Kupanje na Ledinačkom jezeru? Može! Ulaznica – pivo za čuvara

Ledinačko jezero zbog svoje lepote često se naziva i biserom Fruške gore. Nastalo je 1999. godine prestankom rada pumpi u napuštenom kamenolomu i kopu “Srebro”, nakon čega su podzemne vode i dva potoka, “Lukin svetac” i “Srebrni potok” ispunile kop. Pre dve decenije, 2001. godine opština Ledinci i Nacionalni park Fruška gora planirali su rekultivaciju jezera i njegovo preuređenje u turističke svrhe. Projekat rekultivacije se do danas nije ostvario, a da jeste, saniranjem prostora odnosno prenošenjem kamena i jalovine kamionima verovatno bi se kuće u Ledincima oštetile i narušilo zdravlje meštana. O putu svakako smanjene prohodnosti i da se ne priča.

Kop “Srebro” ne može da se zatvori jer nije rekultivisan prema rudarskom projektu. Sve ukazuje da neće ni biti, jer ne postoji adekvatan način odvoženja kamena. Kupanje na jezeru iz tog razloga jeste rizično, opasnost predstavlja mogući odron kamenja i stena. Meštani Ledinaca ukazivali su i da se slučaj odrona 2006. godine dogodio sa očitom namerom fingiranja, u režiji nepoznatih momaka. Zvanično, povređeno je 16 osoba i na taj način jezero u smislu turizma doživljava krah. Interesantno, do tada kao da nije postojala bojazan da do odrona može doći.

Magacin na samom putu prilaska do jezera je u vlasništvu firme “Kamenolom Rakovac”, pa se i sam ulazak zabranjuje samo na osnovu toga. Sve ostalo je u vlasništvu “Nacionalnog parka Fruška Gora”. Pomenuti kamenolom na taj način zloupotrebljava svoj položaj braneći prolaz do objekta, a suštinski jezera koje nije u njihovoj nadležnosti. Kao što se eksploatiše i drugi kop, „Kišnjeva glava“, iz kog se i dalje neometano vadi kamen trahit bez ikakve dozvole.

Ne samo da to rade bez ikakvih dozvola, tako se sprečava i dolazak većeg broja građana, odnosno turista, pa je to i dobar strateški potez za marifetluk. U tišini, na miru i bez uzurpacije. Iako jezero nije u privatnom vlasništvu, Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” ga neće preuzeti dok ne bude rekultivisano, i tu je ono ostalo zaglavljeno, u pat poziciji. Potencijali jezera su neiskorišćeni, dok samo vrši prirodnu rekultivaciju.

Razna preduzeća su od 1937. godine do pre desetak godina na ovom lokalitetu ušli u „utrobu“ Fruške gore, devastirali područje zbog mineralnog kamena, trahita. Pa ipak, priroda je i u takvom stanju ponudila jezero, ali ono na žalost, nije na raspolaganju svima. Na nekim mestima, po rečima čuvara-direktora duboko je i preko 100 metara. Veštačkog je porekla, zauzima površinu od oko 4 hektara. Inače priroda sa biljnim i životinjskim vrstama, okolina i voda ovog lokaliteta predstavljaju doslovno raj na zemlji. Zato ni ne čudi što je sakriveno od većine kao oči u glavi. Očigledno se radi o višestrukom, višeslojnom i zamršenom sukobu interesa. Njih ne bi razmrsio ni “svevišnji” vlasnik,  o kome se ne zna apsolutno ništa osim da je vrlo moćna figura, i gle čuda, politički podobna.

Kako doći do jezera

Jezero se nalazi iza Starih Ledinaca, do njega se stiže Fruškogorskim putem. Ako se odlučite za ovu avanturu, čekaju vas 3 prepreke. Najednom, put se račva, teren je prilično uzan i nepristupačan pa ćete se klackati dok ne stignete. GPS će pokazivati da ste stigli do jezera, a njega nigde, info tabla ne postoji. Desno od izvora Zvečan, se nalazi put, kojim se nekada išlo do jezera, i kapija. Iako ni tu niko ne bi smeo da zabrani prolaz, jer kamenolomu ne pripada ta parcela, već samo famozni magacin, ne idite tuda. Bar šumsko okruženje pruža mirnoću i staloženost neophodnu da bi do jezera i stigli.

Nakon izvora idite pravo dok ne dođete do kraja puta osposobljenog za automobilski saobraćaj. Na redu je test snalažljivosti, fizičke spreme i orijentacije u prostoru. Šetnja će trajati desetak minuta. Uski utabani putić sa desne strane, logičan je izbor, od više puteva sa leve strane uštedite na vremenu i odmah se odlučite za desno, tu je samo jedan, ali bisera vredan. Šumska kozja staza vodi na survivor poligon do samog jezera. Zahteva solidnu kondiciju, spretnost i avanturistički duh.

Ide se uzbrdo preko balvana, granja, kroz rupe koje izgledaju kao da su iskopane smisleno. Staza je neograđena, uz provaliju, pa piće sačuvajte za čuvara, njemu je verovatno i potrebnije. Tu se kroz šipražje izlazi na poljanu, napokon je čistac i ugledaćete napušteni magacin, ali tada dolazite na megdan čuvaru, zapravo “direktoru” jezera. Konačno!

Čika brkica, ulaznica pivce

Uzdah olakšanja zaboravite, neprijatnost su doživeli mnogi. Ulazak se svodi na to kako direktore odluči, iako ne poseduje nikakvu legitimaciju, postavljen je tu od pomenutog “svevišnjeg” vlasnika. Uhvatiće vas na frku prosto ponavljajući: „Teko Mining, privatan posed“. Otprilike 10 puta. Budite flegmatični i neformalni, ne obraćajte pažnju na imidž kabadahije puštenog stomaka, majicom vezanom u čvor da bi istakao „zmijsko“ telo i milovao tibu.

Suptilan znak znalcima, čovek je ožedneo, kako i ne bi, kad po ceo dan juri ljude „meredovom“ i tera ih od jezera. Što ste elokventniji, oštriji i suprotstavite se, manje su šanse da će vas pustiti. Najbolje ostanite pitomi i krotki, nije opasan kao što izgleda, uz laganu pričicu i topao ljudski pristup pušta sve, a zavisi i od promila. Kao da se čoveku od oko 60 godina radi tu, pa izaberite pravu taktiku i upad je neminovan, jer njemu se, samo pretpostavljamo, tu pije. Iskusniji priđu, ponude domaću rakijicu domaćinu. Dakle, izvolite direktore, kako red nalaže, i ravan Srem.

Posebno ako mu se dopadnete, možete i da pecate i sve usluge dobijate gratis, uključujući pet friendly pogodnost. Majstor ne bezecuje lovu koliko pivce ili rakijicu, pa budite pametni. Grupa od 8 ljudi mu je nudila maltene 50 evra, odbio je, i vratio ih nazad, da bi se predomislio i pustio ih za džabaka, častili su ga sa po 200 dinara. Malo pametniji su njega uhvatili na frku i ponudili mu višestruki izbor pića, i sve priče o privatnom posedu su pale u vodu dubokog jezera.

Ni za šta čikica nije kriv, samo je podoban za mesto generalnog direktora, budući da ne zna šta se radi u komšiluku i šta se oko njega dešava. Tako čika jeste čuvar, ali zapuštenog hangara, i radnik je firme „Kamenolom Rakovac“, a ne Ledinačkog jezera, što je ništa drugo do maska i pokriće bez ikakvih ingerencija. Međutim, postoji i neutvrđena kvota pridošlica dozvoljena za taj dan koju samo on zna, ili ne zna. Slikanje je strogo zabranjeno, isto koliko i ulaz.

Ulaz, rajsko jezero

Posle skladišta, krave koja pase, i par pasa očekuje vas poslednja etapa. Često putovanja znaju da se iskomplikuju, pa priče sa njih budu interesantnije od onoga što ste posetili. Na ovom mestu možete dobiti 2 u 1. Ostali će dobiti instrukcije da odu na okružne vidikovce, i zadovolje se nestvarnim pejzažem jezera. “Srećniji” prilaze maloj plažici, gde dominira kamenje sa malo šljunka, tu je i par mesta za skakače. Voda je hladnija sa naletima toplijih intervala, jer se radi o kopu koji je zvanično dubok oko 15 metara. Vladaju i mišljenja da u središnjim delovima ima oko 30 metara dubine, sa strane oko 60 metara i više sve do oivičenih strmih padina, i stena koje opasuju jezero.

Iznad, na njima su četinari, a jezero povremeno menja boju, od čisto zelene, preko tirkizne do nebesko plave. Ovih dana je poput Maldiva. Prelaz iz plićaka u dubinu gotovo da ne postoji. Zbog toga, i svega navedenog, gotovo sve posetioce čini omladina, sa manjim udelom srednje starosne grupe. Mi smo zatekli mališana, kuče maltezera, i “naučili” ga da pliva. Malo se tresao dok se nije oslobodio, držali smo ga tako da ne može da potone, dok nije shvatio da je već prirodno obučen plivač. Kasnije je sam ispipavao granice. Dobermani su učestali gosti, nisu nimalo opasni, vole da se maze. Lokalci, meštani Ledinaca, bivši i sadašnji radnici kamenoloma, te njihova rodbina, naravno imaju povlastice.

Njima je manje-više ekskluzivno odobreno pravo na kupanje i boravak na jezeru. Sveukupno, utisak je da se nalazite u dolini okruženoj veličanstvenom prirodom, te se može izvući zaključak da je priroda sama počela proces rekultivacije jezera.

Ekološki aktivisti u borbi

Iz „Pokreta Odbranimo šume Fruške gore“ kažu:

– Eksploatacija na “Srebru” (Ledinačko jezero) je zaustavljena pre dve decenije, kada su meštani Ledinaca protestima sprečili nastavak radova, a Pokrajinski zavod za zaštitu prirode nije odobrio građenje žičare prema površinskom kopu “Kišnjeva glava”. Tamo su sve dozvole istekle, ali kop nije zatvoren prema rečima Pokrajinskog sekretarijata, govori za Luftiku Dušan Beređi, aktivista za zaštitu prirode i član Pokreta OŠFG.

Uz to dodaje da „Teko Mining“ ovde više ne postoji, kao ni sve druge firme koje su vršljale i češljale na ovom kopu. Danas je to firma „Kamenolom Rakovac“, a vlasnik preko 99 % preduzeća je zapravo firma „Milinković-Kop“ iz Ledinaca. Preduzeća, a ne Ledinačkog jezera.

Pokret OŠFG dalje ukazuje na osnovno kršenje zakona:

– Prema Zakonu o Nacionalnim parkovima, Zaštiti prirode, kao i Prostornom planu za Frušku goru, kao i u objavljenom Pravilniku o čuvarskoj službi Nacionalnog parka, na njegovoj teritoriji je zabranjena ekspolatacija kamena, i površinski kopovi moraju biti zatvoreni i rekultivisani, dodaju oni.

Uprkos najavama zatvaranja i rekultivacije koje traju već više od deset godina, kop “Kišnjeva glava” je još uvek aktivan i pravi sve dublji ožiljak u tkivu najstarijeg nacionalnog parka u Srbiji, dok se u vezi Ledinačkog jezera ne preduzima ništa.

Javno preduzeće Nacionalni park Fruška gora, zapravo preduzimač, neće preuzeti jezero dok nije rekultivisano, i tu je pat pozicija. Rekultivacija je završni deo eksploatacije, gde su radovi usmereni samo ka zatvaranju kamenoloma. Podrazumeva uklanjanje opasnih mesta za posetioce, sađenje vegetacije, uklanjanje objekata, nadoknadu društvu i državi za korišćenje kopova, i pretvaranje u turističke centre ili jezera. Eksploatacija je prosto vađenje kamena.

Razni aktivisti koje se bore za očuvanje prirode su stava da ako nema novca za ulaganje u rekultivaciju (obnavljanje terena raznim merama: tehničkim, građevinskim, biološkim), onda bi trebalo kopove prepustiti prirodnoj obnovi. Sa druge strane, očito da nekome to ne odgovara. Aktivisti govore da svakako vrlo moćna figura stoji iza cele priče. Pored kršenja zakona i bez ikakvih dozvola postoje snimci da kop “Kišnjeva glava”, odnosno „Kamenolom Rakovac“ i dalje radi punom parom. Dok sa treće strane Ledinačko jezero kako mu i ime govori, stoji „zaleđeno“, iako je plan pre 20 godina bio da se prostor rekultiviše i stavi u namenu turizma i vrati građanima:

– Da, ali taj projekat je propao. Sve dozvole su istekle. Nema daljih dozvola, ali kop ne može da se zatvori jer nije rekultivisan prema rudarskom projektu, i izgleda neće ni biti, jer ne postoji način odvoženja kamena sa tog mesta – zaključuje Dušan Beređi.

Dakle, sve kompanije koje su eksploatisale kamen, a koje su bile u obavezi da izvrše rekultivaciju nisu to uradile. Pritom, da bi se to ostvarilo potrebna je dodatna seča drveća, novi put kroz naselje što bi ugrozilo kuće i zdravlje stanovnika, stava su aktivisti.

Dodaju i da je priča o rekultivaciji samo izgovor za dalju eksploataciju kamena.

Fliperski istorijat vlasničkog niza

2004. godine dokapitalizacijom pomenute površinske kopove kupuje Alas International Holding, deo austrijske Asamer & Hufnagel sa planom eksploatacije 3.7 miliona tona eruptivnog kamena do 2014. godine. Sve sa ciljem rekultivacije tog prostora i pretvaranjem u turistički kompleks do 2017. godine.

2010. godine direktorka Ljiljana Kovač u intervju za poslovni portal “eKapija” izjavljuje:

– Naše poslovanje u narednom periodu se praktično svodi na posao rekultivacije, jer je Zakonom o nacionalnim parkovima i Prostornim planom rečeno da se na Fruškoj gori više ne može eksploatisati kamen i da se postojeći kopovi moraju privesti nameni. Planiramo da godišnje kroz rekultivaciju na „Kišnjevoj glavi“ vadimo oko 500.000 tona kamena. Za „Srebro“ još uvek nismo u potpunosti definisali ovu cifru, ali će to biti približno isti obim otkopane sirovine kroz rekultivaciju kao na „Kišnjevoj glavi“. Smatramo da ćemo proizvode iz ovako otkopanih sirovina moći da plasiramo.

Primećuje se da nešto nije dozvoljeno a upravo se to planira.

2014. godine u časopisu Politika izlazi intervju sa gospođom Helen Aluta, vlasnicom „Teko Mining“ koja u jednom trenutku kupuje pravo na eksploataciju kopova. Gospođa objašnjava:

– Projektom rekultivacije predviđena je proizvodnja od oko 8 miliona tona eruptivnog kamena koji bi bio namenjen za putnu, rečnu i železničku infrastrukturu, naročito u Vojvodini, jer na toj teritoriji nema kamenoloma. Planom rekultivacije površinskog kopa planirano je prostorno preuređenje svih objekata i infrastrukture u okviru rudarskog kompleksa, a predviđeni su i obnova i aktiviranje zapostavljenih i iskorišćenih prostora rudnika, zaključuje ona.

Planira se proširenje radova i povećanje plana eksploatacije. Vlasnici nisu uradili ništa na rekultivaciji prostora, “samo” su eksploatisali kamen.

U jednom momentu, Površinske kopove preuzima „Kamenolom Rakovac“ sa sedištem u Ledincima. Zapravo, firma „Milinković-Kop“ iz Ledinaca (delatnost – nespecijalizovana trgovina na veliko). Ova firma je vlasnik objekta na putu prema Ledinačkom jezeru, kojim je blokiran pristup jezeru.

Da li oni imaju planove da rekultivišu jezero i nešto učine po ovom pitanju?

Čini se, lakše je ili pod obaveznim, pustiti politički podobnu osobu da snabdeva materijalom i radi posao, izrađuje razne projekte i da niko ne čačka „mečku“. A i zašto bi, kad i stara loša izreka kaže – prihodi rastu, prioriteti se menjaju.