Korona virus, Srbija i stranci: Šta privlači ljude iz inostranstva za vreme pandemije

Ilustracija, Elizabet Dong — Srbija je sve popularnija destinacija za digitalne radnike, a naročito tokom pandemije

„Htela sam u Evropu, pa sam saznala da je Srbija jedna od retkih zemalja čije su granice otvorene, postojao je direktan let, a Beograd mi se toliko dopao da sam odmah kupila stan“, kaže Njujorčanka Katka Lapelosova, koja se u oktobru doselila u Srbiju.

Ona je jedna od stranaca koji su tokom pandemije korona virusa u Srbiji pronašli novi dom, a je još rano za podatke o tome koliko koliko ih se ukupno doselilo od pojave Kovida-19.

Pre pandemije se, samo tokom 2019. godine, u Srbiji privremeno nastanilo nešto više od 11.000 stranaca.

A sada ga je, kako se čini, splet okolnosti učinio još privlačnijim.

U prvoj polovini 2020, pokazuje analiza Razvojnog programa Ujedinjenih nacija za Srbiju, Beograd je na sajtu Nomadlist koji objavljuje informacije o destinacijama za digitalne nomade, bio sedmi u Evropi po utiscima korisnika.

Zašto su odlučili da dođu u Srbiju?

Većina BBC sagovornika kaže da je odluka da se tokom pandemije presele baš u Srbiju bila iznenadna i doneta preko noći.

Njihovi razlozi su jednostavni – granice su otvorene, a troškovi života u Srbiji su jeftini.

„To je, definitivno, bila odluka iz vedra neba“, kaže Katka, stručnjakinja za marketing, kojoj je posao dozvoljava da radi sa bilo koje tačke na planeti gde ima interneta.

Stranci od početka pandemije slobodno ulaze u Srbiju, a iako se od građana pojedinih zemalja zbog epidemiološke situacije povremeno traži negativan PCR test, vrata ostaju otvorena za sve.

„Nisam mnogo znala o Srbiji, nikada pre nisam bila ovde, ali kada mi je pandemija suzila izbor, učinilo mi se da je ovo dobra opcija – shvatila sam da su cene nekretnina niske“, dodaje Katka.

Pogledajte video: Da li će korona virus uticati na to kako radimo

Budućnost posla i korona virus

Slično je bilo i sa Metju Šerinom iz grada Kolumbija u američkoj državi Misuri.

„Sve je veoma jeftino“, kaže ovaj Amerikanac, koji se doselio u novembru.

Dodaje da je razmišljao i o Belorusiji, ali da mu se tamo „nije išlo zbog masovnih protesta“ protiv vlasti koji traju od predsedničkih izbora na kojima je u avgustu pobedu proglasio višedecenijski predsednik Aleksandar Lukašenko.

„Iz SAD sam otišao i zato što se ne slažem sa aktuelnom politikom“, objašnjava Metju, koji je zemlju napustio kada je postalo izvesno da će Džo Bajden biti novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Njegov sunarodnik Tim Pejdž je takođe napustio Ameriku zbog nezadovoljstva politikom, ali pre nego što su predsednički izbori održani.

„Bio sam zgađen politikom Donalda Trampa, a deca su mi odrasla, nemam devojku i posao [muzičkog kritičara] mi dozvoljava da radim iz druge zemlje, pa sam otišao“, objašnjava Tim.

Šta im se ovde dopada?

O Srbiji pre pandemije nije mnogo razmišljao ni Sem Rasel sa Novog Zelanda, dok je nije kratko posetio prošle zime.

U to vreme u Srbiji nije bio registrovan slučaj zaraze korona virusom.

Sem se definitivno preselio ovog leta, jer mu se, kako kaže, veoma dopala prijateljska atmosfera na koju je naišao.

„Na Novom Zelandu se nikada nisam osećao kao kod kuće – to je praktično jedan mali grad gde se svi poznaju, samo što je raštrkan na par stotina kilometara, a ljudi nisu naročito ljubazni“, kaže Sem.

On ističe da je ovde „brzo stekao prijatelje“.

„Ima nešto posebno u vezi s Beogradom i imam osećaj da živeći ovde radim pravu stvar“.

Sem Rasel sa Novog Zelanda kaže da je u Srbiji brzo stekao prijatelje

Veću bliskost i povezanost sa drugima nego kod kuće u Srbiji oseća i Australijanka Elizabet Dong, koja se doselila u avgustu.

„U Australiji je život samo posao i pare“, kaže Elizabet za BBC na srpskom.

„Prijatelje sam viđala vikendom, a porodicu i ređe, dok se ovde toliko družim da skoro ni ne koristim telefon kako bih ostala u kontaktu sa ljudima koje ne viđam“.

„Ovde je nemoguće biti usamljen“, konstatuje.

Privučena načinom života koji je imala da upozna kroz dve prethodne posete Srbiji, ona je tokom pandemije shvatila da je vreme za promenu.

„Dala sam otkaz, spakovala život u tri kutije, kupila kartu u jednom smeru i promenila život zauvek“, priča Elizabet.

Katka, kojoj se dopada „kosmopolitski duh Beograda“, kaže da ljubaznost i otvorenost na koje nailazi nastavljaju da je iznenađuju.

„Ljudi su veoma prijatni“, slaže se Tim, „čak i kad odete kod zubara“.

Šta im pada teško?

Gradski prevoz ume da zakomplikuje ljudima život, saglasni su stranci.

„Za mene je bio šok koliko se ljudi guraju, to nisam očekivao, ali sam brzo prihvatio da je tako“, kaže Sem.

Katka ne može da se navikne na sistem prodaje karata – i što za gradski prevoz ne može da plati karticom.

„Iako gradski prevoz u Njujorku ima loše strane, barem sam imala kartu koju nisam morala da dopunjujem svako malo“, kaže Katka.

Dodaje da joj u Beogradu to komplikuje život.

„Pritom se i dopune za gradski prevoz uglavnom plaćaju u kešu, pa kartica otpada“, objašnjava.

WindowSwap: „Svi smo pomalo istraživači“

Korona virus je onemogućio da putujemo onako kako smo navikli.

Tim pokušava da nauči poneku reč srpskog, ali kaže da to i nije tako laka misija.

„Mogu da kažem taksisti gde želim da idem, ali ja sam pisac i jednostavno nemam dara za druge jezike“, priča Tim.

Primećuje da „mnogi mladi u Srbiji znaju engleski, a tu je i jedna grupa na Fejsbuku gde mogu da pitam šta me zanima i svi su od velike pomoći“.

Elizabet kaže da je za nju najmučniji onaj deo puta koji je morala da prođe pre nego što se preselila – vađenje vize.

„To je bilo malo naporno, ali tako je svuda“, zaključuje Elizabet.

Sem ističe da nije presrećan zbog zagađenja vazduha u Beogradu, ali mu je drago što, se „više ne dešava da mi se ljudi smeju kad nosim masku kao što je to bio slučaj prošle zime“.

Bliski susret sa srpskom birokratijom

Stranci koji žele da ostanu u Srbiji brzo shvate da je najlakši način da se registruju kao preduzetnici i na osnovu toga dobiju boravak.

Ali, put do boravišne dozvole pun je birokratskih peripetija.

„Mnogo ljudi koji u Srbiju dođu sa Zapada pobesne kad shvate da sistem u praksi ne funkcioniše onako kako bi očekivao prema onome što pročitaš“, primećuje Sem.

„Ali to je deo šarma Balkana“.

Znajući da je put komplikovan, Sem je unajmio advokata da mu pomogne da se registruje kao preduzetnik i sredi papirologiju potrebnu za odobrenje boravka.

I to se ispostavilo kao pravi korak – ovaj Novozelanđanin kaže da mu je to „uštedelo mnogo vremena i energije“.

„Mislim da je ključno imati nekoga ko zna kako sistem funkcioniše, a onda ti preostaje da budeš strpljiv“, zaključuje Sem, koji je nedavno uspeo da sredi sve papire.

Iako je Katka takođe imala pomoć pri kupovini stana, nije imala sreće koliko i Sem.

„Stalno sam dobijala pogrešne informacije od onih čiji je posao bio da mi olakšaju čitav proces, to je bilo veoma stresno“, kaže.

Hoće li ostati u Srbiji?

Katka Lapelosova — Katka kaže da je već pomalo nostalgična za Amerikom

Iako je za Tima Beograd prvo delovao kao „mesto da se započne“ život u Evropi, sada se nada da će postati grad u koji će se vraćati.

„Prijatelji mi žive u blizini – u Beču, Berlinu, Amsterdamu i Londonu – a u Beogradu su mi se mnogo dopali Dorćol i Zemun, gde volim da provodim vreme pa često tuda šetam“, navodi.

Elizabet, koja aktivno uči srpski, kaže da nema planove da se vraća u Australiju.

„Ovde želim da ga savladam jezik, a u Australiji ću samo u posetu porodici i prijateljima“, kaže Elizabet.

Katka, koja ističe da je Srbija „jedna od najprijatnijih zemalja“ u kojima je živela, ipak postaje pomalo nostalgična za Amerikom.

„Jedan od razloga što sam htela da odem iz zemlje je bila politička kriza.

„Ali sada kad je Bajden pobedio na izborima, sve je počelo da mi nedostaje“, zaključuje ona.