Albanci sa Kosova već neko vreme krajnje neprimernim video klipovima prave kampanje u kojima pozivaju svoje sunarodnike da bojkotuju srpske proizvode. Sada se kampanju bojkota uključio i izvesni Šćipdon Salilaj, influenser albanskog porekla.
Njegov Instagram nalog na kom je podelio video snimak u kom poziva na bojkot broji 82.9 hiljade pratilaca.
Šćipdon uzima sa rafova Plazmu, “Chipsy”, “Medeno srce”, “Štrudle Medela”, ali nakon dolaska kući, ih otvara i u ambalažama se umesto navedenih proizvoda nalaze meci.
Na kraju snimak stoji natpis “Bojkoto produktet serbe, Bojkoto 8|60”, odnosno “Bojkutujte srpske proizvode, Bojkotujte 8|60”. “860” je broj bar kod Jugoslavije.
Mladić u snimku je, kako stoji na njegovom sajtu, dvadesetčetvorogodišnji fotograf i snimatelja iz Kačanika.
Video koji je objavio za prvih 20 sati ima 949.077 pregleda i 28.962 lajkova, a video je postao viralan na ovoj mreži.
Besmisao ovog snimka najbolje pokazuje činjenica da je “Chipsy” proizvod multinacionalne korporacije “PepsiCo”, pa ne bi trebalo isključiti i njihovu reakciju na ovaj spot.
Danas meci, ranije narativ o trovanju
Salilaj se time samo uključio u raniju kampanju usmerenu protiv proizvoda iz Srbije, kojom albanska zajednica na Kosovu pokušava da smanji njihovu kupovinu ili da potpuno zabrani njihovu prodaju, uz argument da, kako je to ranije isticano, Srbija novcem zarađenim od prodaje svojih proizvoda na Kosovu “drži srpske paralelne strukture na Kosovu i naoružava se nadom da će se jednog dana srpska vojska vratiti na Kosovo”, piše Danas.
Najnovija takva kampanja bila je u vidu plakata koji su se našli u Kosovskoj Mitrovici, i u južnom, ali i u severnom, većinski srpskom delu ovog grada.
Ovi su se plakati pojavili istog dana kada su u gradskom jezgru Severne Mitrovice postavljene dve barikade prošlog meseca.
Iza tih plakata stajala je grupacija “Besa Besi”, koja je u martu prošle godine snimila i spot za ovu kampanju.
U spotu, čiji je autor biznismen Burim Piraj, devojčica u supermarketu udara tatu po ruci kad sa rafa krene da uzme srpski proizvod, a na pitanje zašto ga udara, odgovara: “Zar nam baka rekla da ne kupujemo srpske proizvode, hoćeš sve da nas potruješ? Zar nisu Abetari pobili celu porodicu i sada je ostala sama?“.
Sam spot je objavljen i na portalima i društvenim mrežama albanskih medija Ekonomia Online i Telegrafi.
Kao i spot koji je delo pomenutog albanskog influensera i ovaj je podeljen u Fejsbuk grupi “Ne kupujmo srpske proizvode”, koja okuplja one koji prijavljuju gde se sve na Kosovu mogu naći srpski proizvodi, a ljude pozivaju i da obavezno proveravaju deklaraciju porekla na Koka-Koli, Fanti, i drugim pićima.
Bojkot srpskih proizvoda deo nasilnog delovanja Kurtijevog „Samoopredeljenja“
Isti stav je imao i, sada vladajući, pokret “Samoopredeljenje” Aljbina Kurtija. Ova je grupacija, kao opozicija, pozivala na bojkot srpskih proizvoda, a široj je javnosti su poznate scene prevrtanja kamiona sa robom iz Srbije 2016. godine.
Pojava plakata u decembru smatralo se odgovorom na barikade, a bilo je i pokazatelj antagonizacije dva naroda.
Kako je tada ukazivala za Danas urednica portala KoSSev iz Severne Mitrovice Tatjana Lazarević, “Samoopredeljenje” je u vreme stvaranja kampanje bojkota srpskih proizvoda bilo vodeći opozicionar pokret, te da su na vlast upravo došli, između ostalog, i zahvaljujući ovoj kampanji koja je vrlo bila uspešna među njihovim biračima.
– Njihovi birači su vrlo prepoznali sve ono što nije socijademokratija, kako Aljbin Kurti to voli da kaže da su oni socijaldemokratska stranka. Samoopredeljenje ako nije bilo pronalazač nasilnih metoda, svakako su sinonim za nasilne metode. Oni su imali u više navrata kampanju “bojkotujmo srpske proizvode”, pa su i zarobljavali i obrtali kamione koji su prevozili srpsku robu. Bilo je nekoliko takvih slučajeva, za koje su i sami aktivisti “Samoopredeljenja” preuzimali odgovornost, rekla je ona tada.
Dodala je da čak i da aktivisti Kurtijevog pokreta nisu preuzimali odgovornost to je, kaže, bio deo njihove zvanične politike.
– Deo njihovog nasilnog delovanja bilo je bojktovanje srpskih proizvoda, skidanje sa rafova, obeležavanje ljudi koji ih kupuju, proterivanje srpskih proizvoda.
Interesantno je da tokom te druge polovine dvehiljaditih nisu imali mnogo uspeha u pozivu na bojkot, iako su bili popularni.
Tada na svu sreću građani albanske nacionalnosti su pokazali mnogo više zrelosti nego što su predstavnici “Samoopredeljenja” od njih očekivali, pa su iz ovog pokreta i optuživali da ne vrednuju dovoljno nacionalne interese.
Albanci su nalazili opravdan interes da kupuju srpske proizvode.
Ipak ne treba amnestirati ni Ramuša Haradinaja, koji je kao premijer Kosova uveo reciprocitet uveo 100 odsto carinu na srpske proizvode, jednu nebuloznu odluku čime se situacija u to vreme radikalizovala, a završila time što je dobio poziv za Hag, navela je tada Lazarević.
Dodaj komentar