Ljutenica, tradicionalna zimnica koja je mešavina ljute paprike i paradajza, zaštićena je i registrovana u evidenciji Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
Leskovačka ljutenica je kao delikates dobro poznata i na jugu Srbije i u celoj zemlji, ali sada je postala i međunarodni brend, javlja RTS.
Koliki je značaju brendiranja ljutenice za Leskovački kraj i kako i koliko će to uticati na internacionalnu promociju autentičnih proizvoda sa juga Srbije, analizira se u tekstu javnog servisa.
Leskovačka ljutenica je oznaka geografskog porekla, i to je jedna vrsta intelektualne svojine, rekao je direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić.
– Pre svega, intelektualna svojina podrazumeva pravni monopol. Dakle, pored geografskih oznaka tu još imamo i žigove, patente, industrijski dizajn i tako dalje. Oznake geografskog porekla su geografski naziv određenog regiona, nekog mesta, nekog lokaliteta, i tim geografskim nazivom se obeležava proizvod koji potiče sa tog geografskog lokaliteta i koji, zato što potiče sa tog geografskog područja, poseduje neke specifične karakteristike, objasnio je Marić.
Ljutenica je postala međunarodni brend
Leskovac ima četiri registrovane oznake geografskog porekla, po čemu je šampion u Srbiji. Leskovački domaći ajvar je jedan primer oznake geografskog porekla.
– Vi znate za onaj mit da su, svojovremeno, bila priča da su Slovenci zaštitili reč ajvar i tako dalje, ali u intelektualnoj svojini nije moguće zaštititi generičke termine. To se nikada nije desilo, i ne može da se desi. Zato što je intelektualna svojina monopol, da to pojasnimo, kategoričan je Marić.
– Znači, ako imamo pekara, recimo da vi pravite hleb, i da hoćete da prodajete taj hleb svojim potrošačima i dođete u zavod i kažete: Ja hoću da zaštitim reč hleb, pojašnjava Marić i dodaje:
– Oni bi vam odbili tu zaštitu jer ako bismo vam priznali žig za reč hleb, vi biste onda svim drugim pekarima u Srbiji mogli da zabranite da koriste taj termin, a time biste ih zapravo onemogućili da obaveste svoje potrošače koju vrstu proizvoda Međutim, kada je reč o oznakama geografskog porekla, one sadrže najčešće, u najvećem broju slučajeva, i tu odrednicu koja se tiče vrste proizvoda, kaže on.
Govoreći o leskovačkom domaćem ajvaru, nastavlja Marić, to znači da je reč o ajvaru, ali ne o bilo kojem, nego o leskovačkom ajvaru.
– Dakle, da je to geografski naziv, dakle leskovački domaći ajvar – određujemo i vrstu proizvoda, a taj ajvar ima određene karakteristike. Prvo, on se pravi u leskovačkom kraju, prave ga ljudi koji žive u Leskovcu, i okolnim mestima, znači ne može neko u Beogradu, u Valjevu, u Loznici i tako dalje da pravi leskovački domaći ajvar, to moraju da rade Leskovčani. Pravi se od domaćih paprika po tradicionalnoj recepturi, istakao je direktor Zavoda za intelektualnu svojinu.
Ajvar i ljutenica su zaštićeni i međunarodnim žigom, koji se razlikuje od kategorije geografskog porekla.
Bilo je potrebno kraće vreme da se ljutenica međunarodno sertifikuje i da dobije potvrdu iz Ženeve po Lisabonskom protokolu, a tome je pomoglo iskustvo sa ajvarom.
– U početku je stvarno bilo jako teško dok smo uspeli da zaštitimo ajvar, trebalo je negde oko dve godine, znači lutali smo od vrata do vrata, nismo znali jednostavno na koji ćemo način to da uradimo. Međutim, posle toliko godina iskustva i svega, evo ljutenicu smo uspeli za nekih godinu dana, rekao je Goran Jović iz Leskovca, direktor regionalne privredne komore.
Sertifikovanje se gleda sa aspekta ekonomije, boljeg standarda i života proizvođača, a drugi aspekt je kulturna, odnosno gastronomska baština.
– Sad će nam trebati sigurno neki period da ljutenica dobije bar deo značaja onoga što je ajvar napravio u proteklom periodu, i ja se iskreno nadam da će i ovo poboljšati proizvodnju, bolji standard onih koji proizvode, dodaje Jović.
Izvor: RTS
Dodaj komentar