Poštovani šetaču Splitom, mnogo si glup. Sreća pa se na provokacije ne odazivam još od kad mi je osamdesetih teta u radnji preko puta splitske pijace dobacila da ne kupujem hleb nego kruh. Baš kao tada, i sada sam bila zbunjena i ljuta jer šta ti znaš asti gospe?!
Svaki od 10 dana na tom hrvatskom ostrvu ću pamtiti po mirisima, boji mora i divnim ljudima čije oči su mi se smejale. Tvoje nisu, postale su strašne kad ti je uši nažuljala jedna reč, ma da li je i reč… tipična beogradska. Ja ne znam ko si, ne znam šta te žulja i zašto si nam pripretio ponavljajući dva puta to „bre“ dok smo komentarisale neki izlog. Štagod bi mi sad rekao bilo bi sranje, jer znaš u Srbiji postoje isti glupaci kao i u Hrvatskoj, oni koji dobacuju ljudima u prolazu i mrze ih iako ih ne poznaju. Sreća pa mi je važna samo gomila onih kojima se oči smeju i tamo i ovamo, onih koje zabole za tebe i ovog mog šištavca iz kraja, ljudi koji su pametniji od politike, rata i znaju da balkansko zlo nikom nije donelo nešto dobro, ali ko nas pita… A trebalo bi jer smo manje glupi od vas.
Znaš zašto si glup? Zato što nemaš pojma da mi umro ujak iz Splita sad nedavno, da mi najdraža rođaka živi u Solinu, i da su mi Lučice „dobar dan“ tu nam je bila Barakuda, jedan brod koji je najviše na svetu voleo moj tata, njim smo odlazili u ribe (je l’ ti ovaj izraz odgovara?), ej BRE do Jabuke smo plovili, posle smo menjali tu belu ribu koju smo ulovili za meso s ovima s jahti jer dosadi isto, u jednoj uvali u kojoj smo bili s 30 mojih rođaka sam proplivala kad su me bacili u more, u Splitu sam bila na mamin rođendan kad je umro Tito pa mi nije bilo jasno koji moj su svi tužni a slavimo, i groblje vam je predivno, baka mi je Kaštelanka glupi čoveče, i udala se za dedu iz Vojvodine još onda kad te tvoj ćaća nije imao u mutandama. I onda rešiše neki glupaci ko ti da su „ajme“ i „bre“ državni neprijatelji i sve ode u pičku materinu. Nemam nostalgiju, bilo pa prošlo, samo znam da mi taksista u Zagrebu rekao da loše živi i pokazao mi neke fontane tamo, jako liče na ovu na Slaviji, a kad sam stigla kući iz Splita sad pre neki dan, isto mi kaže i Bane taksista. Smore me te priče, kao i sva druga opšta mesta. I ti si opšte mesto.
Ništa ti to ne razumeš, živiš ogrezo u mržnju… Ljudi poput tebe kao da imaju 10 života, šta ih briga ako jedan bace, protraće na zlo i glupost. Nećeš me ubediti da letujem negde drugde i ne budem ponosna na svaki deo svog porekla, jer si jedan, a 100 nasmejanih, toplih, „smišnih“ Hvarana i Splićana su mi ovog leta nahranili dušu.
Nikad ti nećeš shvatiti zašto si BRE glup…nisi glup zbog mene, tvojih, mojih, naših, svega što te zadesilo, ko i komšiju Đoku. Ne, ne zbog svega toga, nego jer život brzo prođe, a ti ga i dalje trošiš na mržnju. Eeej dve lipe cure ćakulaju pored Gradske kavane, a ti ih ne vidiš, ali čuješ bre. Idi ĆA, daleko ti lipa kuća.
PROČITAJ I:
Dodaj komentar