Dvadeset i četiri godine nakon što je postala časna sestra, dodir rukavima sa sveštenikom, promenio je ceo život sestre Meri Elizabet.
Fra Robert je dolazio iz manastira u Oksfordu, a Meri Elizabet je ostala sama s njim nakon što je njena nadređena sestra otišla da se javi na telefon. Pustila je Roberta kroz vrata, okrznula ga rukavom i osetila nešto poput trzaja, prenosi BBC.
– Bio nam je to prvi put zajedno u sobi. Dok sam ga puštala kroz vrata, osetila sam hemiju, nešto, bilo mi je malo neprijatno. Zanimalo me je da li je i on to osetio – priseća se sestra koja je živela pobožnim, strogim i tihim životom isposnice provodeći većinu dana u svojoj sobi.
Nedelju dana kasnije primila je Robertovu poruku u kojoj ju je pitao da li hoće da pobegne i uda se za njega.
Bila je šokirana jer nije znao ništa o njoj, čak ni njenu boju kose ili svetovno ime.
Pre ulaska u red karmelićanki kad je imala 19 godina, sestra Meri Elizabet bila je Lisa Tinkler. Iako joj roditelji nisu bili religiozni, tetkino hodočašće probudilo je nešto u šestogodišnjoj Lisi pa je zamolila oca da sagradi oltar u njenoj spavaćoj sobi.
– Imala sam mali Gospin kip na oltaru i malu lurdsku bocu. Mislila sam da je boca sveta, a ne voda, pa sam je punila iz slavine i pila vodu iz nje – ispričala je Lisa.
Sama je odlazila do crkve, razvila je ogromnu ljubav prema Devici Mariji i konačno osetila poziv.
Kao tinejdžerka je vikendom odlazila u samostan, koji su vodile časne sestre karmelićanke, gde je život bio gotovo spartanski, povučen i strog, a Lisa je odlučila da upravo takav život želi.
– Od tad sam živela kao pustinjak. Dva puta dnevno smo imali rekreaciju, oko pola sata, kad smo smele da razgovaramo. Uvek smo same radile i bile same u sobi – rekla je.
Tokom godina je počela da oseća da joj se smanjuje vokabular jer nije imala o čemu da razgovara s drugim sestrama koje su bile decenijama starije od nje, majku je viđala četiri puta godišnje kroz rešetku.
Opisuje da je osećala kako se njen unutrašnji svet otvara dok se spoljašnji zatvarao, ali postojao je osećaj zadovoljstva i ispunjenosti.
Tog dana u manastiru se sve promenilo slučajnim dodirom, a onda je stigla poruka s pitanjem na koje nije znala šta da odgovori. Iako on o njoj nije znao ništa, ona je o nekoliko puta pratila njegove mise u obližnjem manastiru.
Slušajući njegove anegdote dok je propovedao, dobila je uvid u odrastanje u Šleziji u Poljskoj blizu nemačke granice i Robertovoj ljubavi prema planinama.
U to vreme nije imala osećaj da je to imalo dubok utjecaj na nju. Sad se to odjednom promenilo.
– Nisam znala kakav je osećaj biti zaljubljen i mislila sam da sestre to vide na mom licu. Postala sam prilično nervozna. Osećala sam promenu na sebi i to me uplašilo – rekla je Lisa.
Na kraju je skupila hrabrost i priznala svojoj nadređenoj sestri kako se oseća.
Pitala ju je kako je mogla da se zaljubi s tako malo kontakta s obzirom na to da je bila pod njenim nadzorom 24 sata dnevno.
Razmišljala je kako će reagovati njena porodica ili biskup ako odluči da ode, a strahovala je i da će se promeniti njen odnos s bogom.
– Viša časna sestra je bila ljuta ne mene pa sam obukla pantalone, uzela četkicu za zube i otišla – seća se Lisa.
Robert joj je poslao poruku da će te večeri ponovno posetiti Preston. S prijateljem karmelićaninom susreo se u obližnjem pabu, a Lisa je u to vreme pešačila po pljusku do mesta gde se nadala da će se sastati.
– Kiša je padala, ka meni su išli automobili, a jaka svetla bila su uperena u mene. Obuzele su me suicidalne misli, borila sam se, razmišljala da sve sprečim, ali me je zanimalo da li stvarno misli ono što je rekao o venčanju – dodaje Lisa.
Nastavila je da hoda dok se nije našla potpuno mokra, bez kaputa, ispred „Crnog bika“. Skupila je hrabrosti da uđe tek kad je videla Roberta.
– Kad sam je ugledao, srce mi je stalo. Bio sam paralisan od straha, a ne od radosti. Znao sam da moram da budem tu za nju, dok sam takođe bio svestan da nismo praktično spremni za to – rekao je Robert.
Bio je karmelićanin 13 godina, u taj svet došao je u potrazi za smislom tokom krize vere i identiteta.
Smatra da su njegovi koreni napravili tu zbrku neizbežnom, odrastao je u regiji koja je nedavno prešla iz Nemačke u Poljsku s ocem luteranom i majkom katolkinjom.
Neuspela veza naterala ga je da nastavi svoju potragu za ispunjenjem u Engleskoj, u kojoj je u karmelićanskom samostanu pronašao utehu, uprkos luteranskoj protestantskoj teologiji koju je odabrao.
Kaže da ga je red naučio kako da prigrli tamu, poteškoće i krizu, ali susret s Lisom okrenuo mu je život naglavačke.
– Pre nisam znao puno o karmelićanima i nisam razmišljao o tome da budem monah. Uvek sam bio vrlo sumnjičav prema takvom načinu izražavanja vere. Taj Lisin dodir mog rukava pokrenuo je promenu, osećao sam da mi nešto raste u srcu, ali nisam znao da se nosim s emocijama poput ljubavi – kaže Robert.
Objašnjava da je njegova poruka Lisi bila gotovo intelektualna svađa s njim samim.
– Kad se pojavila u pabu, mali demon u meni bio je prestravljen. Moj strah nije bio verski ili duhovni, brinulo me je kako ću započeti novi život u 53. godini – istakao je Robert.
Prelaz je bio težak, posebno na početku. Lisa se prisetila trenutka neposredno pre Božića, nedugo nakon što su napustili svoje isposničke živote.
– Pogledala sam Roberta koji je bio uznemiren i plakao je, u tom trenutku smo dotakli dno i razmišljali da napravimo nešto poput Romea i Julije i okončamo muku. Osećali smo se usamljeno i izolovano, ali smo se držali za ruke i prebrodili to – rekla je.
Iako ga je uzrujalo pismo iz Rima u kojem mu je javljeno da više nije član karmelićanskog reda, Robert je ubrzo primljen u Englesku crkvu.
Robert je naručio knjigu na poljskom jeziku o časnim sestrama koje su napustile svoje redove pa ju je preveo na engleski. Oboje su briznuli u plač jer su mogli da se poistovete s tim pričama.
Lisa je sad bolnička kapelanka, a Robert vikar Engleske crkve. Mir su postigli kad su se usmerili na povezivanje s ličnom verom.
– Ceo moj verski život govorili su mi da srce mora biti nepodeljeno i dato Bogu. Osetila sam da mi se srce širi da zadrži Roberta, ali sam shvatila da sadrži i sve što sam do sad imala. Ne osećam ništa drugačije prema Bogu i to mi je bilo umirujuće – rekla je Lisa.
Venčali su se i žive u selu u Severnom Jorkširu, a još se prilagođavaju životu izvan samostana.
Lisa, koja je bila izolovana 24 godine i nije imala akademski život kakav je pre imao Robert, govori da se oseća kao posmatrač spoljnog sveta. Tek sad otkriva koja joj frizura i odeća najbolje pristaju nakon godina života po navici.
Oboje i dalje čeznu za elementima kaluđerskog života. Lisa kaže da bi se sutra vratila karmelićankama da nema Roberta.
– Navikli smo na tišinu i samoću što je teško pronaći u ovom svetu, borimo se da ostanemo usredsređeni i prizemljeni – rekla je.
Slažu se da ih je u njihovom braku troje.
– Hrist je u središtu i dolazi pre svega. Da ga izbacimo iz formule, mislim da to ne bi potrajalo – zaključili su.
Gruzijski Romeo i Julija – tragična zabranjena ljubav između muslimana i hrišćanke
Dodaj komentar