„Vakcine nude veliku nadu za preokretanje plime pandemije“, kaže Tedros Adhanom Gebrejesus, šef Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

„Ali da bismo zaštitili svet“, kaže on, „moramo da se postaramo da su svi ugroženi u svim krajevima sveta – a ne samo u zemljama koje mogu da priušte vakcinu – imunizovani.“

Znamo da će vakcine odigrati ključnu ulogu u povratku sveta u normalnost posle pandemije, ali postoje mnoge prepreke koje će za neke to pretvoriti u mnogo duže putovanje nego za neke druge.

Na primer, neke države i politički blokovi počeli su da se nadmeću u pravljenju zaliha čim su ove postale dostupne i ovaj „vakcinalni nacionalizam“ gura stanovništvo siromašnijih zemalja na kraj reda.

Drugi problemi kao što je oklevanje u odzivu, uska grla u proizvodnji i zastoji u nabavkama takođe ometaju postizanje globalnog kolektivnog imuniteta, krajnji cilj u borbi protiv Kovida -19.

Uzevši sve te prepreke u obzir, kad možemo da očekujemo da globalni program vakcinacije zaista urodi plodom u borbi protiv Kovida?

• Kako napreduje vakcinacija u svetu i gde je Srbija
• Koliko je efikasna samo jedna doza vakcine protiv Kovida-19
• Da li možete da prenesete Kovid-19 ako ste vakcinisani

Kako ide program vakcinacije?

Programi imunizacije od Kovida-19 pokrenuti su u mnogim zemljama, ali došlo je do raskoraka u ponudi i potražnji.

U ovom trenutku je u 138 zemalja dato oko 565 miliona doza, prema podacima Našeg sveta u podacima (OVID), a za 30. mart se kaže da je dato otprilike 13,9 miliona doza.

Ukupni zbir možda zvuči kao mnogo, ali uz globalni broj stanovnika koji iznosi nešto manje od 7,8 milijardi, to je dovoljno da samo 7,2 odsto ljudi na Zemlji dobije jednu dozu.

Ako se bude održao ovaj ritam, biće potrebno više od tri godine da se svi širom sveta vakcinišu, naročito budući da skoro sve aktuelne vakcine zahtevaju dve doze da bi se postigao njihov pun efekat.

Ekonomska obaveštajna jedinica (EIU) smatra da će većina odraslog stanovništva u razvijenim privredama biti vakcinisana do sredine 2022. godine.

Za zemlje sa srednjim primanjima ovaj vremenski raspored se produžava na kraj 2022. ili čak početak 2023. godine, dok će najsiromašnije zemlje na svetu možda morati da čekaju na masovnu imunizaciju sve do 2024. godine – ukoliko do nje uopšte bude došlo.

Koje vakcine su u opticaju?

Fajzer-Biontekova vakcina bila je prva koju su odobrila regulatorna tela – prvo u Velikoj Britaniji 2. decembra prošle godine, a potom i u SAD, EU i od SZO.

Usledile su mnoge druge, uključujući Modernu, koja se pravi u SAD, Astrazeneka (koju je izradio britanski Univerzitet u Oksfordu), Sinofarm i Sinovak, obe iz Kine, i Sputnjik V, koji se proizvodi u Rusiji.

Nedavno su objavljeni rezultati masovnih testiranja još dve vakcine – rad Jansena, koji je u vlasništvu Džonsona i Džonsona, i Novavaksa sada će biti podvrgnut proveri regulatornih tela pre nego što njihove vakcine budu odobrene.

U zemljama kao što su Izrael i Velika Britanija, već postoje obećavajući znaci da vakcine smanjuju broj bolničkih lečenja i smrti, kao i prenošenje bolesti u okviru zajednice.

Širom sveta, u ovom trenutku više od 200 kandidata za vakcinu prolaze ispitivanja kako bi se testirala njihova delotvornost i bezbednost.

Ako one budu dobile odobrenje i počnu da se proizvode, mogle bi eksponencijalno da povećaju globalne programe imunizacije.

Ali uprkos neprikosnovenom trudu da se izume, proizvedu i odobre ove vakcine u rekordnom vremenu, njihovo davanje je u globalnom pogledu izuzetno neujednačeno i ometeno raznim preprekama.

• Šta je vakcina i sva pitanja koja vas zanimaju
• Nuspojave od vakcine su me patosirale – šta to znači
• Šta je ćelijski imunitet i zašto je važan

Šta je „vakcinalni nacionalizam“?

„Vakcinalni nacionalizam“ se odnosi na postupke nacionalnih vlada koje žele da obezbede zalihe za vlastito stanovništvo po cenu drugih na gramziv i nefer način.

Mnoge bogate zemlje kupuju zalihe preko bilateralnih sporazuma sa farmaceutskim zemljama – ali mnogo više nego što im zapravo treba.

Na primer, Kanada je naručila pet puta više punih doza nego što ima stanovnika, a trebalo bi da dobije i američki višak Astrazenekine vakcine pošto je američki predsednik Džo Bajden saopštio da će donirati višak zaliha dok se čeka da vakcina bude odobrena za upotrebu u zemlji.

Isto tako, Velika Britanija je optužena za gomilanje zaliha vakcine.

Džeremi Farar, direktor Velkama, kaže da će Velika Britanija imati pristup dovoljnom broju vakcina da vakciniše čitavu svoju populaciju dvaput.

„Moramo da počnemo da razmišljamo izvan granica naše zemlje. Ove doze neće biti ni od kakve koristi u Velikoj Britaniji, vreme je da počnemo da delimo te doze s onima u svetu kojima su najpotrebnije“, rekao je on.

„To je više nego pitanje etike – to je naučni i privredni imperativ.“

Evropska unija je na sličan način zapretila kontrolom izvoza vakcina koje se proizvode na njenoj teritoriji sve dok ima problema da sprovede vlastiti program vakcinacije

Sve to znači da su vredne zalihe vakcina zatočene u nekolicini bogatih ekonomija i da se one ne dele ravnopravno sa siromašnijim zemljama.

Set Berkli, rukovodilac vakcinalnog saveza Gavi, izjavio je prošlog meseca: „Ako vlade budu nastavile s ovom vrstom vakcinalnog nacionalizma i ako proizvođači budu nudili vakcine protiv Kovida-19 samo onima koji najviše ponude, baš kao što je bilo 2009. godine [sa vakcinama protiv svinjskog gripa], to će samo produžiti krizu.“

„Čak i ako u budućnosti doze budu obećane svakoj zemlji, odlaganje dostupnosti vakcina širom sveta omogućiće korona virusu da nastavi da cirkuliše, mutira i da se potencijalno bolje prilagođava ljudskom domaćinu.“

„To je protiv svačijih najvećih interesa.“

Da li vakcine odlaze tamo gde su najpotrebnije?

Mnoge zemlje sa srednjim primanjima i većina sa niskim oslanjaju se na vakcinalnu koaliciju Kovaks kako bi obezbedile vakcine za svoje stanovništvo.

Ova inicijativa predvođena SZO-om želi da isporuči šest milijardi doza siromašnim zemljama, sa dve milijarde planirane za 2021. godinu.

Kovaks je do sada poslao 32 miliona doza u 70 zemalja članica, sa Tongom i Trinidadom i Tobagom koji su dobili najnovije pošiljke, prema Gaviju, Vakcinalnoj alijansi.

Očekuje se da afričke zemlje budu među poslednjim koje će vakcinisati većinu svog stanovništva i posebno će zavisiti od ove inicijative.

Gana je prošlog meseca bila prva zemlja koja je počela da dobija vakcine od Kovaksa budući da je ispunila stroge kriterijume i obećala brzu distribuciju.

Međutim, njena prvobitna pošiljka iznosila je samo 600.000 doza za zemlju od 31 milion stanovnika.

En Mavate, BBC-jeva afrička urednica za zdravlje, sugeriše da je vrlo verovatno da će mnoge afričke zemlje na kraju morati da kupuju vakcine po višoj ceni od zapadnih zemalja, delimično zato što nisu unapred naručile zalihe.

Ona je dodala: „Neke su pozvale velike farmaceutske kompanije da prestanu da blokiraju mogućnost odricanje od patenta, što bi dovelo do nižih cena i značilo da će se proizvesti više vakcina.“

„Ali kompanije nisu pristale na to, znajući da bi moglo da im se odrazi na profitnu maržu.“

• Četiri stvari koje još ne znamo o vakcinama protiv korona virusa
• Zašto su neke zemlje uspešnije u borbi protiv korone
• Vakcinacija stranaca u Srbiji: „Nije ovo politika već solidarnost“

Kako nove varijante utiču na vakcine?

Bilo je za očekivati da će se pojaviti nove varijante – svi virusi mutiraju dok prave kopije samih sebe kako bi se razmnožili i opstali.

Većina tih razlika prilično su beznačajne, ali povremeno se desi mutacija koja pomogne virusu da se razvije, kao što je slučaj sa Britanskom, Brazilskom i Južnoafričkom varijantom.

Za sada nema dokaza da ove varijante izazivaju teži oblik bolesti, a većina stručnjaka smatra da će vakcine i dalje biti efikasne, makar kratkoročno.

Ali vlada zabrinutost da bi, ako se dopusti da se Kovid-19 nesputano širi po čitavoj planeti, virus mogao da mutira do te mere da aktuelna vakcina i metodi lečenja više ne funkcionišu, učinivši čak i one koji su se vakcinisali podložnim ponovnom zaražavanju.

Čak i u najgorem slučaju, vakcine mogu da se preoblikuju i podese tako da bolje ciljaju varijante – za svega nekoliko nedelja ili meseci, ako bude bilo potrebno, tvrde eksperti.

U tom slučaju bi možda bila neophodna nova injekcija protiv korona virusa svake godine kako bi se pokrile nove varijante, kao što se već radi sa sezonskim gripom.

Šta je sa „oklevanjem sa vakcinisanjem“?

„Oklevanje sa vakcinisanjem“ bi takođe moglo da ima značajan uticaj na globalni imunitet.

U nekim bogatijim zemljama, program zapinje uprkos pristupu zalihama vakcine. Na primer, skorašnje ankete u Francuskoj i Japanu pokazuju da oko polovina populacije ne želi da se vakciniše.

Potom je Nemačka, zajedno sa Italijom, nekoliko nedelja kasnije potpuno prestala da daje Astrazeneku, iako su obe zemlje doživele treći talas zaražavanja, što je navelo SZO da izda više saopštenja o bezbednosti ove vakcine.

To oklevanje sa odzivom u razvijenom svetu moglo bi da se prenese i na siromašnije zemlje, naročito ako globalna vakcinacija bude bila spora.

Neke zemlje – naročito one sa mladim demografskim profilom – mogle bi da izgube motivaciju za podelom vakcina, naročito ako se bolest raširi u značajnoj meri (pa veliki segment populacije već poseduje imunitet) ili ako su troškovi koji uz to idu previsoki.

Agata Demara, direktorka globalnog predviđanja pri EIU-u, kaže: „Vremenski raspored globalne vakcinacije nastavlja da se rasteže do kraja 2022. i 2023. godine, povećavajući rizik da će neke zemlje u razvoju odlučiti da ne vakcinišu svoje stanovništvo.“

„Takav scenario bi produžio globalni ekonomski oporavak i pospešio javljanje novih varijanti korona virusa koje bi mogle da se pokažu otpornim na aktuelne vakcine, što bi nas vratilo pravo na početak.“

Slab odziv imaće dramatičan uticaj na postizanje cilja kolektivnog imuniteta, za koji eksperti kažu da je najbolja šansa za svet da okonča pandemiju.

Kako ćemo steći kolektivni imunitet?

Kolektivni imunitet se postiže kad je imunizovan značajan broj stanovnika – obično vakcinacijom – i onda oni štite ostale tako što više ne šire bolest.

Ovo je različito za svaku bolest, na primer, male boginje zahtevaju da 95 odsto stanovništva bude vakcinisan, dok je za polio ta cifra 80 odsto.

Budući da je Kovid-19 sasvim nova pretnja, prag za postizanje kolektivnog imuniteta nije poznat, ali epidemiolozi pretpostavljaju da bi mogao da bude oko 70 odsto.

Međutim, kako pandemija ulazi u svoju drugu godinu, eksperti polako počinju da dižu tu cifru.

Antoni Fauči, glavni medicinski savetnik predsednika Bajdena, priznao je da je vremenom postepeno povećavao svoju procenu i sada smatra da je ta cifra negde između 70 i 90 odsto.

Hoće li vakcinacija iskoreniti Kovid-19?

Glavni medicinki savetnik Velike Britanije Kris Viti izjavio je na vladinom brifingu kako veruje da su šanse za eliminisanje Kovida-19 toliko „blizu nule da je to praktično nebitno“.

„Uspeli smo da iskorenimo samo jednu bolest – a to su velike boginje – sa fenomenalno efikasnom vakcinom tokom veoma dugog vremenskog perioda“, dodao je profesor Viti.

Ali to ne znači da su napori za vakcinaciju uzaludni, ali delimično imunizovana globalna populacija zato može da dovede do pojačane zaraze i više novih varijanti.

Analiza Kristofera Mareja sa Univerziteta u Vašingtonu i Piter Piota iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu upozorava na potrebu da se intenziviraju napori za globalnu vakcinaciju.

„Mogućnost postojanog i sezonskog Kovida-19 je realna“, kaže njihov izveštaj za Časopis američkog medicinskog udruženja koji preporučuje intenziviranje globalne inicijative za vakcinaciju kao prvi korak u zauzdavanju bolesti.

Ali čak i ako se to pokaže kao istina, programi vakcinacije i dalje igraju veoma važnu ulogu.

Profesorka Azra Gani, predsednica epidemiologije zaraznih bolesti na Imperijalnom koledžu u Londonu, kaže da je primarni cilj vakcina protiv Kovida-19 da spasu živote, a to se postiže istovremeno sticanjem imuniteta kod vakcinisanih i sprečavanjem daljeg prenošenja virusa.

„Ona je dodala: „Imajući u vidu da je prošlo tek nešto malo više od godinu dana otkako je virus identifikovan, napredak koji je u međuvremenu ostvaren u izradi i davanju vakcina je neprikosnoven.

Naučna saznanja o ovom novom virusu još su u razvoju i veliki broj naučnih timova iz svih krajeva sveta angažovan je na testiranju i unapređivanju kandidata za vakcine.“

„Verujem da stoga možemo da budemo optimistični da je uz ove napore moguće postići visok stepen istovremeno neposredne i posredne zaštite koje možda neće eliminisati virus, ali će zato omogućiti da se život vrati u normalu.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]