Korona virus, revakcinacija i zakazivanje u Srbiji: „Svako ko je dobio prvu dozu, dobiće i drugu"

Dok se među zemljama sveta vodi bitka oko nabavki vakcina protiv korona virusa, a Evropska unija se ljuti na Fajzer zbog kašnjenja i smanjenja isporuka, u Srbiji vakcinacija uveliko traje, dok je broj imunizovanih najveći u regionu.

Kontradiktorne izjave nadležnih o broju dostupnih vakcina, kao i upozorenje Svetske zdravstvene organizacije da bogate zemlje prave zalihe na štetu siromašnih, ipak brinu one koji žele da se zaštite od Kovida-19 u Srbiji.

„Samo da mi žena dođe na red dok ima vakcina, ona ima druge bolesti i mnogo bi nam značilo. Ko zna šta će posle da bude“, kaže Darko Dragović iz Kragujevca koji je primio Sinofarm vakcinu 25. januara.

Zabrinut je u subotu 23. januara bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da „vakcina ima dovoljno za još sedam-osam dana“, kao i da je „nemoguće“ nabaviti nove doze, te da se u svetu vodi pravi rat oko nabavke.

A gužve su već manje ispred punktova – posle prvih poziva nadležnih da se na vakcinaciju dolazi i bez zakazivanja, ljudi su pohrlili u redove, ali od utorka, 26. januara moguće je vakcinisati se samo ako imate termin.

Kako teče imunizacija?

Do ponedeljka, 1. februara u Srbiji je ukupno vakcinisano više od 450.000 ljudi.

To je tek početak u odnosu na planove koje su početkom godine izneli članovi Kriznog štaba – da ove godine bude vakcinisano bar 20 odsto stanovništva.

Član Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa Predrag Kon rekao je da je broj vakcinisanih, za sada, nedovoljan da bi se stekao kolektivni imunitet.

„Treba da vakcinišemo oko milion i po ljudi da možemo da kažemo da ovakvi talasi (epidemije) ne mogu da nam se ponavljaju.

„To je tri puta više nego što smo vakcinisali“, rekao je Kon za TV Prva u ponedeljak, 1. februara.

„Okvirni broj za sticanje kolektivnog imuniteta je 20 odsto, ali to je dosta okvirna cifra, to je minimum koji se mora ispuniti u ovoj godini“, rekao je imunolog Srđa Janković početkom ove godine.

Ranije je rekao da se procenjuje da je 70 odsto kolektivnog imuniteta prag iznad kojeg je korona virus teško prenosi u nekoj zajednici.

„To obuhvata i vakcinisane osobe i one koje su preležale Kovid-19, pod uslovom da je kod njih došlo do dugoročno zaštitnog imunskog odgovora“, rekao je Janković u intervjuu za Politiku.

Srbija je druga u Evropi po broju vakcinisanih na milion stanovnika, a ispred je Velika Britanija, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Masovna vakcinacija počela je 19. januara na Beogradskom sajmu.

Koliko je vakcina stiglo, a koliko se čeka

Prema izjavama predstavnika vlasti i zdravstvene struke, u Srbiju je do sada stiglo oko 36.000 doza Fajzerove vakcine.

Prvi kontigent ruske vakcine od 2.400 doza stigao je u decembru, a drugi od 40.000 doza u petak, 28. januara.

„Ovo je samo prva količina od ukupno dva miliona vakcina koje će u Srbiju doći u toku februara i marta“, rekao je ministar za inovacije Nenad Popović za RTS.

Prema rečima zvaničnika, u zemlju je 16. januara stiglo i milion kineskih vakcina.

Kako nastaje kolektivni imunitet

Koje i koliko vakcina se očekuje da stigne u Srbiji – za sada samo najave.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je u četvrtak, 28. januara da se očekuje 40.000 doza ruske vakcine Sputnjik, a u ponedeljak, 1. februara i nova isporuka još 9.800 doza Fajzerove vakcine.

Ruski Fond za direktna ulaganja saopštio početkom januara da je sa Vladom Srbije potpisao sporazum o isporuci dva miliona doza vakcine Sputnjik.

Vučić je u utorak, 26. januara rekao da je stiglo još 10.000 doza vakcina, ali nije precizirao kojih.

View this post on Instagram

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom vikenda bio pesimističniji, rekavši da neke isporuke kasne.

„Iz Rusije nam je zastalo sve, nije problem da kasni, samo da stigne“, rekao je on.

„Kasni i Fajzer sa kojim je potpisan bilateralni ugovor, a stižu manje količine od dogovorenog“.

U četvrtak, 28. januara Vučić je rekao da je Srbija do sada ugovorila nabavku oko 6,5 miliona vakcina, koje „ne može da dobije u toj količini“.

Naglasio je da su „neke bogate zemlje uzimale i do šest puta više vakcina nego što imaju stanovnika“, kao da su, kako je rekao, želele da vakcinišu „i sve kučiće i mačiće“, a zbog toga ostale zemlje ne mogu da vakcinišu svoje stanovnike.

„Ali izjalovio im se plan, jer su se pojavile neke male zemlje, kao što je Srbija, koje su se snašle. Bukvalno su se snašle.

„A kada ih vidite da imaju šest put više doza nego stanovnika, sve vam se smuči.

„Ali šta da se radi – može im se. Što kažu deca: ‘Tako su u mogućnosti'“, rekao je Vučić.

Dodao da će i Srbija da se potrudi da „tako bude u mogućnosti“.

Situaciju oko nabavke vakcina ranije je opisao kao „kada u ratu kada naručujete tenkove i helikoptere, a oni ne dolaze“.

„U svetu se vodi rat, u pravom smislu te reči, jer je pitanje vakcine pitanje privrednog opstanka.

„Mi ćemo de fakto biti ispred svih zemalja EU po pitanju vakcinacije. To je neverovatna činjenica „, rekao je Vučić.

Kakva je situacija po Srbiji: „Samo da mi žena stigne na red“

Oni koji samoinicijativno žele da prime vakcinu – više ne mogu da stanu samo u red.

Od utorka, 26. januara se vakcinišu samo oni koji su se ranije prijavili i dobili poziv.

Darko Dragović primio je kinesku vakcinu 25. januara u Kragujevcu.

Kaže da je sve teklo bez problema i da su svi bili jako ljubazni.

„Prijavio sam se za vakcinu i posle nekoliko dana dobio sam i poziv“, kaže Darko.

„Malo sam čekao, taman sam tu pitao poznanike šta i kako da znam da se i sam pripremim.

„Sve je teklo kao po loju“.

Jedina briga mu je, kaže, što nije siguran da li će njegova žena stići da se vakciniše dok traju zalihe.

„Ona ima druge bolesti i mnogo bi nam značilo da stigne na red dok sad ima vakcina“, kaže Darko.

„Ko zna kako će posle da bude“.

Niš je jedan od gradova u kojima se do sada najviše građana vakcinisalo.

Milorad Jerkan, direktor Doma zdravlja u Nišu, rekao je da je do ponedeljka, 25. januara vakcinisano više od 17.000 Nišlija.

„Mi poštujemo naredbu Batuta, vakcinišu se svi kojima je zakazano i koji imaju više od 65.

„Naši građani su ozbiljno shvatili ovu bolest“, rekao je Jerkan.

Prema njegovim rečima, u utorak će Fajzerovom vakcinom biti vakcinisani zdravstveni radnici iz crvene zone Kliničkog centra, kao i domova zdravlja.

Nastavljena je vakcinacija i u Kraljevu i, za razliku od prethodnih dana, ovog jutra nema redova, javlja RTS.

Direktor Doma zdravlja u Kraljevu Mirjana Krčevinac rekla je za RTS da je ogromno interesovanja građana i da je do sada vakcinisano blizu 7.000 Kraljevčana.

Na raspolaganju su, kaže, manje količine Fajzerove vakcine i velike količine vakcine kineskog proizvođača.

Kako vakcine funkcionišu

Da li će vakcinisani dobiti i drugu dozu

„Jako je bitno da ljudi koji su dobili jednu dozu dobiju i drugu“, kaže za BBC na srpskom profesor doktor Darko Nožić, infektolog iz opšte bolnice Bel medik.

„Ukoliko se to ne dogodi, zaštita od virusa je po pravilu manja, kao i period u kojem će imati antitela“.

Sve vakcine do sada dostupne u Srbiji – Fajzerova, ruska Sputnjik i kineska Sinofarm – zahtevaju davanje dve doze kako bi pružile veću zaštitu.

I Vučić i Ana Brnabić ističu da će svi koji su već primili jednu vakcinu imati obezbeđenu i drugu istog proizvođača.

„Neće se dešavati kao u nekim zemljama da se građani vakcinišu samo jednom dozom“, rekao je Vučić.

„Mi smo tu izuzetno konzervativni, mislim da nijedna zemlja nije konzervativnija od nas, kad dobijamo vakcine uvek pola čuvamo za revakcinaciju, imate zemlje koje uopšte u ovom trenutku ne razmišljaju o revakcini“, rekla je Ana Brnabić novinarima u četvrtak, 28. januara.

Svi koji se vakcinišu ne treba da brinu da li će primiti drugu dozu za 28 dana, rekao je za RTS u ponedeljak, 25. januara doktor Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja Palilula.

Razlike između zaštite onih koji su dobili samo prvu dozu i pacijenata koji su vakcinisani i sa drugom dozom su velike, kaže infektolog Nožić.

„Ako je vakcina pouzdana na primer 90 odsto, oni koji dobiju samo jednu dozu, smanjiće mogućnost da se ne zaraze na 50 odsto“, dodaje on.

„Takođe, ako zaštita od vakcine traje godinu dana, prepoloviće se ako se ljudi samo jednom dozom vakcinišu“.

Nožić dodaje da je ipak jako teško dati detaljnu procenu, jer se i u svetu jako malo zna o tome koliko traje imunitet kada se neko vakciniše.

„Svakako, period za koji će neko imati antitela na Kovid-19 se dosta smanjuje ako se dobije samo jedna doza“.

Vakcine na Balkanu i u EU – gde je problem?

Dok Svetska zdravstvena organizacija upozorava da će se svet suočiti sa „katastrofalnim moralnim neuspehom“ ako bogate zemlje prigrabe vakcine nauštrb siromašnih, iz Evropske unije poručuju da Zapadni Balkan neće biti zaboravljen.

Od zemalja bivše Jugoslavije, vakcinisanje stanovništva je počelo u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj, dve zemlje članice Evropske unije.

Severna Makedonija, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora – još čekaju.

Zvaničnici Evropske unije u više navrata su poručivali da će pomoći zemljama Zapadnog Balkana u nabavci vakcina, ali se i evropska zajednica suočila sa problemom.

Evropska komesarka za zdravstvo Stela Kirijakidis rekla je da će zemljama Zapadnog Balkana biti obezbeđena bespovratna sredstva od 70 miliona evra, kako bi mogle da kupuju vakcine od članica EU.

“We will provide grants for €70 million to the WB, so that they can buy vaccines from 🇪🇺Member States”. Full statment by Commissioner @SKyriakidesEU to the Plenary of the EP on the EU’s Global Strategy on COVID-19 Vaccination 👇|https://t.co/5NcP9FozUE via @EU_Commission

— European Union Ambassador to Serbia (@FabriziSem) January 20, 2021

Američki proizvođač vakcine Fajzer, na kojeg se oslonila EU i sa kojim je potpisala ugovor o kupovini vakcina, u međuvremenu je smanjio isporuku.

Zvaničnici EU su povišenim tonom zatražili od Fajzera da nastavi dogovorenu isporuku, a predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da će „naterati“ proizvođača da poštuje ugovor.

Naglasio je i da će od Fajzera biti zatraženo i da otvoreno objasni zašto kasni sa isporukom vakcina.

Tekst je ažuriran u ponedeljak, 1. februara januara 2021. godine.