Većina građana Srbije se opredeljuje da doručak, ali i poneki drugi obrok u toku dana, potraži u lokalnoj pekari, posebno s obzirom na astronomske cene u prodavnicama .
Međutim, bilo da ste ljubitelj bureka, ili nekih drugih slatkih ili slanih delicija, neretko se se dešava da pekari i prodavci pokušavaju da nas zakinu na sadržaju proizvoda koji smo se odlučili da pazarimo.
Tako se često desi da ono što kupimo ne sadrži ono što je napisano u deklaraciji ili samom nazivu peciva.
„Ajde što nema krema, nego ovo nije videlo krofnu“
Upravo to se desilo jednoj mušteriji pekare u Bačkoj Palanci, koja je rešila da se počasti slasnom krofnom sa kremom.
U stvari, bar je mislio da će to dobiti, sve dok ju nije presekao na pola, kada se ispostavilo da krema u pecivu ima samo u tragovima.
Po objavljivanju fotografije na Fejsbuku, nastala je burna polemika na ovoj društvenoj mreži.
„Dva okrajka od hleba“, „Ajde što nema krema nego što ovo nije videlo krofnu“, „To nije krem nego bubašvaba napola“, „Ovo su dve krajke hleba, sa malo krema“, „Krem sa krofnom“,
„Ovo ne liči na krofnu, čist lebac, a krema samo malo da se zamažu oči. Šećer ćemo da dobijemo ako namažu više“, „Od ovoliko krema može stomak da zaboli“ „To tako treba, kao burek i ko nađe sir – bingo – glasili su neki od komentara, prenosi Kurir.
Kada je reč o hrani, zakidanja su prisutna na svakom koraku – od nepoštovanja sastava proizvoda naznačenog na deklaraciji, korišćenja najjeftinijih sastojaka, do smanjivanja gramaže proizvoda.
Međutim, dešava se da potrošači to znaju, ali nastavljaju da kupuju proizvode koji ne sadrže sve što piše na deklaraciji.
Mora da postoji jasna deklaracija da potrošači ne bi bili u zabludi
Vesna Perinčić, predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača, rekla je u Jutarnjem programu Kurir televizije da deklaracija mora biti jasno definisana i naglasila je da pravilnici postoje za sve.
– Deklaracija je detaljno definisana sa više propisa, pravilnika. Pre svega tu je centralni zakon o trgovini koji propisuju da roba u trgovini na malo mora sadržati deklaraciju koja je jasno definisana, nedvosmislena, da ne bi dovodila potrošača u zabludu. Ne sme da sadržati podatke da ima posebna lekovita svojstva i tako dalje.
Za pekarske proizvode, na primer, takođe postoji pravilnik o kvalitetu proizvoda odnosno peciva. Ako trgovac deklariše da je proizvod od ražanog brašna mora imati minimum 70% ražanog brašna, ukoliko je reč o heljdinom minimum 30%, a ukoliko je reč o bureku sa sirom minimum 20% punjenja – kazala je Perinčićeva.
Izvor: Kurir
5 pekara u Novom Sadu gde još uvek možete kupiti pravi domaći hleb
Što nije navedeno gde je kupljena famozna krofna?