Osam je sati u tradicionalnom restoranu na ulici Via de Kolteli u centru Bolonje. Mušterije stižu tačno kako bi sele za jedan od šest dostupnih stolova.

Suočen sa ponovnim buktanjem epidemije korona virusa u Italiji, ovaj bolonjski restoran počeo je da pribegava drugačijoj strategiji.

Plima i oseke tokom prvog talasa epidemije i letnje trpeze na otvorenom bile su ohrabrujući znak za mnoge italijanske restorane i barove da će se vratiti normalnom poslu.

Ali dolaskom hladnijih dana ,ovaj drugi talas primorava vlasnike ugostiteljskih objekata da pronađu nove načine da opstanu.

• Korona virus i kafići – u Škotskoj prosipaju led, u Beogradu kontrole
• Rođendani, kafići i velika druženja: Kako neki događaj postane „superširilac“ korona virusa
• Klabing u Beogradu u doba korone: „Sve je prepušteno savesti vlasnika klubova i gostiju“

Nova nacionalna ograničenja, koja važe do 13. novembra, znače da se restorani i barovi moraju da budu zatvoreni do ponoći i mogu da prime najviše šest ljudi po stolu.

Od četvrtka uveče, severni region Lombardije uveo je totalni policijski čas od 23 časa do pet sati ujutru, a, od petka, ista ograničenja važiće u južnim regionima Kampanja i Lacio.

„Jedan sat – za gladne ljude u žurbi’

Vagh in ufezzi je jednostavan restoran sa papirnatim stolnjacima.

Do pre dve nedelje gosti bi plaćali svako jelo koje bi naručili; sada plaćaju po satu.

„Morali smo da pronađemo novu formulu, inače ne bismo uspeli da ostanemo otvoreni i posle Božića“, kaže Antonela De Sanktis.

Ona gostima servira hranu koju priprema njen suprug Mirko Karati.

Sto košta 18 evra po osobi za jedan sat i 26 evra za dva sata, bez vina, likera i kafe.

„Možete da prođete kroz meni ako se ne izgubite u ćaskanju“, kaže Mirko.

„Jedan sat je za gladne ljude u žurbi, dva sata postaju normalna večera.

Par je bio inspirisan pričama koje je Mirko čuo kao dete o posleratnom bolonjskom konceptu osterie a tempo, gde su siromašni ljudi mogli da naruče „10 minuta testenine i pasulja“.

Što manje vremena provedete, manje platite – zadovoljni su i vlasnici i mušterije.

Uz obavezne mere fizičke udaljenosti, njihov restoran je sa 25 na 30 mesta ostao na samo 15-16. Ali kako Antonela ističe, troškovi poput zakupa i drugih režija ostaju isti.

„Nismo želeli da povećamo cene, jer to ne bi bilo fer prema našim gostima: iznenada doći i videti isto jelo po dvostruko većoj ceni jer smo prepolovili broj stolova. Tako smo pronašli rešenje koja bi omogućio da nam restoran ostane otvoren“.

Da li funkcioniše?

Za sada – da.

Na kraju prve nedelje, naručivanje jela se vratilo na broj od pre pandemije Kovida-19.

Dobro rešenje, ali ne za sve, smatra Vinćenco Votero, predsednik udruženja ugostitelja Bolonje (Confcommercio Ascom Bologna).

„Ugostiteljski sektor je vrlo raznolik“, rekao je za BBC.

„Poslednja uredba kojom se preduzeća zatvaraju u ponoć bila je udar na mesta koja obično rade od 23 pa nadalje.“

Votero citira jednog lokalnog vlasnika bistroa koji sada razmatra ideju da nudi ručak umesto večere u kasne sate.

Prema italijanskoj asocijaciji turizma i ugostiteljstva (Fipe), restorani su zabeležili ogroman gubitak od 64 odsto narudžbina, što je približno jednako gubitku od 13 milijardi evra u drugom kvartalu ove godine.

• Muzika u Srbiji i korona virus: Umesto da sviraju, rade na građevinama, u kafićima…
• Klabing u Beogradu u doba korone: „Sve je prepušteno savesti vlasnika klubova i gostiju“
• Bioskopi se zatvaraju u Americi i Velikoj Britaniji, a šta se dešava na Balkanu

Da li vlada pomaže?

Fipe je zatražio od vlade da ne primenjuje stroži policijski čas, procenjujući da bi čak i zatvaranje restorana sat vremena ranije dovelo do daljeg gubitka od 500 miliona evra mesečno.

Votero, i sam vlasnik restorana, veruje da bi umesto slanja mušterija kući trebalo da bude stroža kontrola zdravstvenih mera u restoranima.

Što se tiče dobijanja podrške, kaže da su gradska veća odobrila neke pogodnosti.

U Bolonji je prepolovljen porez i, kao i u mnogim drugim italijanskim gradovima, a dozvola za postavljanje stolova na otvorenom produžena je do kraja godine.

Takva vrsta dozvole obično bi bila izuzetno skupa i teško bi se dobila.

Ali situacija je, prema njegovim rečima, sada kritična, jer se vreme pogoršava i ljudi se podstiču da ostanu i rade od kuće.

Iako najnovija pravila i dalje omogućavaju restoranima da nude hranu za poneti i dostavu, mnogi u gradskim centrima i poslovnim okruzima izgubili su veći deo redovne klijentele.

„Broj gostiju opao je za 50 do 80 odsto u većini restorana, a mnogi poslovi su na prodaju“, kaže on.

Bolonja se možda muči, ali Venecija i Firenca imaju još veće poteškoće jer većina restorana živi zahvaljujući turistima.

Pogledajte video o tome kako se restoran u Amsterdamu snašao u vreme korone

Moramo da obijemo ljude

Srce Bolonje je popularno među turistima, lokalnim stanovništvom, studentima i poslovnim ljudima.

Osnovan još 1465. godine, restoran Osteria del Sole je najstariji u gradu a vodi ga porodica Federika Spolaorea još od posle Drugog svetskog rata, od 1946. godine.

U ovom restoranu služi se samo piće.

Mušterije tradicionalno donose hranu i jedu za dugačkim stolovima.

Do nedavno, sedeli biste neposredno do nekog potpunog stranca, lakat do lakta.

„Ljudi bi sedeli, pričali, upoznavali se, jeli zajedno.

„Ovde su se mnogi upoznali, potom bi se neki i venčali i pravili bi venčanje baš u ovom restoranu“, kaže Spolaore sa osmehom na licu.

Morao je sada da smanji broj mesta sa 130 na 70, a ujedno je izgubio i stalne mušterije koje bi stajale za šankom.

Svi barovi i restorani trenutno moraju da istaknu natpis na ulazu o maksimalno dozvoljenom broju ljudi unutra.

„Teško je odbijati ljude, jer mnogi i dalje misle na restoran kakav je bio ranije i teško prihvataju nova pravila.“

Spolaore kaže da su morali da se žrtvuju i da su danas „samo u stanju da sastave kraj s krajem“.

Kada su se tokom leta italijanski restorani ponovo otvorili, ljudi su jeli napolju.

Njegova restoran ima samo zatvoren prostor.

„Kovid je već skresao krila našem restoranu“.

• Alternativna budućnost – kako bi Srbija i svet izgledali da korona virus potraje pet godina

Iako se divi ideji da se kupcima naplaćuje po satu, to nije za njega.

„U suprotnom bi propao ceo koncept našeg restorana – sve je u vezi sa druženjem“.

Ali s obzirom na to da ima tri člana osoblja, da mora da plaća dobavljače, kiriju i računi, morao je da poveća cene.

Cena šaše vina je sa oko 2,50 porasla na 3,50 evra.

Kako se zaraza u Italiji brzo širi, bolonjski restorani će morati da se prilagođavaju.

Ali Federiko Spolaore kaže da je, čak i ako bude novog karantina i zaključavanja, njegova porodica spremna.

„Ovaj restoran je institucija koja se ne može izgubiti i Kovid je sigurno neće uništiti. Upotrebićemo sve resurse da nastavimo“.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES: Kako da očuvate mentalno zdravlje