Ekološka kuća od konoplje u srcu Homoljskih planina koketira sa prirodom u savršenom skladu

Ekološka kuća od konoplje i drveta, tehnologija građenja autohtona za podneblje u savršenom skladu sa okruženjem.

Hemphouse na farmi Bela Reka u srcu Homoljskih planina na idealan način promoviše upotrebu ekoloških materijala za koje mnogi, još uvek smatraju da ih nije lako uskladiti sa estetskim načelima savremene arhitekture.

Kuća od prirode

U nepreglednom i pomalo dramatičnom pejzažu Homoljskih planina, klijent je želeo kuću za odmor u čijoj bi se izgradnji dominantno koristio građevinski materijal od industrijske konoplje (eng. hempcrete).

Taj ključni aspekt projektnog zadatka je svojim mogućnostima i ograničenjima autorima projekata Ljubici Arsić i Danielu Fuksu definisao temu, konstruktivni sistem, pa i formu kuće.

Projektni zadatak je prvobitno predviđao izgradnju tipske kuće koja je bazirana na principima gradnje od konoplje. U početnim fazama projektovanja, definisani su principi modulacije fleksibilne prostorne konfiguracije koja bi pružala mogućnost varijacija u odnosu na broj modula.

Naime, kuća je koncepcijski definisana kroz niz nadovezujućih modula koji omogućavaju gradaciju veličine kuće. Ove premise u velikoj meri su uticale na dalji razvoj projekta, iako se od ideje o tipskoj kući odustalo. Uprkos tome, ova kuća zadržava karakter neprekinutog niza – matrice koja se lako može nadovezivati.

Iskren odnos prema građenju u prirodi

Pitanje koje se prirodno nametnulo arhitektama nakon obilaska lokacije na kojoj dominiraju vrtače (morfološka udubljenja) i gde nema susednih objekata, jeste kakav odnos kuća za odmor treba da gradi u odnosu na u netaknuti pejzaž na rubu Homoljskih planina?

Kako kažu autori, kuća ne nastoji da koketira sa okolnim predelom. Naprotiv, kuća je koncipirana kao artefakt koji stoji u dijalektičkom odnosu prema svom prirodnom okruženju.

Umesto da se udvara predelu i da ga mimikrijski oponaša, kuća gradi novi kontekst, sa jasnim opredeljenjem da je kuća rezultat građenja, te da izgrađeno nikad ne može biti prirodno u tom fundamentalnom pojmovnom smislu.

– Sa druge strane, ova kuća jeste od prirode, materijali (konoplja i drvo) i tehnologija građenja su autohtoni za podneblje i tehnološki čisti. U tom smislu, ova kuća nije tražila ništa više od iskrenog odnosa prema građenju u prirodi. Poput broda na suvom iz filma Vernera Hercoga Fitzcarraldo, ova kuća stoji samostalno, a u sprezi sa okruženjem – kažu autori za portal Gradnja.rs.

Fleksibilna modularnost i prostorna organizacija

Kuća je uzdignuta od tla i orijentisana prema najvišoj tački horizonta. Horizontalne ploče poda i plafona u kontrastu su sa valovitim terenom.

Radi što boljeg iskorišćenja sunčeve svetlosti i pogleda koji se pruža ka planinskim vencima u daljini, kuća je izdužene forme i proteže se iznad višeg platoa, lebdeći nad pejzažom.

Izdužena osnova nazubljena je velikim prozorskim otvorima od poda do plafona, koji svaki pojedinačno kadrira predeo u daljini.

Objekat je razvijen kroz dva nivoa koji prate konfiguraciju tla.

Težište sadržaja koji čine boravak u kući nalazi se na višem nivou, u okviru međusobno povezane osmougaone prostorne šeme, koja daje prioritet fluidnosti kretanja i vizuelnoj komunikaciji.

Svaka jedinica-modul gradi se iz geometrije jednakostraničnog osmougla koji se ritmički nižu jedan na drugi. Svi moduli povezani su kontinualnom terasom – galerijom, koja se u zavisnosti od spoljašnjih uslova može smatrati integralnim delom prostora boravka.

Glavni pristup kući je sa nižeg nivoa koji je delimično ukopan u tlo. Pored komfornog antrea, donji nivo sadrži dodatne sadržaje poput saune i zimske bašte – staklenika.

– Prostorije su ritmički raspoređene tako da slede jedna drugu. Rezultat je fleksibilna prostorna struktura sa kontinualnim spoljašnjim i unutrašnjim prostorima. Kuća je ujedno i „paviljon“ i „pećina“ – kaže Ljubica Arsić.

Autohtonost materijala i tehnike građenja

Građevinska industrija jedan je od najvećih zagađivača na globalnom nivou. Arhitektura kao disciplina se često distancira od procesa nastanka materijala koji se koriste u gradnji, vidimo ih kao gotov proizvod koji nam nameće tržište.

Uz to treba naglasiti važnosti (energetske) održivosti tokom čitavog života objekta, kao i pitanje: šta se dešava sa materijalom onda kada je životni vek objekta završen?

Hempkrit je bio-kompozitni materijal sačinjen od drvenastog jezgra stabljike konoplje pomešane sa vodom i krečom kao vezivom. Hempkrit je u potpunosti netoksičan i ima veliki broj namena – od građenja nenosećih zidova, preko podova do izolacije krovova.

Materijal je otporan na vatru, vodu, dobar je izolator. Hempkrit ne truli kada se koristi iznad zemlje i može u potpunosti da se reciklira.

Upija u sebe višak vlage iz vazduha, dok se vlažnost vazduha u prostoriji ponovo ne smanji i na taj način uspostavlja balans vlažnosti u prostoru.

– Uobičajena je praksa da objekti građeni od materijala na bazi konoplje izgledom podsećaju, ili se pak direktno koriste vernakularnim formalnim principima izgradnje (tradicionalne ili ‘eko-hobit’ kuće). Paradoksalno, u tim slučajevima materijal obično nije vidljiv ni na fasadi, a ni u unutrašnjosti kuće. Nasuprot tim praksama, ovaj projekat nastoji da pokaže lepotu ogoljenog materijala, materijala koji se menja kroz vreme i stari sa kućom – kažu autori.

Prikupljanje kišnice i organskog otpada

Takođe, u procesu projektovanja vodilo se računa o načelima pasivnog prikupljanja sunčeve energije – orijentaciji kuće i otvorima, te uglu prodora sunčeve svetlosti u kuću u odnosu na godišnje doba.

Zahvaljujući noćnom hlađenju i upotrebi prirodnih i obnovljivih građevinskih materijala kao što su drvo i konoplja, stvara se prijatna unutrašnja klima bez upotrebe mašinskih uređaja.

Objekat u sebi ima integrisan sistem za prikupljanje kišnice, prečišćavanje otpadnih voda i prikupljanje organskog otpada. U suterenu se nalazi staklenik za uzgajanje povrća i začinskog bilja. Ovo omogućava barem delimičnu samoodrživost čak i van produktivnih letnjih meseci.

U suterenu se nalazi staklenik za uzgajanje povrća i začinskog bilja; Foto: Ljubica Arsić

Materijali upotrebljeni u izgradnji

Temelj i podna ploča sprata su izliveni od betona, dok se zidovi sastoje od skeleta drvenih stubova koji su stabilizovani poprečnim podupiračima. Konstrukciju plafona čine četiri podužne drvene grede koje se protežu preko stubova.

Pošto lamelirano drvo nije bilo dostupno u kraju, grede su sastavljene kao drvene rešetke od manjih drvenih elemenata. Ove rešetke garantuju velike raspone na ekonomičan način i oslobađaju unutrašnje prostore od strukturalnih elemenata. Krovna konstrukcija se sastoji od drugog sloja drvenih poprečnih greda sa drvenom pločom i šavnog limenog krova.

Izolacija kuće je u potpunosti izrađena od konoplje u gornjem delu objekta. Između zidova od konoplje nalaze se veliki fiksni stakleni prozori (aluminijumska stolarija). U zidnim elementima nalaze se vrata od masivnog hrasta. Ona služe za prirodno provetravanje unutrašnjih prostora i pristup balkonima.

Izazovi u izgradnji

Sve što je novo i eksperimentalno posledično uključuje mnogo više energije, potencijalnih problema i izazova pri projektovanju i izgradnji. Pri građenju ove kuće glavni izazov bila je nabavka mašina za obradu materijala od konoplje, proces izgradnje zidova kao i velika neizvesnost kako će se zidovi ponašati kada se oplata konačno demontira.

– S obzirom da je u pitanju pilot projekat i da se ovakva kuća do sada nije realizovala u našim krajevima ceo proces je bio jedan eksperiment praćen neizvesnostima i nekompetencijama sa jedne stane, ali velikim entuzijazmom celog tima sa druge – kaže Ljubica za Gradnja.rs.

Projekat promoviše ekološke materijale

Skladištenje CO2 kroz uzgajanje konoplje i kasnije njeno ugrađivanje u kuću, jedan je od načina za dekarbonizaciju građevinske industrije, te da se popularizacijom ovih metoda investira u čistu energiju. U Srbiji na tome aktivno radi tim ljudi iz Hemplicity koji su ujedno i inicijatori projekta kuće od konoplje.

– Implementirajući lokalna znanja i principe u savremenu formu i strukturu visokih performansi, dugoročni cilj nam je da kroz ovaj i buduće projekte promovišemo upotrebu ekoloških materijala za koje se i dalje veruje da nisu lako spojivi sa estetskim načelima savremene arhitekture – zaključuje Ljubica Arsić.

Izvor: Gradnja.rs