Grupa osnovnih životnih namirnica, u kojoj su hleb, mleko, brašno, šećer, ulje i svinjski but, u maju će sigurno da dobije nove više cene, pošto 11. maja istekne mera Vlada Srbije o zamrzavanju cena tih proizvoda, doneta u novembru, piše Nova.rs.
Ekonomisti nemaju sumnje da će do tih poskupljenja doći, ali ne mogu da procene koliko će ono iznositi.
Profesor Ekonomskog fakulteta dr Goran Petković kaže za „Novu“ da je sigurno da će ti proizvodi poskupeti. Ipak, ne veruje da će ova poskupljenja biti velika, već će se nove cene postepeno formirati.
Jednostavno, kako ocenjuje, niko neće podići cene, jer voli to da radi – već zato što je to neophodno.
– Svi će podići cene gledajući u kupovnu moć potrošača. S druge strane, preduzeća nemaju pravo da stvaraju gubitke i ako nabavljaju robu po porasloj nabavnoj ceni, moraju da je prodaju po porasloj prodajnoj, da u toj transakciji ne bi imali gubitak. Do sad su bili u situaciji da moraju da prodaju po zamrznutoj prodajnoj ceni koja je niža od nabavne i to se dešava na mnogim tržištima. A država taj trošak svesno preuzima na sebe – objašnjava Petković.
Primera radi, građani Srbije troše struju koja se uvozi po ceni višoj od one koju plaćaju potrošači, a trošak na sebe preuzima EPS, odnosno država.
Ipak, građani Srbije će ovakve razlike u ceni, koju u prvom trenutku nadoknađuje država, platiti kroz porez.
Kada su osnovne životne namirnice u pitanju, Petković očekuje da će njihove cene u maju, nakon šest meseci, konačno biti odmrznute. Naglašava da će kada se to desi, cene skočiti i to je sa ekonomske strane normalno.
– Ako je cilj države bio da kroz zamrzavanje cena pomogne ugroženim grupama građana, to nije bio dobar način – ističe i navodi da „država treba da direktno pomogne ugroženim grupama građana, a ne kroz zamrzavanje cena“.
Podseća da kada su cene hleba zamrznute, „svi možemo da vidimo kontejnere pune hleba“, što nije ekonomično.
– Kada bi cena bila dva ili tri puta veća, bilo bi manje bačenog hleba. Međutim, onim ljudima kojima su mesečna primanja takva da im je i hleb veliki izdatak, treba pomoći da taj hleb kupe. Ali samo njima, ne i ostalom delu stanovništva, kome to nije potrebno – kaže Petković.
Zamrzavanje cena, prema njegovom objašnjenju, može da bude korisno u kratkom roku, kada je ono neizbežno i zato ta mera i postoji.
Međutim, na duže staze, to je loša mera koja će sigurno dovoditi do poskupljenja. A da li je u konkretnom slučaju ova mera donela nešto dobro, videćemo nakon odmrzavanja cena.
Prema rečima našeg sagovornika, ako je neko za ovih šest meseci „smislio nešto pametno“, onda je mera bila korisna – zadržalo se direktno prelivanje cena dok se ne smisli kako pomoći ugroženim kategorijama sanovništva.
Ipak, Petković sumnja da se neko bavio situacijom koja će nas dočekati u maju.
– Ako su sve ovo vreme iskoristili da identifikuju ugrožena domaćinstva, da smisle da li će ih dovesti u narodne kuhinje, da li će imati neke posebne povlastice pri kupovini, bonove za hleb, dakle da osposobi sistem za primenu selektivne mere, onda je to korisno utrošeno vreme – objašnjava sagovornik „Nove“.
Ako to nije slučaj, kako naglašava, svi građani će platiti, a najvišu cenu platiće oni koji imaju najmanje, jer će najviše poskupeti upravo osnovni proizvodi.
– Kako svi znamo da ti proizvodi najviše učestvuju u budžetu tih siromašnih, a kada se njihove cene odmrznu, njima će biti najteže – navodi on.
Na pitanje koje cene možemo da očekujemo u prodavnicama u maju, ekonomista Mihailo Gajić odgovara da nijedan stručnjak ne može da prognozira kolika će poskupljenja biti.
– Slažem se da možemo računicom dovesti zamrznute cene na nivo proizvoda koji su do sada poskupljivali, ali su te nezamrznute cene rasle upravo da bi proizvođači uspeli da smanje gubitke koji su nastali zbog uvođenja ove mere – objašnjava Gajić.
Kroz osmeh dodaje da, kada bi znao koliko će tačno cene da porastu, sada bi bio „na Karibima u jahti od 30 metara“.
Dodaj komentar