Prema preliminarnim rezultatima Interpolove akcije otkrivanja lažnog meda, čak 40 odsto meda na tržištu Srbije nije ispravno.
Iako su podaci šokantni, Srbija nije najgora. U SAD je čak 70 odsto meda falsifikat dok je na tržištu Evropske unije količina neispravnog meda svedena na svega 10 odsto, rekao je za RTS Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Med je, po definiciji, prirodna supstanca, proizvod medonosnih pčela od sakupljenog nektara biljaka kome dodaju sopstvene specifične supstance. To je namirnica istovremeno i biljnog i životinjskog porekla i po tome je jedinstvena, a zbog izuzetnih svojstava koristi se i kao hrana i kao lek.
Međutim, na tržištu Srbije je sve manje kvalitetnog meda, a sve više proizvoda sumnjivog porekla i još sumnjivijeg kvaliteta.
U toku je velika akcija otkrivanja lažnog meda, u koju je uključena veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, a predvodi je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, kaže da su analize pokazale da firma “Hani med” falsifikuje med. Pokazalo se da je ona do sada prolazila sve analize, ali zahvaljujući novoj tehnologiji, koja se primenjuje na Hemijskom fakultetu, dokazalo se da falsifikuje med, piše RTS.
– Naloženo je firmi ‘Hani med’ da sve količine povuče sa tržišta, što nije urađeno. Njihov med se nalazi i dalje u svim trgovinama. Procenili su da je rizik od kazne manji od profita – naveo je Živadinović.
Kaže da je imao iskustva i sa pekarskim medom, koji je legalan. Nastaje kada se med pregreje, jer se tad oštećuju neka svojstava i tada može da se koristi u pekarskoj industriji za kolače, ali to mora da se naznači.
– Nisam video ispravno deklarisan pekarski med u Srbiji i to je problem – rekao je Živadinović i dodao da Srbija nema zakon kao EU, na osnovu kojeg bi kažnjavala one koji se bave falsifikovanjem hrane.
Naveo je primer Holandije, gde se falsifikatorima zatvara firma na dve godine i ne mogu da je otvore ni na članove porodice, pa nikome ne pada na pamet da se time bavi.
Napominje da pčelare proizvodnja bagremovog meda košta 800 dinara, a one koji falsifikuju 100 dinara, tako da oni idu svesno na falsifikovanje jer imaju veću zaradu.
– Preliminarni rezultati su pokazali da 40 odsto meda na domaćem tržištu nije ispravno, zato smo pozvali da se prijavljuje svaki neispravan med. U EU 10 procenata, a u SAD čak 70 posto je falsifikovanog meda – rekao je Živadinović.
Kad nema bagrema, onda nema ni meda od bagrema, a kod falsifikatora uvek ima svih vrsta meda.
– Ideja i akcija nam je uspela, naši proizvođači sada mogu da plasiraju robu bez posrednika, po realnim cenama. Garantujemo kvalitet, ako ne želite da budemo najbolji, nemojte da radimo. Naša svaka tegla ima serijski broj. Imate puno ime i prezime meda – rekao je Živanović i napomenuo da se njihov med analizira i u Srbiji i u inostranstvu.
Ako je otkupna cena bagremovog meda 800 dinara, ne možete ga kupiti po 800 dinara u trgovini, već po 1.200 i 1.300 dinara, ako je jeftiniji, napominje, to ukazuje da nešto nije u redu.
– Neki rade mešanje sa medom, a neki rade čist fasifikat – rekao je predsednik pčelarskog udruženja Stojan Anđelković.
Jedan od osnovnih znakova prirodnosti meda je njegov miris, ukus i gustina, pa jednostavnim okretanjem tegle ili umakanjem kašičice u med, stvara se predstava o kakvom medu je reč.
-Kada vadite med kašičicom ili uzmete čačkalicu ili uzmete neki tako tanak predmet pa umočite u med i izvučete ga, pojaviće se jedna tanka nit kao konac i dosta dugo će se tako slivati. Kod izosirupa se to mnogo brže prekida – rekao je Stojan Anđelković, pčelar i Član saveza pčelarske organizacije Vojvodine.
Razlike između prirodnog meda i falsifikovanog, za prosečnog kupca, su skoro nevidljive, navodi Anđelković, te se događa da potrošač pazari teglu punu izosirupa, umesto meda.
I pored toga što je najčešća potražnja meda u tečnom stanju, stručnjaci savetuju upotrebu kristalisanog meda, jer se, kako kažu, baš tada na najbolji način pokazuje njegova prirodnost.
Terapija medom vrlo lekovita ali i opasna, u Srbiji samo 3 stručnjaka za apiterapiju
Dodaj komentar