Zaštititi sebe u smeni na bolničkom odeljenju za Kovid proces je koji su zdravstveni radnici u Regionalnoj bolnici u Permu usavršavali tokom više meseci prakse.

Oni se brzo uvuku u jednokratna zaštitna odela pre nego što zategnu plastične maske preko lica.

Kolega im potom pomogne da navuku dupli sloj gumenih rukavica, ulepivši ih trakom oko njihovih zglobova.

Godinu dana od izbijanja pandemije, virus protiv kog se bori ovaj tim je poznat, ali njihova oprezna dnevna rutina podsetnik je na rizik.

Prošle jeseni Kovid-19 je najteže pogodio Perm, dok se širio iz Moskve preko čitavih regiona, a brojke obolelih i mrtvih su počele naglo da skaču.

• Vakcina Sputnjik V: Od skepticizma do diplomatije
• Da li će i ruska i kineska vakcina biti karte za Evropsku uniju
• Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora

Imena i brojke

Valerij Giljov se razboleo u septembru sa klasičnim simptomima Kovida.

Ovaj član obezbeđenja jedne televizijske stanice u Permu počeo je da objavljuje svoj dnevnik na društvena mrežama, opisujući kako je zvao hitnu pomoć koja se nikad nije pojavila.

U poslednjem postu pred smrt, Giljov je napisao da je konačno u bolnici, ali da se oseća „veoma loše“.

„Mislim da je mogao da bude spašen“, kaže mi njegov zet Viktor Moržin, prisećajući se kako je Valerij voleo da vodi unuke na tekvondo i hip-hop koncerte.

„Mislim da zdravstvena služba, vlasti, nisu bili spremni za toliko pacijenata.“

Tokom tog jesenjeg skoka zaražavanja od Kovida, u Permu je od virusa umrlo 2.388 ljudi prema državnoj agenciji za statistiku Rostat.

Ali podaci o višku smrtnosti za Perm – broj ljudi koji su umrli iznad očekivane norme – dvaput je veći za ta četiri meseca, prema istom izvoru.

U međuvremenu, brojke gradskih vlasti stigle su do svega 1.869 za trajanje čitave pandemije.

Viša stopa smrtnosti u dva ruska grada

Višak smrtnosti u Moskvi: 28,233

U 2020: 149,281; u 2019: 121,048

Višak smrtnosti u Permu: 5,683

U 2020: 40,123; u 2019: 34,440

Izvor: Rosstat

Demografova priča

„Ja ni ne gledam te brojke“, kaže demograf Aleksej Rakša, tvrdeći da se dnevni podaci u Rusiji „peglaju, zaokružuju, smanjuju“ da bi izgledale bolje.

Zvaničnici to od početka poriču.

Aleksej je radio za Rostat šest godina, sve dok prošlog leta nije bio prisiljen da ode zato što je bio suviše glasan o Kovidu.

Ali on kaže da su Rostatove brojke ključne za procenjivanje prave cene pandemije i, kao i mnogi eksperti, koristi višak smrtnosti kao najbolji pokazatelj.

„Ako se Rusija zaustavi na 500.000 slučajeva viška smrtnosti, to će biti dobar scenario“, tvrdi sada ovaj slobodnjak demograf.

On računa da aktuelna brojka iznosi oko 450.000 – što je ogroman skok sa 94.267 smrti koje je na internetu u petak objavio ruski krizni štab za Kovid.

Zvaničnici, međutim, retko navode čak i te mnogo niže brojke.

„U slučaju Kovida, birate između ekonomije i života ljudi – uglavnom života starijih ljudi“, kaže Aleksej govoreći o rezonu vlade.

Sreli smo se u kafiću – ovde nije bilo zaključavanja od proleća.

„Ruska država bira ekonomiju. Oni to neće reći, ali je to očigledno.“

Otpor zaključavanju

Većina mera zaključavanja zbog Kovida ukinuta je širom zemlje u junu, delimično da bi se održao referendum koji bi omogućio Vladimiru Putinu da ostane na vlasti. U Permu, zdravstveni sistem počeo je da oseća posledice tog otvaranja u jesen.

Početkom oktobra, Artjom Boriskin objavio je na internetu video snimak kolone ambulantnih kola.

Ovaj bolničar iz hitne pomoći seća se da su morali da ostavljaju bolesne kod kuće zato što u bolnicama više nije bilo mesta za njih.

Kad su se razbolele od Kovida i same ekipe ambulantnih kola, on kaže da su pacijenti čekali „od dva do 20 sati“ posle poziva, nekad čak i po nekoliko dana.

„Mislim da preduzete mere nisu bile dovoljne da se smanji broj novih slučajeva“, tvrdi Artjom.

On kaže da se vlada opirala drugom zaključavanju „zato što bi onda morala da plati ljudima da ostanu kod kuće“.

„Ograničenja je trebalo da budu stroža. Mislim da bismo imali manje slučajeva bolesti i manje smrti.“

Kolektivni imunitet?

Nekoliko meseci kasnije, nema mnogo nagoveštaja dolaska proleća na zamrznutim ulicama Perma.

Takođe, ima vrlo malo znaka pandemije, sem ljudi koje nose maske na licima.

Prodavnice su otvorene, autobusi su krcati, a policijski čas za barove počinje tek u 01:00.

Ali ovih dana je stopa zaražavanja niska širom Rusije, možda zbog toga što je toliko ljudi već imalo virus.

Aleksej Rakša računa da je čak do trećine populacije moglo da bude zaraženo, sudeći na osnovu podataka o višku smrtnosti.

Regionalna bolnica u Permu, međutim, nije prestala da prima slučajeve Kovida.

„Uspeli smo da stabilizujemo ovaj problem, ali on nije nestao“, kaže glavni doktor Anatolij Kasatov, dok stoji pored pozlaćene statue Lenjina koja sada ukrašava bolnički hodnik zajedno sa biljkama u saksijama.

Ali on se ne slaže da je vlada trebalo da uvede strože mere.

Odluke donose predstavnici iz svih zvaničnih sfera, ističe on, ne samo zdravstva.

Teška istorija

Aleksej Rakša kaže da postoji još jedan razlog zašto se Rusi ne bave toliko mrtvima kao drugi – ova zemlja je iskusila strašna previranja u skorašnjoj prošlosti, posle pada Sovjetskog Saveza.

„Evropljani ili Amerikanci nisu prošli kroz loša vremena kao Rusija devedesetih“, ističe demograf.

„To je bilo gore nego za vreme Velike krize u Americi. U poređenju sa tim vremenima, kojih se Rusi još uvek sećaju, ova kriza sa Kovidom nije ništa.“

Ona nije „ništa“ za desetine hiljada direktno pogođenih porodica, naravno.

Ali zvanična verzija Rusije, koja u dnevne sobe stiže preko državne televizije, jeste da se ona bolje nosi s ovom pandemijom od većine drugih zemalja .

Zemlja se navodno nalazi na putu oporavka, dok Evropa ulazi u još jedan sumorni ciklus ograničenja.

Neprijatne brojke se ovde ulepšavaju. Priče o mrtvima naprosto se ne pričaju.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]