Kada pređete četrdesetu godinu života počinjete malo ozbiljnije da se odnosite prema svom zdravlju. Neke prve, čak i male tegobe, nas na to opominju, pa ga ne shvatamo više zdravo za gotovo. Ne čudi što dosta ljudi u zrelim godinama, doživi prosvetljenje i potpuno promeni stil života. Uz brigu o zdravlju počinju na drugačiji način da se ophode i prema životnoj sredini, jer normalno ne možemo biti zdravi u nezdravom okruženju.
Moje osvešćenje, kada je o ovoj temi reč, desilo se pre nekoliko meseci kada sam otišla na godišnji sistematski pregled. Od svih bolesti od kojih sam kao svaki hipohondar strahovala da će mi naći, našli su mi povišen holesterol i to onaj loš LDL. Gornja granica je 4,5 a meni je bio 7 – nije šala.
Nedovoljno hrane
Prva stvar koju mi je lekar savetovao, bilo je da promenim način ishrane. Potražila sam pomoć nutricioniste i otkrila jedan potpuno novi koncept koji me je oduševio, a zove se „osvešćena ishrana“.
Osvešćena ishrana deo je programa Planetarno zdrave ishrane, a poizašao je iz poražavajućih naučnih prognoza da do 2050. godine na planeti neće više biti hrane za sve. Na osnovu istraživanja 37 naučnika iz 16 zemalja iz oblasti ishrane, zdravlja, održivosti, poljoprivrede i politike, jedini način da se ovaj problem prevaziđe je uravnotežena ishrana. Ona se zasniva na konzumiranju preporučenih namirnica, u najvećoj meri baziranih na biljkama i namirnicama koje imaju manji karbonski otisak.
Više zdravijih namirnica u Lidlu
Prateći uputstva nutricioniste, prvih nekoliko nedelja sam se mučila. Striktno sam se držala jelovnika, a onda sam „ušla u fazon“ i shvatila da tako zapravo mogu da se hranim zauvek. Počela sam da jedem mnogo više povrća i voća, a manje mesa.
Kada kupujem mlečne proizvode, gledam da budu sa minimalnim procentom mlečne masti. Izbegavam slatkiše ili kupujem one bez dodatog šećera. Biram uvek one namirnice koje su u integralnoj verziju, bilo da je hleb, tortilja ili pirinač.
Većinu tih namirnica kupujem u Lidlu, jer tu imam širok asortiman organskih, veganskih i zdravih proizvoda. Zato me je posebno obradovala vest da će ova kompanija u budućnosti još više delovati u skladu sa principima osvešćene ishrane.
Naime, ponuda zdravijih namirnica će biti još šira, kao i ponuda održivih proizvoda. Takođe će transparentnom komunikacijom Lidl pružiti podršku potrošačima na putu ka kvalitetnijem načinu ishrane.
Moji Lidl favoriti
Iako se trudim da jedem što manje mesa, ponekad sebi dopustim da „zgrešim“. Tada obično kupim Lidlove pazarske ćevape. Em što su od junećeg mesa, em sadrže čak 20% manje soli.
Suhomesnate prerađevine, takođe izbegavam, ali pileća prsa iz Lidla su zakon. Ne samo da su od najkvalitetnijeg mesa, već imaju čak 30% manje soli.
Od kad sam na posebnom režimu ishrane, šećer gotovo da ni ne konzumiram. Čak sam i kafu počela da pijem skroz gorku. Desi mi se da kriziram, priznajem, pa tada kupim Lidlove minjon kocke ili krem bananicu. Kada znam da je u oba ova proizvoda Lidl je smanjio šećer, lakše mi je.
Takođe, konzervansi i aditivi se u Lidlu izbegavaju gde god je to tehnološki izvodljivo.
Skala zdravlja od A do E
Kao neko ko podrobno čita sastav proizvoda posebno me je oduševilo to što Lidl označava deo asortimana sa Nutri Score oznakom.
To mi olakšava posao, jer je ova petostepena oznaka jasno označena na proizvodima i daje preciznu informaciju o tome koliko je proizvod „zdrav“ u odnosu na količinu soli, šećera, zasićenih masti, proteina, vlakana. Tako oznaka A predstavlja nutritivno najzdraviju opciju, dok oznaka E znači da je proizvod najmanje zdrav.
Potrošači u Srbiji izabrali Lidl za prodavnicu godine – a ovo je 5 razloga zašto
Dodaj komentar