Da li je moguće da je koronavirus može da ošteti mozak? Ovo pitanje je na Fejsbuk grupi postavila zabrinuta žena jer zet koji ima kovid nije prepoznao suprugu, kao ni ćerku.
“Bivšeg zeta (46 godina) trenutno hitna pomoć vozi u Kovin, jer u Šapcu nema psihijatrijsko kovid odeljenje. Ćovek je bez pretodnih psihijatrijskih bolesti. Tegobe su počele juče u vidu glavobolje, slabosti i visokog krvnog pritiska. Danas dobija temperaturu 37.4. Popodne kreće agresivno i konfuzno ponašanje. Ne prepoznaje svoje dete i suprugu. Uspeli su ga odvesti do kovid ambulante gde je hitno primljen i testiran pozitivan.
Ne sarađuje sa lekarima i oni ga prvo šalju na infektivno, zatim na neurologiju. Urađen mu je CT glave (dali su mu injekciju da ga smire) koji je u redu. Čim je dejstvo injekcije popustilo krenula je opet agresija, nepovezano i nerazumljivo pričanje. Ćerku i suprugu i dalje ne prepoznaje. 4 tehničara su ga držala dok su mu dali injekciju za smirenje da bi ga hitna mogla voziti. Da li je moguće da je korona virus uzročnik njegovom mentalnom stanju? Koja je prognoza? Da li ste imali sličan slučaj?”, napisala je zabrinuta žena.
Slučaj njenog zeta nije usamljen u svetu, naprotiv o tome već postoje studije.
Džili Helms je na svom odeljenju intenzivne nege u Univerzitetskoj bolnici u Strazburu, na severoistoku Francuske, početkom marta 2020. godine primetila slične pacijente.
Ona i njene kolege objavili su malu studiju u „Časopisu za medicinu Nove Engleske“, dokumentujući neurološke simptome kod pacijenata sa Kovidom-19.
Ti simptomi su varirali od kognitivnih problema do konfuzije.
Sve su to znaci „encefalopatije“ (opšti izraz za oštećenje mozga) – što je trend koji su istraživači u kineskom gradu Vuhanu još u februaru 2020. primetili kod pacijenata sa koronavirusom.
Danas je više od 300 studija iz svih delova sveta pronašlo preovlađujući broj neuroloških abnormalnosti kod pacijenata sa Kovidom-19.
To podrazumeva blage simptome kao što su glavobolja, gubitak čula mirisa (anozmija) i utrnuće kože (arkoparastezija), ali i ozbiljnije posledice kao što su afazija (gubitak sposobnosti govora), moždani udari i epileptični napadi.
Ovo, uz najnovije nalaze da virus, koji se prevashodno smatra respiratornom bolešću, može da nanese velika oštećenja na bubrezima, jetri, srcu i skoro svakom drugom sistemu organa u telu.
Procene tačne učestalosti variraju, ali čini se da je otprilike 50 odsto pacijenata sa dijagnozom virusa Sars-CoV-2 – virusa odgovornog za bolest Kovid-19 – iskusilo neke neurološke probleme.
Rasprostranjenost i težina ovih neuroloških problema do sada je prošla uglavnom nezapaženo.
Većina ljudi, uključujući lekare, možda ne prepoznaje neurološke abnormalnosti kao takve kad se one prvi put pojave – neko ko doživljava epileptični napad možda deluje samo ošamućeno, ne podrhtava i ne trese se.
Pored mašina koje pište, lekova koji umiruju i izolacije vezane za krevet, okruženje odeljenja za intenzivnu negu može da pojača ili izazove delirijum, onemogućivši nam da povežemo bilo koji od tih simptoma sa virusom.
Dodatno komplikujući stvari, mnogi ljudi koji pate od simptoma Sars-CoV-2 zapravo se ne testiraju na virus, naročito ako ne kašlju ili nemaju temperaturu.
To znači da ako imaju neurološke simptome, možda nikad nećemo saznati da li su oni povezani sa Sars-CoV-2.
– Štaviše, postoji značajan procenat pacijenata sa Kovidom-19 čiji je jedini simptom konfuzija – kaže Robert Stivens, vanredni profesor anesteziologije i medicine kritične nege na Institutu Džons Hopkinsu u Baltimoru, u SAD.
Suočavamo se sa sekundarnom pandemijom neuroloških bolesti.
Većina istraživača veruje da su neurološke posledice virusa posredni rezultat ili nedovoljnog dotoka kiseonika u mozak ili nuspojava inflamatorne reakcije tela (slavna „citokinska oluja“).
Magnetna rezonanca mozga pokazala je akutne znake viralnog meningitisa (upala mozga), a lumbalna punkcija otkrila je Sars-CoV-2 u njegovoj cerebrospinalnoj tečnosti.
Kineski istraživači su takođe pronašli tragove virusa u cerebrospinalnoj tečnosti pedesetšestogodišnjeg pacijenata koji je oboleo od teškog encefalitisa.
A tokom obdukcije pacijenta sa Kovidom-19 u Italiji, istraživači su otkrili viralne čestice u endotelskim ćelijama na omotaču krvnih sudova samog mozga.
Štaviše, neki naučnici sada podozrevaju da virus izaziva respiratorne probleme i smrt ne preko oštećenja pluća, već preko oštećenja moždanog stabla, komandnog centra koji se stara da mi dišemo čak i kad smo bez svesti.
Mozak je obično zaštićen od zaraznih bolesti nečim što se zove „krvno-moždana barijera“ – sloj specijalnih ćelija u kapilarima kojima su premreženi mozak i kičmena moždina.
Oni sprečavaju mikrobe i druge toksične agense da zaraze mozak.
Podsećamo, Encefalitisi su upalna stanja koja zahvataju mozak i koja su uzrokovana uglavnom virusima.
Encefalitis može uzrokovati veliki broj virusa. Praktično svaki virus bi mogao, pod određenim okolnostima, pokrenuti proces zapaljenja u centralnom nervnom sistem. Neki, ipak, pokazuju poseban tropizam (afinitet) za ovaj sistem. Iako je dobro zaštićen lobanjskim kostima i barijerom između krvi imozga, mozak je veoma osetljiv na viruse.
Vrsta virusa koji uzrokuju encefalitis može se klasifikovati na njihovoj geografskoj zastupljenosti, insektima koji ih prenose, putevima prodora u centralni nervnisistem (putem krvi, preko nerava, ili direktno) i pratećim bolestima (grip, osipne boginje, zauške i dr.).
Najčešći i klinički najznačajniji virusi uzročnici encefalitisa su koksaki B , herpes simplex virus, HIV, citomegalo virus, ECHO, virus infektivnemononukleoze, varicela zoster virus, rubela virus, virus Zapadnog Nila i dr. Praktično svaki virus pod određenim okolnostima može napasti mozak i uzrokovati encefalitis. Kod velikog broja encefalitisa uopšte se i ne utvrdi koji je virus bio uzročnik.
Dodaj komentar