Jedan od 40 ljudi ima simptome korona virusa koji traju duže od tri meseca, pokazuju podaci Kancelarije za nacionalne statistike Velike Britanije.

U aprilu, statistike su pokazivale da svaki deseti čovek ima simptome dugotrajnog Kovida-19.

Najnovija, velika i obimna analiza u Britaniji ukazuje na to da dugotrajni kovid ima manje ljudi nego što se ranije mislilo.

Ali ovo stanje nije u potpunosti istraženo i još uvek nema univerzalne definicije, pa različite studije daju drugačije zaključke.

Prema najnovijoj analizi Kancelarije za nacionalne statistike anketirani su ljudi iz dve grupe – oni koji su dobili pozitivan nalaz na korona virus i oni koji nisu, ali su imali:

temperaturu
glavobolju
bol u mišićima
slabost
umor
mučninu
bol u stomaku
dijareju
bol u grlu
kašalj
gubitak daha
gubitak ukusa
gubitak mirisa

Oko tri odsto ljudi iz studije sa pozitivnim nalazom na testu su imali simptome koji su trajali najmanje mesec dana od početka infekcije.

Među onima koji nisu dobili pozitivan nalaz, ustanovljeno je da ih je 0,5 odsto, odnosno da je svaki 40 imao simptome korona virusa koji su trajali tri meseca ili duže.

I kao i mnogi drugi izveštaji, ova analiza pokazuje da žene, uzrasta od 50 do 69 godina i svi oni sa nekim dugotrajnim zdravstvenim problemima mogu da imaju ove simptome 12 nedelja od zaražavanjam.

Ljudi sa velikom količinom virusa u telu kada dobiju pozitivan nalaz, takođe su u opasnosti da imaju dugotrajni kovid, pokazala je analiza.

Analiza Roberta Kafa

Direktor odeljenja za statistike

Da li je ovo najbolje istraživanje sprovodeno o dugotrajnom kovidu?

Ova studija, koju je sprovela Kancelarija za nacionalne statistike je velika, detaljna i pažljivo sročena.

Analiza je sprovedena na više od 50.000 ljudi, od kojih je polovina testirana pozitivno na korona virus.

Ljudi su testirani nasumično, tako da možemo biti prilično sigurni da je upoređena grupa onih koji imaju kovid sa grupom koja nije zaražena.

To nije tako kada su ostale analize u pitanju.

Takođe, pitali su ljude o specifičnim simptomima koje su imali.

Istraživači kažu da su ove procene bliže istini od većine onih koje su objavljene u aprilu, jer su dugoročno pratili mnoge ljude i poboljšali statističku analizu.

Nijedna analiza o dugotrajnom kovidu nije savršena i njihova analiza izostavlja neke klasične simptome ove bolesti.

Ali ovo je veliki dodatak istraživanju dugotrajnog stanja i ono sugeriše da je ova bolest, na sreću, manje česta nego što smo se možda pribojavali.

Statistike ukazuju da su studije drugih organizacija koje imaju sopstvene definicije dugotrajnog kovida sa više simptoma, usredsređene su na različite ljude.

Na primer, ispitivani su oni kod kojih se sumnjalo da su zaraženi, uz one kod kojih je korona virus potvrđen na testu i na drugačiji način su prikupljani podaci.

Na njihovoj listi simptoma ne nalazi se „zaboravnost“, nešto što je većina obolelih od dugotrajnog kovida prijavila da ima.

Ova analiza je pokazala da svaki deveti čovek zaražen virusom iskusio ovo stanje.

Kevin Mekonvej, profesor statistike na Otvorenom univerzitetu u Milton Kejnsu kaže da izveštaji pokazuju da je ono što se računa kada je kovid u pitanju daleko od jasnog.

„Ne brine me to, što se u ovoj fazi pandemije brojčane procene o nečemu novom i komplikovanom prilično razlikuju, važno je da oni koji su uključeni u njih otvoreno razgovaraju o tome šta treba učiniti kako bi se sve razjasnilo“.

Pogledajte video: Kako nastaje kolektivni imunitet