Poplava psihologa, psihoterapeuta, psihijatara, kao i lajf koučova donosi za sobom pitanje stručnosti, a situacija je dodatno zabrinjavajuća jer je potreba ljudi za njihovim uslugama višestruko uvećana nakon trauma koje je prouzrokovala pandemija koronavirusa.
Na društvenoj mreži Instagram pažnju je privukla objava o profilu koji se zove „psihologija nutricionizma“. Naime, osoba koja stoji iza ovog profila predstavljala se kao psiholog, dakle stručnjak, specijalizovan za probleme koji su u vezi sa prejedanjem. Iako, pojedine osobe koje imaju poremećaje u ishrani zaista i mogu imati određenih psihičkih problema, ispostavilo se da osoba iza ovog profila nema odgovarajuće akreditacije za ovaj posao.
Prema tvrdnjama ljudi koji su koristili ili tražili njene usluge, dotična osoba nikada nije završila ni osnovne studije psihologije, a kamoli nekakvu kredibilnu specijalizaciju.
„Samoproklamovanom psihologu, kod kog sam bila na tri seanse, sam tražila diplomu na uvid jer mi je posle treće postalo sumnjivo. Pokazao je diplomu završenog fakulteta u trajanju od jedne godine i zvanje poslovnog psihologa. Kurseve za ‘theta healing’ je završila onalajn i to u periodu kad je već to praktikovala na drugima. Kurs traje dva dana i imala je u tom momentu dva završena kursa, a diplomu za nutricionistu nikada nisam videla“, objasnila je jedna korisnica društvenih mreža koja je želela da ostane anonimna.
Ona sama tvrdi, da je psiholog – nutricionisata nakon toga odbio dalje da sarađuje sa njom. Takođe, kratkom pretragom, nakon nekoliko sličnih ispovesti bivših klijenata, ovaj „psiholog“ je obrisao nalog.
„Nakon svega toga je prekinula saradnju sa mnom pod floskulom – moja energija joj ne prija i da ne može da mi bude psihoterapeut ako ja nemam poverenja u nju“, napisala je bivša klijentkinja.
Psiholog – nutricionista se predstavljao svojim klijentima da je završila jednogodišnji fakultet „Dr Lazar Vrkatić“ i da je tu dobila zvanje poslovnog psihologa.
Fakultet posluje legalno
Ovaj privatni fakultet u Novom Sadu je akreditovan od strane Ministarstva prosvete i posluje legalno, piše Blic. Iz ove ustanove je rečeno da se diploma poslovnog psihologa ne izdaje nakon godinu dana, već da imaju regularan modul od tri plus dve godine obrazovanja.
– U psihologiji ne postoji naučna oblast ‘psihologija nutricionizma’. Ovaj naziv ima samo marketinšku ali ne i naučnu vrednost. Istina je da da su poremećaji ishrane povezani sa psihičkim i emocionalnim tegobama. Adekvatan tretman poremećaja ishrane podrazumeva između ostalog i psihoterapiju. Ali to nije nikakva specijalizovana terapija proistekla iz ‘psihologije nutricionizma’. Takođe, taj privatni fakultet u Novom Sadu je akreditovan za poslovnu psihologiju. Na nivou master studija imaju psihoterapiju, što je neuporedivo sa temeljnom višegodišnjom edukacijom za psihoterapeuta. Poslovni psiholog je neko ko radi na selekciji kandidata za posao, motivaciji za rad, smanjenju stresa u radnim uslovima, pospešivanje saradnje i kvaliteta poslovne komunikacije, rešavanjem konflikata u poslovnom okruženju i nije dovoljno kompetentan da bude kliničar ili u punom smislu neko ko se bavi psihoterapijom – rekla je Marina Nadejin, psiholog i član izvršnog odbora Društva psihologa Srbije.
Nadejin objašnjava da ovakve pojave uopšte nisu novina. U svrhu reklamiranja i brze zarade, nedovoljno kompetentne ili potpuno nekompetentne osobe zloupotrebljavaju ime psihoterapije za koju je neophodno dugogodišnje obrazovanje kao i praktični rad.
– Psihologom se može nazvati samo osoba koja završi odgovarajući fakultet u trajanju od četiri godine i master studije. Nakon toga se opredeljuje za edukaciju u određenom terapijskom pravacu, nakon čega sledi praktični rad. Cilj je primena i usvršavanje tehnika rada koje psiholozi koriste kao i da radi na sebi. Rad na sebi podrazumeva da mi sami moramo da otkrijemo kako psihički funkcionišemo, koje su nam vrline i manjkavosti. Primera radi, ukoliko imamo otpor prema nekom tipu osobe, moramo uzeti i to u obzir u radu sa takvim ljudima. Poželjno je da se terapeut stalno usavršava, usvaja nove tehnike, upoznaja nova psihodijagnostička sredstva (testove), ali definitivno ne možete samo da završite jedan takav seminar ili kurs i da se nazovete psihologom ili psihoterapetom- objašnjava Nadejin.
Veruju da pomažu, a nisu svesni koliko ne znaju
Ona dodaje da se u prakse često sreću ljudi koji po profesiji nisu psiholozi, ali se predstavljaju tako. Nadejin navodi da je Društvo psihologa Srbije u procesu izrade preliminarnog registra svih akreditovanih škola, specijalizacija i kurseva gde diplomirani psiholozi mogu da se usavršavaju kako bi na neki način pokušali da smanje broj nekompetentnih osoba koja nanose štetu, pre svega klijentima koji traže njihovu pomoć, ali i samoj psihološkoj struci.
– Bilo je slučajeva kada balerina ili neki glumac počne da se predstavlja kao psiholog jer je pohađao neki kurs. Uz dužno poštovanje prema tim zanimanjima, ali ne mogu se nakon kursa od tri meseca nazvati psihologom. To bi bilo kao da ja odlučim da gradim mostove, pa verovatno bi svi ti mostovi pali. Dakle, ja nisam građevinac, kao što jedan glumac nije psiholog bez odgovarajućeg obrazovanja. Imali smo i slučaj kada je žena završila nekakav vikend kurs na Novom Zelandu i ovde je lečila ženu koja je psihotična. Plaćala je hiljade i hiljade evra, a na kraju je imala psihotični slom i završila u bolnici – kaže Nadejin.
Ona objašnjava i da postoji, uslovno rečeno, svojevrsno rangiranje u psihološkoj praksi.
– Najniži nivo je lajf kouč. Oni mogu da posavetuju osobu koja se našla u nekoj situaciji, dilemi… Sledeći je psihološko savetovanje koje je znatno složenije i očekuje se veći nivo znanja i kompetencije. Najviši nivo je psihoterapeut. Odnos između ovih nivoa obrazovanja, preduslova za edukaciju, trajanja edukacije je teško precizno definisati jer zakonski nije u potpunosti regulisano. Društvo psihologa Srbije se bori da se ovo reši da bi sprečili da razni lajf koučevi i samozvani stručnjaci koriste ugroženost ljudi. Možda su i dobronamerni, ali ne znaju koliko ne znaju i veruju da možda mogu da pomognu. Ne želim da ulazim u njihovu motivaciju, ali oni ljudima skupo naplaćuju ‘terapiju’ koja sigurno neće biti korisna, već vrlo verovatno i štetna – objasnila je Nadejin.
„Manipulacija ljudskom dušom“
Radomir Čolaković, klinički psiholog, objašnjava kakve sve posledice ovakva praksa može da ima.
– Kad dođu posledice takvog savetovanja, takve psihoterapije, pacijenti se obično vrate nama ili psihijatrima. Ljudi koji se bave takvim stvarima su ili veoma dobri manipulatori ili su i oni psihički bolesni pa veruju da mogu da pomognu. Navešću samo jedan primer. Imali smo slučaj u Ruskom Krsturu. On se predstavljao kao nekakav mag ili nešto slično. Savetovao je ljude. Mi smo ga testirali na VMA putem testa sa otvorenim rečenicama. Dakle, dali smo mu rečenice koje je on trebao da dovrši. Kada smo to izanalizirali, jedan psihijatar je izjavio da u svojoj praksi nije imao takve bizarne odgovore i takvu nekrofiliju u odgovorima. Ispostavilo se da čovek ima šizofreniju – kazao je Čolaković.
Čolaković zaključuje da je najčešća motivacija za ovakvu praksu brza zarada.
– To je samo zarada na crno i manipulacija ljudskom dušom – jasan je ovaj psiholog.
‘Psiho’ veverica terorisala grad 2 dana, u napadima povredila 18 ljudi
Ovaj tekst nema smisla ni argumenata, igrom slucaja godinama idem kod iste pomenute osobe, koja izuzetno obavlja svoj deo posla, a znam i ljude kojima je jako pomogla, ljudi su razliciti, kao i nase osobine i karakteri, nekome prija nekome ne prija. I ne mozemo na osnovu toga pisati ovakve neistine, i pominjati licno nekoga u teksu je samo ogledalo samih nas. Svako dobro.