Magazin

Maja se dva puta borila za život, 40 dana provela u komi i ponovo učila da hoda

maja zezelj sepsa koma

Voditeljka Maja Žeželj suočavala se sa najtežim životnim izazovima i dva puta je uspela da “prevari smrt”. Svoju tešku životnu priču i kako je izgledao njen susret sa smrću ispričala je gostujući u emisiji “Preživeli”.

Njeni prvi zdravstveni problemi počeli su još 1989. godine, kada ju je udario kamion zbog čega je izgubila slezinu.

– Udario me kamion 1989. i tada sam izgubila slezinu, a to stanje me je kasnije uvelo u sepsu. Imala sam 21. godinu i sećam se samo da nas je jedan kamion pustio da prođemo, a drugi nas je samo pokupio. Imala sam posle te nesreće naprsla plućna krila, karlica mi je bila polomljena na sedam mesta, izgubila sam slezinu – ispričala je voditeljka i dodala:

– Nakon toga sam opet učila da hodam. Tad mi se prvi put desilo da sam doživela to iskustvo da vidim sebe sa vrata sobe kako ležim u postelji. Kad dobiješ te tačke ljudima se odmah seku prsti, ruke, noge, a moja doktorka me je spasila i nije dala da mi nijedan ud seku.

Prvu borbu izdržala je stoički, a već 2010. godine započela je njena druga životna drama, kada je zbog novog zdravstvenog problema završila u komi. Taj kobni dan je počeo sasvim normalno za nju, a ona se spremala da počne da vodi Dnevnik.

– Normalno sam se spremala da krenem da vodim Dnevnik i tačno se sećam tog trenutka kako ulazim u studio kako je krenulo da mi bude jako hladno i sve gore. Još sam se šalila “jao vidite, preznajam se”, to se u Dnevniku nije videlo, bilo mi je strašno hladno i ljudi su donosili toplu vodu da ugrejem ruke. Kad se sve završilo nisam mogla da se ispravim, bilo mi je strašno hladno i bila sam iscrpljena – ispričala je Maja, a preneo portal Direktno.

Upravo to veče počinje “pakao” koji će njen život potpuno preokrenuti, jer je zbog sepse zapala u komu i borila se za život punih 40 dana.

– Tad sam zvala supruga Ivana da me pokupi i on je bio iznenađen jer sam obično sve sama radila. Naši klinci su bili mali, imali su pet i tri godine, a ja sam mislila da je to virus i pazila kao da ih ne zarazim. Celu noć sam se mučila sa temperaturom koja je išla do 40 i ujutru sam otišla u bolnicu. Dugo nisu mogli da ustanove šta se zapravo dešava sa mnom, mislilu su da imam trombozu vene u početku, posle su me proveravali i radili nove testove na svakih pola sata i tada su krenule da mi se pojavljuju sitne tačkice po rukama kao ljubičaste boje – priča ona i dodaje:

– U međuvremenu, kako su prolazile sestre i doktori svi su me čudno gledali, a ja nisam imala predstavu da je to jer mi je lice promenilo boju u skroz ljubičasto-plavo. Na kraju je došao doktor koji nije ni radio taj dan samo da bi me pregledao i dijagnoza je bila ireverzibilna sepsa.

Majinom mužu doktori rekli da ima samo dva do tri odsto šanse da preživi.

– Ne znam da li su me uveli u komu ili sam se sama pogasila, ali tad kreće neki moj drugi život oko 40 dana. U tom mom životu ja jesam bolesnik i ne mogu da se krećem, u kolicima sam. Mozak hvata te informacije i povezuje šta se dešava okolo i u mojoj glavi ja sam na privatnoj klinici kod doktorke Bumbaširević, ali u isto vreme to je privatni vrtić i razmišljam što je super, kako bih mogla svoju decu da dovodim tu – ispričala je ona i dodala:

– Postoje stvari koje su se desile i za koje znam da nisu halucinacije, jer su bile moj paralelni univerzum, a ovo je upravo jedna o njih. U jednom trenutku dobijem informaciju da, pošto se pluća bolje oporavljaju, Ivan mi kaže da je sastavni deo terapije vožnja brodom koji je nizak i blizak vodi i ide preko Švedske, Norveške ka Crnoj Gori i tu će da se ukrcaju deca i vraćamo se na pristanište. Nakon toga sam sedela u čekaonici i čekala taj brod.

Sve što joj se dešavalo u tom perodu potpuna je enigma za nju, ali misli da je to bio njen put na “drugi svet”, odakle je vraćena zbog dece.

– Brod je zaplovio ka Crnoj Gori i tu mislim da kreće moje putovanje na onaj svet. Dolazimo do nekog pristaništa i to je crno, vlažno, svuda je neki beton. Sve vreme je mrak i nema sunca. Sve i deluje da nemaš šta da izgubiš jer te sve vodi, a ti si sav bespomoćan. Međutim, mislim da sam ja vraćena nazad zbog dece. Mislim da tu ima kao neka lozinka kad treba da pređeš na drugu stanu, a pošto je moja bila “a zašto sad, kad su tako mali”, ja sam vraćena – priča voditeljka i dodaje:

– Da je bilo nešto drugo verovatno nikada ne bih izašla iz kome. U trenutku kad izlazim iz broda Ivan me dočekuje i izvodi, a ja sam u kolicima. On me ostavlja i odjednom se nalazim ispred vrata lifta pozorišta Buha, mislim da je to bila asocijacija jer je dečje pozorište i čekam da neko dođe po mene. Iza mene su vrata nekog magacina i daleko je nešto belo, kao boja u oblaku kad letiš avionom. Tu vidim ljude kako prolaze i ne pričaju, ali sve se razumeju i ne hodaju već se lebdi. Ja krenem ka tamo, međutim iz tog magacina izađe medicinska sestra Olivera i kaže “šta ćeš ti ovde, mi te čekamo tamo” i ona me ubaci u magacin i tako me vrati na ovaj svet. I posle toga kad god je sretnem ja sam padala u trans od sreće, a ona prosto nije shvatala o čemu je reč. Ne mogu da tvrdim da li je to čistilište, reka Stiks, ja nisam toliko velika da mogu to da govorim, ali znam da to nisu bile halucinacije.

Preminula žena-fenomen: Poslednja bitka Novosađanke Viktorie Tamaši Babić

PARTNERI SAJTA


22 Shares
Share via
Copy link