Ljubav ne bira ni vreme ni mesto na kojem će se pojaviti. Srešćemo je u klubu, parku, poslu, ulici, ali i u bolnici. Priča koju je na Fejsbuku podelila medicinska sestra zaposlena u Psihijatrijskoj bolnici Ugljan u Hrvatskoj o dekici kojeg zove barba Šime, a koja je raznežila sve koji su je pročitali.
Objavu vam prenosimo u celosti:
„Ovo je barba Šime. On ima 86 godina i njegova supruga Jozica je bila naša pacijent (PBU, Odelenje za demenciju) do pre mesec dana kad je nažalost preminula. Jozica je bolovala od Alchajmerove demencije i često puta nije prepoznavala svog Šimu, iako ga je često spominjala. To barba Šimu nije sprečavalo da svaki dan dođe njoj u posetu, da je poljubi na dolasku i odlasku, tepa joj, prošeta je, nahrani i provede vreme sa njom. Sećam se kad je jednom došao, a Jozici je bilo pozlilo, vitalni znakovi nemerljivi, a on plače ispred vrata ko malo dete i čeka da mu kažemo da li će ona biti dobro. Tada smo skoro svi plakali sa njime od sreće jer se Jozica izvukla, a njene prve reči kad je došla sebi su bile: Di je Šime?
Kad gledate dvoje ljudi od 80-ak godina kako se vole i kako joj govori “dobro jutro ljubavi” svaki put kad dođe, spoznate šta je to prava ljubav.
Nažalost Jozica je umrla proslog meseca, a Šimu je to svakako pogodilo. Svima nam je bilo teško, ponajvise zbog njega i kako će on to podneti.
Neki dan neko je zvonio na odelenju, kad ono barba Šime! Došao je da se prijavi za volontiranje kod nas na odelenju! Rekao je da želi da nam pomogne pošto mu je dosadno kući samom, a nama će dobro doći da prošeta još neku pacijentkinju kao sto je šetao svoju Jozicu.
Ljudi moji meni je ovo popravilo dan, ma šta dan, zivot!! Čoveka sa ovoliko dobrote u sebi još nisam upoznala! Svaka mu čast i kapa do poda našem “volonteru”!! Ugledajmo se na barba Šimu!!
P.S. Slike su nastale danas, kad je barba Šime došao da prošeta jednu od pacijentkinja (svoju poznanicu)!“
Ja sam ona što se udala za siromašnog čoveka, kad su mi svi govorili da sam budala zbog toga
Dodaj komentar