Leto stiže, a sa njim i letnje šeme.
Deca se raduju raspustu, roditelji odmoru, a svi zajedno maštaju i planiraju makar desetak morskih dana kako bi preživeli sve obaveze koje ih čekaju do sledeće sezone.
Neko bira egzotine destinacije, proputovanja, kampovanja, dok drugi imaju tu privilegiju da letuju u svojim porodičnim kućama. Međutim, da li je reč o privilegiji?!
Na Tviteru se povela ozbiljna rasprava o ovoj temi nakon što je jedan korisnik izneo zanimljiv komentar i pokrenuo lavinu.
„Kuća na moru ti je kazna božija, em ceo život letuješ na istom mestu, em se ne možeš kurtalisati familije i prijatelja koji se uvaljuju, a za sobom neće ni da počiste, a ne da neki račun plate“, napisao je jedan od tviteraša.
Kuća na moru ti je kazna božija, em ceo život letuješ na istom mestu, em se ne možeš kurtalisati familije i prijatelja koji se uvaljuju a za sobom neće ni da počiste a ne da neki račun plate
— Zgubidan (@_Gilipter_) June 4, 2022
Ubrzo su se nizali drugi sa iznošenjem svojih stavova. I dok su neki potvrđivali i odobravali ovakvo stanovište, drugi su se javljali kako bi izrazili svoje neslaganje.
„Kuća na moru je raj na zemlji, a za uvaljivače, štrokavce i stipse, treba ti samo malo veća inteligencija nakon prvog lošeg iskustva sa njima.“
„Daj je meni ako ti ne valja, izboriću se sa gore pomenutim problemima, a tebe ću rešiti muke.“
„Bože, daj mi kuću, lako ću sa ostalima.“
Ovo su samo neki od komentara ljudi koji su ubeđeni da kuća na moru predstavlja ostvarenje svih snova.
Javljali su se, međutim, u komentarima i oni koji su već vlasnici nekretnine na primorju, te su donekle i potvrdili početni tviti i produbili raspravu.
„Ja vec godinama ne idem kod mojih u vikendicu jer mi nije odmor biti ‘kod kuće’. Ali uredno sve plaćam, jer moji roditelji sa srpskim penzijama ne mogu finansirati kuću u Hrvatskoj. Sad mi je stres i trošak da se krov popravi do 15.06. Bukvalno rupa bez dna.“
„Kada su sagradili kuću na moru davnih 70-ih, moja majka je odredila ko i kad može da ide. Bilo je povuci-potegni u početku, a posle više nisu pitali. Ali, ona je imala argument: kad su pitali je l’ hoće neko da se istali kad su gradili kuću, niko se nije prijavio.“
„Kad sam jednoj dosadnoj rođaci spomenula da treba da ponese svoje peškire i posteljinu, dobro me nije ubila. Očekuju, sobaricu, kuvaricu, čistačica se podrazumeva i neko ko će decu da im zabavlja, jer oni zaboga moraju da se odmore. To je bio kraj našeg druženja.“
Sa koje strane vi pristupate ovoj tematici? Saosećate li više sa mukama domaćina i vlasnika nekretnina na primorju ili sa ljudima koji veruju da je kuća na moru ništa do raj i čist hedonizam, te da bi sa iritirajućim posetama znali da izađu na kraj?
Dodaj komentar