosnić Đurić.
Aleksandra kaže i da se radi o nesumnjivom političkom progonu njenog sina i da više ne prepoznaje osećaj elemetarne građanske sigurnosti:
– Za mene je ovo apsolutno politički progon. Mi ćemo se naravno obratiti međunarodnim organizacijama. Nažalost, oni nisu prvi aktivisti koji su imali ovakvo iskustvo u Srbiji u poslednjih 10 godina, a ja se bojim da neće biti ni poslednji – ističe ona i dodaje:
– Lično se već odavno ne osećam građanski sigurno i zaštićeno. Od momenta kad su počela ta targetiranja Brajana po medijima ja se osećam vrlo ugroženo zajedno sa njim. Prvo, zato što je ugrožen moj sin, a posle jer sam ja najbliži član njegove porodice i što u svim tim pretnjama koje smo čitali mesecima unazad i sama sam vrlo često pominjana. Kada se Brajanu preti, te pretnje se šire i na nas.
Ne osećam se sigurno i zbog toga što mislim da je Novi Sad prestao da bude siguran grad. Siguran je samo za kastu odabranih u interesnoj sferi zvanoj Srpska napredna stranka i njihovim saradnicima i kolaboracionistima. Dakle, moj građanski osećaj sigurnosti, više ne govorim samo kao roditelj, ne postoji – opisuje Aleksandra.
U kontekstu borbe za slobodu mišljenja i govora bori se od devedesetih godina:
– Ja o tome neću prestati da govorim. Ne znam šta bih pametnije i šta bih korisnije mogla da učinim za zemlju koja je moja, budući da je nisam napustila onda kada je možda bilo vreme, dok je Brajan bio mali. Ako se nisam odlučila da je tada napustimo, neću se lišiti ni sopstvenog aktivističkog niti publicističkog angažmana. Nastaviću da se borim svim raspoloživim, legalnim sredstvima, za slobodu mišljenja, govora i uopšte slobodu od aktuelnog autokratskog režima u Srbiji. Jako je važno reći da su oni svi studenti. Brajan je imao jako dobar prosek na osnovnim studijama i upisao je master na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Srđan i Mladen su takođe studenti.
Neretko govorim da svi mi imamo profesije i da smo aktivisti u jednoj aktivističkoj priči. Aktuelni gradonačelnik Miloš Vučević sve svodi na terorističku manjinu koja maltretira ostatak građana Novog Sada, tako nas lišavajući elementarnog građanskog i ljudskog dostojanstva. Dakle, on nas praktično svodi na ekstremiste i teroriste, lišava nas naših identiteta, pravi od nas lake mete za sve one koji misle da bi eventualno trebali da se obračunaju sa nama – obrazlaže svoj stav.
Ukazuje na suštinu političkog performansa, ali i tretiranja svake vrste aktivizma gde se najjasnije vidi koliko smo daleko od demokratski uređenog društva:
– Politički performans nije nikakvo nasilje, apsolutno gnusna laž je da je bilo ko tamo bio ugrožen bilo čime. Dakle, treba da se vidi na snimcima, ti ljudi su normalno sedeli. Potpuno je bizarno da se za nasilničko ponašanje prozivaju oni što su izveli politički performans, a ne prozivaju batinaši iz Šapca, batinaši koji su došli da se obračunavaju sa građanima koji su učestvovali u blokadama.
Demokratsko društvo poznaje instituciju građanske neposlušnosti i aktivističke borbe. Najbolji dokaz da smo jako udaljeni od demokratije i da jeste u pitanju autokratski režim jeste način na koji se tretira aktivizam, građani koji nisu u političkom mejnstrimu, a koji imaju pravo na svoj bunt i građansku neposlušnost – zaključuje za naš portal Aleksandra Bosnić Đurić, kulturološkinja i građanska aktivistkinja.
Dodaj komentar