Ako do sada niste ozbiljno shvatali koronu, posle ovih saznanja sigurno hoćete

Najeminentniji nemački patolozi izneli su nedvosmislene tvrdnje da pacijenti zaraženi koronavirusom umiru od Kovida-19, a ne od prethodnih bolesti ili od starosti. Osim tog saznanja, patolozi su dokazali i da korona pre svega napada krvne sudove.

Pandemija korone ne jenjava već mesecima, svet pokazuje znake umora ili bunta zbog restrikcija i zasićenosti informacijama. Uprkos tome što se o virusu SARS-CoV-2 zna sve više, još uvek ima mnogo onih koji i dalje sumnjaju da taj virus uopšte postoji, da je opasan – i da ljudi od njega umiru.

Imajući u vidu da je obdukcija umrlog pacijenta – definitivno jedini način da se naučno utvrdi pravi uzrok smrti – upravo objavljena detaljna analiza rezultata kliničkih obdukcija u Nemačkoj dokazuje da je u slučajevima teškog oblika kovida-19 u većini slučajeva ta bolest bila uzrok smrti.

„U više od tri četvrtine obdukcija, konstatovano je da je kovid-19 bio glavna ili jedina bolest koja je dovela do smrti. Ti ljudi nisu umrli od prethodnih bolesti ili od starosti“, rekao je Johanes Friman jedan od najuglednijih nemačkih patologa, baš kao i Karl-Fridrih Birig, predsednik Udruženja nemačkih patologa, Gustavo Bareton Predsedavajući nemačkog društva za patologiju i Til Aker predsedavajući Nemačkog društva za neuropatologiju i neuroanatomiju, koji su krajem prošle sedmice pozvali na virtuelnu konferenciju za štampu kako bi predstavili rezultate zajedničkog istraživanja.

Korona napada krvne sudove

Kliničke obdukcije takođe dokazuju da se SARS-CoV-2 po mnogo čemu razlikuje od normalnog virusa gripa.

„Činjenica da korona ne pogađa samo pluća poznata je još od prvih obdukcija. Virus izaziva tromboze, odnosno stvara male krvne ugruške, svuda u telu. To svojstvo korone je zajedničko sa virusima gripa. Ali kod korone – ovi poremećaji zgrušavanja su devet puta češći nego kod gripa“, rekao je Gustavo Bareton, patolog Univerzitetske bolnice u Drezdenu.

To je već jasno pokazano u naučnim radovima nemačkih univerzitetskih patologa koji su dali važan doprinos razumevanju kovida-19. Oni se delovali brzo i radili temeljno i zbog toga su ti radovi međunarodno visoko ocenjeni.

Oni su pokazali da:

– ogromna oštećenja krvnih sudova,

– prekomerno zgrušavanje krvi sa začepljenjem najfinijih plućnih krvnih sudova i

– specifično stvaranje novih krvnih sudova

predstavljaju karakteristične i prvi put opisane promene pluća kod kovida-19. Te promene se suštinski razlikuju od sličnih teških plućnih infekcija izazvanih virusom gripa.

Pored toga, nemački stručnjaci su dokazali da kovid-19 nije lokalna infekcija disajnih organa, već da virus utiče na ćelije endotelije i time dovodi do infekcije više organa: bubrega, srca, slezine, jetre…

Endotelske ćelije čine unutrašnju pločastu oblogu najfinijih krvnih sudova- kapilara, preko kojih se vrši osnovni metabolizam organizma. Dodirna površina koju ove ćelije imaju sa krvlju ogromna – između 4,000 i 7.000 kvadratnih metara! Kapilari se nalaze u svim organima i pored toga obezbeđuju razmenu materija, predstavljaju i rezervoar krvi.

Već je poznato da su klinički faktori rizika za težak oblik kovida-19 – pušenje, visok krvni pritisak, gojaznost, dijabetes melitus, muški pol – ionako već povezani sa oštećenjem endotela.

Novi receptor korone?

Neurološke obdukcije umrlih pacijenata dokazale su da je trećina njih imala inficirane ćelije mozga. Korona je očigledno tamo stigla preko nervnih ćelija za miris u sluznici korena nosa. To je iznenadilo naučnike jer tamo jedva da ima ACE2 receptora – koji se smatra glavnim vratima za virus u ljudski organizam.

„U mozgu je očigledno novi receptor neuropilin-1“, kaže Til Aker, neuropatolog sa Univerziteta u Gisenu i ukazao na neophodnost daljih istraživanja.

Ova i prethodna saznanja postignuta su pod veoma teškim uslovima, ponovili su više puta vrhunski stručnjaci, na osnovu relativno malog broja obdukcija: samo 154 ili dva odsto od oko 9.000 umrlih od kovida-19 u Nemačkoj.

Birokratsko-finansijske prepreke

Veći broj autopsija, imajući u vidu registar nalaza koji je takođe organizovan pri Univerzitetskoj klinici u Ahenu – doveo bi do mnogo više saznanja.

Više obdukcija se ne vrši iz dva glavna razloga. Jedan se sastoji u tome što porodice preminulih pacijenata nerado daju pristanak za vršenje autopsije. Ali, pre nego što patolozi uopšte dođu u situaciju da zatraže odobrenje porodice preminulog – moraju da savladaju ogromne birokratske i finansijske prepreke u okviru komplikovanog zdravstvenog sistema.

Teško je dobiti odobrenje od bolničkog menadžmenta odnosno finansirati autopsije čak i za umrle od kovida-19. Jer osiguranja bolnicama na primer za obdukciju priznaju trošak u visini od 750 evra – dok „ona košta oko 1.350 evra“, odgovorio je profesor Friman na pitanje DW.

Zbog toga su predstavnici nemačkih patologa uputili pismo ministru zdravlja Jensu Španu, s zahtevom i konkretnim predlozima da se radi unapređenja nauke i time zdravlja svih – poboljšaju uslovi i omogući više obdukcija u Nemačkoj, u već postojećih 450 nemačkih instituta za patologiju i neuropatologiju u kojima radi oko 1500 patologa i neuropatologa.

Detalji rezultata istraživanja nemačkih patologa:

68 procenata obdukovanih umrlih su bili muškarci, većina njih u svojoj sedmoj do devetoj deceniji života. Kod više od polovine nalaza identifikovano je oštećenje alveola – difuzno (37%) i difuzno sa bronhopneumonijom (15%). Pored toga, obdukcije su pronašle tromboze i tromboemboliju (19 odsto), mikrotrombe (20%) i endotelitis (95%).

Takođe je primećeno oštećenje imunoloških organa poput slezine ili limfnih čvorova, oštećenja jetre, upale srčanog mišića, upale pluća kod embolija, kao i cerebralnih infarkta i moždanih krvarenja.

Takođe je potvrđeno da su umrli obducirani bolovali od karidovaskulrnih bolesti (43%), bolesti pluća (16%) i komplikovanih bakterijskih infekcija, kao što je sepsa (8%). Osim toga, 12 odsto obduciranih su imali dijabetes i ili su bili gojazni.

Na pitanje DW, koliki je procenat pušača među umrlima, s obzirom da se pušenje ubraja u faktore rizika za težak oblik kovida-19, profesor Friman je odgovorio da to do sada nije bilo registrovano, zahvalio se na pitanju i rekao da će se to ubuduće činiti.

Autor: Dijana Roščić, DW