U netaknutoj prirodi Homoljskih planina nikla je prva kuća od konoplje u Srbiji

Prva kuća od konoplje od napravljena je u Srbiji na farmi Bela reka, u netaknutoj prirodi Homoljskih planina.

U zemlji koja je proizvodila konoplju na preko 60.000 hektara i industrije koja je zapošljavala desetine hiljada ljudi – nije ostalo ništa. Srbija je 60- tih godina prošlog veka bila lider u proizvodnji konoplje i plasiranju proizvoda od nje.

Užad, plastika, čajevi i papir se mogu napraviti od konoplje, a to je samo delić od hiljade proizvoda koliko je moguće napraviti od konoplje. Međutim, ono što je najzanimljivije – mogu se napraviti i kuće!

Kako koristiti konoplju u gradnji

Najsavremenija inovacija u zelenoj gradnji je kombinacija industrijske konoplje, kreča i vode. Apsolutno je netoksična, i zidovi “dišu” što je jako važno za osobe koje pate od alergija, bronhitisa i astmi.

Konoplja je otporna je na buđ i vlagu, otporna na štetočine i glodare, otporna na vatru, ima visoku toplotnu izolaciju i pravi uštedu energije i do 80 posto, nema otpada ni toksina, i materijal je zdrav po životnu sredinu.

Upija u sebe višak vlage iz vazduha, dok se vlažnost vazduha u prostoriji ponovo ne smanji i na taj način uspostavlja balans vlažnosti u prostoru. Zid pritom ima odličnu zvučnu izolaciju.

Zid od konopljinog bloka debljine samo 20cm omogućava nivoe toplotne i akustične izolacije daleko iznad regulacionog standarda. Takođe reguliše unutrašnju relativnu vlažnost i promene temperature „kroz ponašanje higroskopskog materijala, doprinoseći zdravijim građevinskim prostorima i obezbeđivanju efikasne termalne mase.“

Prva na Balkanu

Pilot projekat ovakve kuće od konoplje realizovan je u Srbiji na farmi Bela reka, u netaknutoj prirodi Homoljskih planina. Arhitekte projekta je srpsko-švajcarski tim Ljubica Arsić i Daniel Fuchs, a početak gradnje bio je 2017. godina.

Radi što boljeg iskorišćavanja sunčevog kretanja i pogleda koji se pruža ka planinskim vencima u daljini, kuća je izdužene forme i proteže se iznad višeg platoa, lebdeći nad pejzažom. Izduženi plan je uparen sa velikodušnim prozorskim otvorima od poda do plafona. Objekat ima dva sprata, a glavni program je raspoređen na gornjem spratu u okviru međusobno povezane prostorne osmougaone šeme (pčelinje saće) koja daje prioritet fluidnosti, vizuelnoj i fizičkoj komunikaciji.

U okviru projekta izgrađena je kuću od 260 m2 koristeći industrijsku konoplju kao glavni građevinski materijal. Ovo je jedinstveni koncept u svetu osmišljen od strane Predraga Milosavljevića gde kupovinom jedne kuće dobijate jednu površinu pod zasadom neke poljoprivredne kulture u ovom slučaju borovnice, o kojoj brinu radnici i menadžment farme ili tog domaćinstva. A pri prodaji te kulture procentualno se deli zarada i na taj način zarađujete.

U ovom slučaju ovakav materijal se ne koristi kao potporni element zbog svoje lagane prirode, već se kao konstrukcija koristi čelik, drvo ili betonski ram, a ovaj materijal kao ispuna zidova i izolacija.

Kako iskoristiti konoplju kod već postojećih objekata

Postojeće domove možete ponovo izolovati sa konopljom. Ovakve kuće se mogu graditi bilo gde na svetu, bez geografskih i klimatskih ograničenja. Najviše ih za sada ima u Evropi. Ono što možemo menjati jeste debljina zida u skladu sa okolinom u kojoj se gradi.

Konoplja je odlična u kombinaciji sa drugim materijalima kao sto su drvo i kamen, pa se tako može graditi i rekonstruisati stara gradnja kamenom i napraviti nove moderne i lepe kuće sa dugom tradicijom i kulturom.

Uskoro u Crnoj Gori

Prvi projekat ovog karaktera po konceptu boljeg života gradi se na Jadranskoj obali, iznad naselja Porto Montenegro.

Kao samoodrživi sistem kuća koristi geotermalnu energiju, solarne panele, kolektore kišnice, kompostni sistem kao i baštu za organsku proizvodnju povrća i voća za ukućane. Projekat je modernog i savremenom dizajna usklađen sa morfologijom terena i velikim staklenim površinama koje su uklopljene u konopljine zidove.

Kuća se prostire na 377m2, iako je atraktivnog dizajna, uređena je zelenim krovom i zelenim terasama, uklopljena u tradicionalne kamene podzide, karakteristične za ovaj geografski predeo. Dolazi do spajanja dva prirodna materijala konoplje i kamena gde jedno drugom ističu prirodnu lepotu i autentičnost, ušuškana u zelenilo tako da se stopi sa prelepom prirodom Boke.

Arhitekta ovog projekta je Aleksandar Simonović.

Održivost konoplje

Još jedna velika prednost ovog materijala je ta što on prirodno raste, ne dobija se miniranjem zemljišta i ovakva gradnja se mnogo brže obavlja i rekonstruiše.

Problem zašto je ovakav način gradnje možemo reći skoro totalno nepoznat današnjoj civilizaciji taj što je sama biljka prolazila kroz razne zakonske restrikcije i samim tim isključena iz proizvodnje i upotrebe pa su se i njena blagorodna dejstva gotovo zaboravila.

Pogledajte video o konceptu Boljeg života u kućama od konoplje:

Autor teksta: Ivana Milosavljević, PR menadžer Serbona Group/Gradnja.rs