Najčešće iz nužde, ponekad samo zbog boljeg obrazovnog sistema i uslova rada, a tek poneko iz čiste radoznalosti i želje za avanturom, stanovnici Balkana napuštaju svoje domove i odlaze u nepoznato. U inostranstvo hrle i stari i mladi, čak i čitave porodice, različitih profesija, znanja i sa različitim stečenim veštinama.
Zato je svaka priča u kojoj neko izabere povratak na ove prostore toliko dragocena, jer pokazuje da je moguće okrenuti procese u drugom smeru. Takav put je izabrala i doktorica Ljiljana Vitas, piše magazin „Buka„.
Rođena je u Srbiji, gde je živela do svoje 27 godine i zavrsila Medicinski fakultet u Novom Sadu, smer Opšta medicina.
Nakon završenih studija i nailaska na poteskoće – tadašnji načelnik psihijatrije u bolnici za koju je dobila specijalizaciju joj je onemogućio edukaciju/boravak na odjeljenju koji je sastavni deo specijalističkog programa, tako da nije videla drugačiji izlaz nego da nauči nemački jezik i krene put Nemačke.
Nakon sedam godina života, rada i usavršavanja u ovoj zemlji, Vitas veruje da je odluka o odlasku u Nemačku bila najbolja moguća kako za nju lično, tako i za njen profesionalni put.
View this post on Instagram
Isto tako je uverena da je najbolji mogući potez sada dolazak u Tuzlu, gde planira da nastavi da živi i radi.
To, za sve koji je poznaju, kaže, nije iznenađujuća odluka, jer smatra da nakon završene edukacije, svako treba deo svog znanja da da zajednici i narodu sa ovih prostora.
A Vitas to već godinu i po dana čini putem svog instagram naloga, a za koji mesec će i svojim poslovnim angažamanom u Tuzli.
– Želim svoje znanje da primenim na ovim prostorima, kako u lečenju pacijenata, ali i da svojim kolegama prenesem sve ono što sam naučila u Nemačkoj sa kojom ostajem u stalnom kontaktu u smislu daljih edukacija – otkriva svoje planove doktorica Ljiljana Vitas koju na Instagram nalogu na kome deli svoja znanja i iskustva iz struke, prate brojne kolege iz BiH i regiona.
Takođe zbog ogromnog interesovanja za odlazak u Nemačku, Vitas priča i o brojnim temama koje su važne za one koji žele da spakuju kofere i dođu u ovu zemlju.
View this post on Instagram
– Moja Instagram stranica je prvenstveno edukativnog karaktera. Tamo delim dosta stručnih sadržaja iz interne medicine na maternjem jeziku i ono što su mene ovde naučili. Ako delimo znanje, naša zajednica postaje veća i imaćemo više zbrinutih i samim tim zdravijih pacijenata, što nam je svima i cilj – priča za „Buku“ Vitas dodajući da joj dosta kolega iz Srbije i BiH piše jer žele da dođu do informacija kako mogu da odu u Nemačku, kakvo znanje jezika je neophodno, kakvi su uslovi rada, mogućnost napredovanja i slično.
Ona na to ima spreman odgovor.
– Pre svega bih želela da pojasnim da ni na koji način ne želim da zagovaram i utičem na kolege kako treba da idu put Nemačke. Svako treba sam o tome da odluči, vidi razloge za i protiv. Takođe nisam ni najkompetentnija da poredim dva zdravstvena sistema, obzirom da sam vrlo kratko radila u Srbiji, ali mogu da kažem da sam u Nemačkoj dobila sjajno obrazovanje – specijalizaciju iz interne medicine uz sve željene edukacije poput ultrazvuka, endoskopije i slično, da o mesečnim izdacima ne razmišljam i da mogu da priuštim sebi sve ono što mi je potrebno da vodim jedan kvalitetan život. Što se tiče konkretno režija, troškovi jesu veći, ali i dalje ne prelaze 1/4 mesečnih primanja – priča Vitas.
Kaže i da je njoj lično bilo potrebno oko tri godine za savladavanje jezika do nivoa da svog pacijenta bez poteškoća razume, kao i on nju.
Od te tri godine godinu i po je jezik učila u Srbiji.
– B1 je minimum, B2 optimum. Mora se baš dobro razumeti da ne bi bilo poteskoća u poslu – ističe doktorica Ljiljana Vitas i dodaje da je Nemačkoj potrebno jako puno medicinskog kadra, ali da i sada većinom rade stranci.
Kao primer navodi službu interne medicine gde su specijalizanti tek u 5 do 10 posto Nemci.
– Kod mene na odeljenju je nas 5 sa Balkana-Srbija i BiH, dok ostale kolege dolaze iz Južne Amerike, Grčke, Azerbejdžana, Ukrajine, Kazahstana, Avganistana… U Nemačkoj postoji jako mnogo bolnica jer mesta od po 5.000 stanovnika imaju sekundarne zdravstvene ustanove sa CT-om, endoskopijom, poluintenzivnom negom. To je razlog što imaju deficit medicinskog kadra. Konkretno u bolnici gde radim, u svakom momentu postoje 2-3 oglasa za posao za lekare i jos duplo više za medicinske sestre. Taj broj raste iz godine u godinu – ističe doktorka Ljiljana.
Na pitanje da li sistem u Nemačkoj ima i neke negativne strane za medicinare sa područja sa Balkana Vitas kaže da ih ima jer se maksimalni obim zdravstvenih usluga pruža svima, što je jako veliki problem obzirom da nema dovoljno kadra, pa je pojedinac preopterećen, radi prekovremeno, ostaje na poslu i do 11 sati dnevno.
View this post on Instagram
Sve to, dodaje, može ostaviti zdravstvene posledice ukoliko se ne postave granice na vreme i svaki pojedinac ne zauzme za sebe.
– Svaki čovek je priča za sebe i čuli ste sigurno više različitih priča. Ja lično preporučujem svim kolegama edukaciju u Nemačkoj. A nakon sto završite edukaciju, sva vrata su vam otvorena. I kojim god putem da krenete, ne zaboravite da uvek nešto date svojoj zajednici i svom narodu. Ja danas to činim putem mog Instagram naloga, a za koji mesec nameravam i u ličnom kontaktu, u BiH – poručila je na kraju razgovora za Buku doktorica Ljiljana Vitas.
Dodaj komentar