U ranim satima u subotu 11. januara, profesorku Terezu Lemb probudilo je zvučno obaveštenje da je primila mejl.

Informacija koju je čekala upravo joj je stigla u inboks – genetski kod za novi korona virus, koji su sa čitavim svetom podelili naučnici iz Kine.

Ona se smesta bacila na posao, još u pidžami, i ostala zalepljena za laptop narednih 48 sati.

„Moja porodica me nije mnogo viđala tog vikenda, ali mislim da je to poslužilo kao najava kako će izgledati ostatak godine“, kaže ona.

U ponedeljak ujutro ga je konačno imala: šablon za novu eksperimentalnu vakcinu protiv korona virusa.

Prva smrt od novog virusa prijavljena je negde u isto vreme, ali bolest koju je on izazvao još mesec dana neće biti nazvana „Kovid-19″.

• Oksfordska vakcina: Kako su je napravili tako brzo
• Da li će nam vakcine protiv Kovida-19 vratiti život na staro
• „Bio sam dobrovoljac za testiranje vakcine na Oksfordu“

Tim Tereze Lemb sa Dženerovog instituta na Oksfordskom univerzitetu, koji predvodi profesorka Sara Gilbert, nalazio se u neprestanoj potrazi za Bolešću Iks – ime nadenuto nepoznatom zaraznom agensu koji će izazvati narednu pandemiju.

Oni su svoj eksperimentalni sistem vakcina već koristili protiv malarije i gripa i, ključno, protiv jednog drugog tipa korona virusa – bliskoistočnog respiratornog sindroma (Mers).

I zato su bili ubeđeni da će on ponovo funkcionisati.

Taj vikend bio je prvi korak na putu do izrade vakcine svetlosnom brzinom, za bolest koja će, za svega nekoliko meseci, uzeti više od 1,5 miliona života.

Pratio sam napore oksfordskih naučnika od samog početka. Usput je bilo raznih drama, među njima:

• žurba da se iznajmi privatni avion u vreme kad je zabrana letova sprečila da vakcina stigne u zemlju
• zgražavanje nad potpuno lažnim vestima na društvenim mrežama da je prvi vakcinisani dobrovoljac umro
• zabrinutost da će opadanje stope zaražavanja tokom leta ugroziti nadu za dobijanje brzih rezultata
• kako je prvobitnih pola doze vakcine neočekivano pružilo najbolju zaštitu
• priznanje šefa Oksfordovog partnera, farmaceutske kompanije Astrazeneka, da bi testiranje sproveo „malo drugačije“.

Sredinom januara profesor Endrju Polard, direktor Oksfordske grupe za vakcinu, koja je vodila klinička ispitivanja, podelio je taksi sa proceniteljem koji radi za Naučno-savetodavnu grupu za vanredna stanja pri britanskoj vladi.

Tokom te vožnje, naučnik mu je otkrio da podaci ukazuju na to da će doći do pandemije slične Španskoj groznici iz 1918. godine.

„Od nekoga ko je svestan postojanja male epidemije u Kini, koja je bila tek od akademskog interesa, postao sam neko ko je svestan da će nam to promeniti živote.

„Bio je to sablasan trenutak“, kaže Polard.

Polard je stupio u vezu sa Gilbert i saznao da njen tim sa Dženerovog instituta već radi na vakcini.

Složili su se da sarađuju na kliničkim testiranjima.

U februaru se virus raširio na više od dve desetine zemalja, uključujući Veliku Britaniju i SAD.

U Kini je zabeleženo više od 1.000 smrtnih slučajeva.

Pogledajte video: Žena od 90 godina prva primila vakcinu u Velikoj Britaniji

Ali obezbeđivanje sredstava za testiranje i dalje je bilo problematično.

Gilbert je samo o tome mislila, ustajući u 04:00 ujutro da „piše prijave za grantove pokušavajući da ubedi nekoga da će novac dodeljen nekom sasvim drugom projektu zapravo biti mnogo bolje potrošen za ovo“, kaže ona.

Prošlo je još mesec dana pre nego što je Velika Britanija ušla u izolaciju, a vlada najavila izdvajanje sredstava za podršku kliničkim testiranjima i proizvodnji.

To je značilo da proizvodnja vakcine može da započne.

Prve doze napravljene su u bio-proizvodnom pogonu samog univerziteta pošto je profesorka Katarina Grin, uz pomoć šablona Tereze Lemb, načinila ćelijsku kulturu iz koje sve može da se uzgoji.

• Ko je Sara Gilbert, naučnica koja predvodi oksfordski tim za vakcinu

Naučna pozadina vakcine je fascinantna.

Sačinjena je od modifikovanog virusa koji izaziva prehladu kod šimpanzi, ali iz koje je odstranjen sićušni deo genetskog materijala tako da ne može da izazove infekciju kod ljudi.

U tu rupu ubačen je fragment genetskog koda korona virusa.

To je ono što čini ovu vakcinu.

Tehnički izraz za nju je viralna vektorska vakcina.

Takve vakcine se uzgajaju u kulturama ljudskih ćelija koje imaju dodati gen kako bi se česticama virusa omogućilo da se razmnože pri enormnoj brzini.

Milijarde i milijarde se uzgajaju u bioreaktorima, a potom pročišćavaju.

Jedan član tima rekao je da je to kao recept za koka-kolu – jednom kad znate njenu tajnu i sledite formulu, možete da je napravite bilo gde.

Videvši proceduru, sa svim tehničarima koji rade na različitim segmentima recepta, meni je to više ličilo na televizijsko takmičenje „Glavni kuvar“ samo za vakcine.

Ali izolacija je dovela do krupnih izazova.

Nabaviti ličnu zaštitnu opremu postalo je logistička noćna mora, a Grin je bila primorana da pravi gel za pranje ruku u svojoj laboratoriji.

Njen tim je radio od jutra do mraka, u dvostrukim smenama, sedam dana nedeljno.

„Nismo čekali rezultate jednog stadijuma da bismo prelazili na drugi“, kaže ona.

„Rizikovali smo, dakle… I dalje smo radili provere, a da su se provere pokazale neuspešnim, morali bismo da bacimo sve što smo u međuvremenu uradili.“

Provere nisu bile neuspešne i nakon sedam nedelja imali su dovoljno doza vakcine da započnu sa prvim testiranjima.

U ovoj fazi, regrutovano je 10.000 dobrovoljaca – svi su se prijavili u roku od nekoliko sati.

• Kako su masovne vakcinacije pomogle da se promeni svet
• Sve tajne vakcina – kako nas štite od bolesti
• Bogate zemlje optužene da prisvajaju vakcine protiv korona virusa

Elisa Granato, mikrobiološkinja, i Edvard O’Nil, istraživač raka, bili su prvi koji su primili probnu Oksfordsku vakcinu u aprilu.

Za Lemb, vakcinacija prvih pojedinaca bio je monumentalni korak.

„Sećam se da sam pešačila kući iz laboratorije i da sam se skoro raspala zato što smo imali vakcinu i zato što je zapravo ubrizgana u nečiju ruku“, kaže ona.

Tim je sačekao 48 sati da bi bio siguran da Granato i O’Nil nemaju ozbiljne nuspojave.

Kad su oboje bili dobro, imunizovali su još šest dobrovoljaca, a potom su samo postepeno povećavali brojke.

Ali svega nekoliko dana kasnije, društvenim mrežama je protutnjala vest da je prva dobrovoljka, Elisa Granato, umrla.

To nije bila istina.

Razgovarao sam s njom toga dana i ona mi je rekla da se nikad nije osećala bolje.

Postavio sam deo tog intervjua onlajn.

To je pomoglo da se ta priča suzbije, ali ne do kraja.

Da sve bude bizarnije, bilo je sugestija da je taj moj intervju lažan i ona je na kraju morala da se fotografiše sa novinama od tog dana da bi „dokazala da je živa“.

• Zašto sam učestvovao u testiranju vakcine protiv Kovida-19
• Ne, vakcina protiv korona virusa neće promeniti vaš DNK
• Vakcina za kovid: U oskudici činjenica bujaju glasine

„Bilo je to veoma uznemirujuće“, kaže Gilbert.

„Morali smo da uradimo mnogo toga, za njenu dobrobit i dobrobit testiranja, da bismo dokazali da su to samo lažne vesti.“

Dezinformacije se šire brzo i imaju potencijal da unište čitave mesece napornog rada.

Za Grin je sve to bilo veoma stresno.

„Oh, bože, bilo je grozno! Kad samo pomislite koliko je to zlobno, kako ljudi olako šire te ružne stvari… to prosto nije fer, zato što je moj tim dao sve od sebe“, kaže ona.

Kako se ispitivanje proširivalo, postajalo je sve očiglednije da mala oksfordska laboratorija za proizvodnju neće uspeti da održi korak sa potražnjom.

Tim je odlučio da deo proizvodnje poveri spoljnim saradnicima u Italiji.

Ali kad je prvi kontingent bio gotov, naišli su na prepreku – izolacija čitave Evrope značila je da više nema aviona koji bi vakcinu prebacili iz Rima.

„Na kraju smo iznajmili avion da doveze 500 doza vakcine, zato što je to bio jedini način da ih dopremimo na vreme“, kaže Grin.

Pogledajte video: Kako će svet vakcinisati 7,7 milijardi ljudi

To je veoma bitan deo priče koji će se pokazati izuzetno važnim nekoliko meseci kasnije.

Italijanski proizvođači su koristili drugačiju tehniku od Oksforda da bi proveravali koncentraciju vakcine – praktično koliko čestica virusa pluta u svakoj dozi.

Kad su oksfordski naučnici koristili vlastitu metodu, izgledalo je kao da je italijanska vakcina dvostruko jača.

Šta da rade?

Pozvani su medicinski regulatori.

Dogovoreno je da dobrovoljci dobiju pola doze vakcine, zato što bi to onda iznosilo otprilike kao regularna doza.

To je delimično bilo pitanje bezbednosti – želeli su pre da im daju premalo nego previše.

Ali posle nedelju dana, naučnici su postali svesni da se dešava nešto neobično.

Dobrovoljci nisu osećali uobičajene nuspojave – kao što su bolovi u rukama ili temperatura.

Oko 1.300 dobrovoljaca dobilo je samo polovinu doze vakcine umesto čitavu.

Nezavisni regulatori su dozvolili da se testiranje nastavi, a da grupa sa pola doze ostane u studiji.

Oksfordski tim se gnuša bilo kakve sugestije da je došlo do greške, omaške, ili nazovite to kako želite.

Možda najpreciznija karakterizacija bila bi da su, ne znajući, dobrovoljci dobili manju dozu.

U narednim mesecima, oni će biti najuspešnija grupa po pitanju efikasnosti vakcine.

• Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini – novi podaci
• Šta znamo o kineskoj vakcini protiv korone

Od samog početka, Oksfordski tim je imao cilj da napravi vakcinu koja će pomoći čitavom svetu.

Da bi to postigao, bile su im potrebne milijarde doza – nešto što može da im pruži samo farmaceutska industrija.

Ser Mene Pangalos, iz farmaceutskog giganta Astrazeneka iz Kembridža, sugerisao je da bi njegova kompanija mogla da im pomogne.

Ali postojala je potencijalna začkoljica – Oksford je insistirao da vakcina mora da bude dostupna, što je značilo da farmaceutska kompanija ostane bez dobiti.

„To nije način na koji velike farmaceutske firme obične funkcionišu“, kaže Polard.

Posle žestokih pregovora, krajem aprila došlo je do sporazuma.

Vakcina će biti obezbeđena čitavom svetu po neprofitnom osnovu, tokom trajanja pandemije, i uvek po ceni troškova zemljama sa niskim i srednjim primanjima.

Najvažnije od svega, Astrazeneka je pristala da preuzme finansijski rizik, čak i ako se ispostavi da vakcina ne funkcioniše.

U maju, ukazavši im ogromno poverenje, britanska vlada je pristala da kupi 100 miliona doza i obezbedila skoro 90 miliona funti pomoći.

U tom trenutku se širom sveta na ljudima vršilo ispitivanje desetak vakcina protiv korona virusa.

Početkom leta broj zaraza od korona virusa počeo je da opada u Velikoj Britaniji.

Iako je to bila dobra vest za društvo u celini, otežalo je testiranje, koje se oslanjalo na to da dobrovoljci budu izloženi korona virusu da bi se znalo da li ih vakcina štiti.

„Postojala je ozbiljna opasnost da nećemo uspeti brzo da dođemo do odgovara kojima smo se nadali“, kaže Polard.

Odlučili su da se prošire na 19 lokacija širom Velike Britanije.

Za vakcinu koja je bila namenjena globalnoj upotrebi, bilo je važno da se testira i u drugim zemljama, da bi se videlo kako funkcioniše u drugim populacijama.

Testiranja su započeta u Južnoj Africi i Brazilu – koji će uskoro imati drugu najveću stopu smrtnosti na svetu posle Sjedinjenih Američkih Država.

Dvadesetog jula objavljeni su prvi rezultati, koji pokazuju da li vakcina stimuliše imuni sistem prvih 1.000 dobrovoljaca.

Tim je počeo da oseća pritisak.

„Radila sam na vakcinama dovoljno dugo da znam da većina probnih vakcina na kraju ne funkcioniše.

I najgori je osećaj na svetu imati toliko visoka očekivanja samo da biste se uverili da to ne radi“, kaže profesorka Kejti Juer, na čelu tima koji proučava reakcije T-ćelija.

Vesti su, međutim, bile dobre.

Vakcina je delovala bezbedno i pokrenula je dvojaku imunu reakciju kojoj su se nadali – proizvodila je antitela koja neutrališu virus i T-ćelije koja mogu da ubiju ćelije koje su se zarazile.

Ali podaci su doveli i do promene strategije.

Do tog trenutka, Oksfordski tim se nadao da će proizvesti vakcinu koja će se davati u jednoj dozi, kako bi bilo više vakcina za sve.

Međutim, 10 učesnika koji su dobili dve doze pokazalo je mnogo jaču imunu reakciju, tako da su svi dobrovoljci bili pozvani još jednom da dobiju vakcinu, kako bi se maksimizovale njihove šanse za zaštitu.

Iako su rani rezultati obećavali, u ovom stadijumu i dalje nije bilo dokaza da vakcina zapravo štiti od Kovida-19.

Štaviše, do tog trenutka ona je bila testirana samo na odraslim osobama mlađim od 55 godina.

Sada su mogli da se uključe i stariji dobrovoljci.

Za razliku od drugih vakcina koje se testiraju, Oksfordski tim je uzimao nedeljne briseve od svih dobrovoljaca da bi video jesu li zaraženi ali ne pokazuju simptome.

Ukoliko vakcina može da spreči tiho prenošenje, mogla bi da spreči i da oni nesvesno prenesu virus.

„To je velika stvar. Zato što to onda znači da virus može potpuno da se zaustavi“, kaže Polard.

Da sve bude intrigantnije, kad su pristigli rezultati testiranja, javili su se nagoveštaji da bi vakcina delimično mogla da suzbije dalje širenje virusa.

Ali bilo je potrebno još dokaza.

Krajem leta, testiranja vakcine vodila su se u šest zemalja uključujući Veliku Britaniju, Brazil, Južnu Afriku i Sjedinjene Američke Države.

Regrutovano je skoro 20.000 dobrovoljaca.

Ali 6. septembra sve je najednom stalo.

Jedan učesnik razvio je retko neurološko stanje.

„Dok traju klinička ispitivanja na desetinama hiljada ljudi, stvari će se dešavati“, kaže Polard.

„Ljudi će oboljevati, biće ljudi koji dobiju rak ili razviju nekakva neurološka stanja – teško je, međutim, ustanoviti da li to ima veze sa vakcinom.“

Nezavisna analiza bezbednosti nije našla razloga da se sumnja da je ovu bolest izazvala vakcina.

Ali nisu mogli to ni da isključe.

Dobrovoljac i dalje učestvuje u testiranju i oporavlja se.

Regulatori za bezbednost u Velikoj Britaniji, Brazilu i Južnoj Africi dali su zeleno svetlo da se testiranje nastavi u roku od nekoliko dana, ali u SAD je prošlo šest nedelja pre nego što su dobili dozvolu.

Sve se to desilo usred klime antivakcinalnog sentimenta – ne samo onlajn, već i na demonstracijama koje su održavane širom sveta.

Transparentnost i otvorenost procesa vakcinacije jedan je od načina da se pobedi nepoverenje.

To je delom razlog zašto je ekstremno zauzeti tim naučnika dozvolio pristup BBC-ju njihovim laboratorijama tokom čitave prošle godine.

U novembru su objavljeni rezultati testiranja dve druge vakcine. Bili su izuzetni.

Prvo su Fajzer-Biontek, a potom nedelju dana kasnije i Moderna, objavili da su njihove vakcine oko 95 odsto efikasne. Tim iz Oksforda bio je ohrabren.

Do tada je vladala velika neizvesnost da li će bilo koja vakcina uopšte raditi na Kovidu-19, kaže Lemb.

„U svetu ima mnogo zaraznih bolesti kojima ne možemo ništa.“

Konačno, 21. novembra, nezavisni odbor za procenu bezbednosti podataka bio je spreman da obelodani nalaze Oksford-Astrazeneke. Ali rezultati su bili iznenađujući – i složeniji od očekivanih.

Dok su Fajzer i Moderna imali po jednu cifru za efikasnost, Oksfordska vakcina je imala tri: 70 odsto ukupno, sa dve pune doze koje pružaju zaštitu od 62 odsto, dok je manja grupa, koja je dobila prvobitnih pola doze, stekla najveću zaštitu od 90 odsto. Bio je to rezultat koji niko nije očekivao.

Ključno, niko ko je dobio vakcinu nije završio u bolnici ili se ozbiljno razboleo od Kovida.

S druge strane, u kontrolnoj grupi bilo je 10 ozbiljnih slučajeva i jedan smrtni.

Činjenica da su oni koji su slučajem prvobitno dobili pola doze iz Italije pokazali jaču zaštitu bila je intrigantna.

Do toga možda dovodi postepeno pripremanje imunog sistema, ali naučnici još ne mogu to da objasne.

Takođe, svi dobrovoljci u grupi bili su mlađi od 55 godina.

U roku od nekoliko dana izražena je zabrinutost. Astrazeneka se pomirila sa tim da će američki regulator, FDA, verovatno za sada odložiti odobrenje – kompanija se nalazi na pola regrutovanja 30.000 dobrovoljaca za testiranje u Americi.

„Sprovešćemo ih kroz set podataka, ali ja pretpostavljam da će oni želeti da vide i američke podatke“, kaže Mene Pangalos.

Podaci se ovde trenutno nalaze na proveri kod britanskog regulatora – svi čekaju njegovu odluku.

Čak i na najnižem stepenu efikasnosti, oksfordska vakcina sjajno prolazi test efikasnosti.

Ukupna efikasnost od 70 odsto bolja je nego kod većine vakcina protiv gripa.

Verovatno će oblast najveće rasprave biti starije odrasle osobe.

Nema još mnogo podataka o efikasnosti iz grupa sa starijim dobrovoljcima, jer su oni regrutovani kasnije.

Te informacije stići će u međuvremenu.

Postoje jasni dokazi, međutim, da imuna reakcija na vakcinu ne opada sa rastom godina, kao što je to slučaj sa drugim vakcinama poput onih protiv gripa.

Ovo sugeriše, ali ne i dokazuje, da će vakcina pružiti zaštitu starijima.

„Vidite, mislim da nema sumnje da bismo mi studiju vodili malko drugačije da smo je radili od nule, ali na kraju smo uradili najbolji mogući posao da to prevedemo u set podataka koji možemo da predstavimo regulatorima širom sveta na odobrenje“, kaže Pangalos.

„Procesi kroz koje smo prošli su isti i jednako strogi kao i u normalna vremena.“

Prošle nedelje je Oksfordski tim objavio analizu svojih podataka o testiranju u medicinskom časopisu Lanset.

Ova transparentnost je razuverila eksperte.

Iako je Fajzerova vakcina već počela da se daje, vakcina Oksford-Astrazeneke ima jednu ključnu prednost – njene bočice mogu da se čuvaju i transportuju na normalnim frižiderskim temperaturama.

To menja sve, kaže ser Džeremi Farar, šef Velkam trasta.

„Ukoliko morate da čuvate vakcine na suvom ledu to stvara dodatne probleme kako je dopremiti selima u samoj Velikoj Britaniji, a kamoli selima u potsaharskoj Africi i Brazilu.“

Velika Britanija je unapred naručila milione doza vakcine koje će, sve skupa, biti više nego dovoljne da svaka odrasla osoba u Velikoj Britaniji dobije dve doze za sledeću godinu.

Četiri miliona doza Oksfordske vakcine već je spremno da bude predato Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS).

Vlada se nada da će do Uskrsa većina osoba starijih od 65 godina i iz ugroženih grupa biti zaštićena.

To je šansa da se život konačno vrati u normalu.

Kakav je osećaj stići ovoliko daleko za malo manje od 12 meseci?

„U ovoj fazi veliko je olakšanje da sav posao koji su ljudi obavljali tokom godine i sav novac koji je potrošen na proizvodnju velike količine ove vakcine nije bačen“, kaže Sara Gilbert.

Onog dana kad su bili obelodanjeni rezultati, Grin je došla kući i na pragu zatekla bocu engleskog penušavog vina koju joj je ostavio kolega.

Ali još nije uspela da se nađe sa dovoljno ljudi da ga popije.

„Moram tek da svarim osećaj da su se žrtve koje smo podneli isplatile i da smo uradili nešto veliko.

Isplatilo se, zato što smo radili naporno, mislim da smo svi malo pustili suzu“, kaže Grin.

Pangalos se nada da vakcina znači da će on uspeti da poseti majku u Grčkoj – nisu se videli od prošlog Božića.

Ni drugi članovi tima se nisu često viđali sa porodicama, čak ni kad su živeli u istoj kući.

„Moj sin mi je pre neki dan rekao nešto što je ostavilo snažan utisak na mene“, kaže Lemb.

„Izvinjavala sam mu se što sam ponovo kasno došla sa posla, a on je rekao: ‘U redu je, mama, ti to radiš za sve nas. Ti ne moraš da paziš samo na mene.’ I to mi je nateralo suze na oči.“

Tokom ovih godinu dana bilo je to jedno emotivno putovanje za svakoga ko je radio na vakcini.

Ali na kraju je hladna, tvrda nauka bila ta koja je načinila razliku.

„Mislim da je za ovu pandemiju izlazna strategija nauka, a vakcine se nalaze u središtu tog naučnog poduhvata“, kaže Farar.

„Bilo je izuzetno, za mog života nikad za godinu dana nije postignuto ovoliko naučnog napretka.“

Pratite@BBCFergusWalshna Tviteru

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• RUSKA VAKCINA: Rusija registrovala vakcinu protiv virusa korona – šta znamo do sada

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]