Dozvoljavanje velikom broju delimično vakcinisanih ljudi da se mešaju sa nevakcinisanima dok se Kovid-19 i dalje širi u stanovništvu može da stvori „snažno plodno tlo“ za varijante koje mogu da zaobiđu vakcinu, upozoravaju naučnici.

Ovo je poseban razlog za brigu na mestima gde je istovremeno stopa infekcija veoma visoka, a ritam vakcinacije veoma spor.

Brazil, gde se širi moćna varijanta (P.1), mogao bi da postane „žarište“ za nove sojeve korona virusa, kažu stručnjaci koji su nadziru nove mutacije.

Varijanta P1 već je otkrivena u više od 25 drugih zemalja.

U ponedeljak, 15. marta Brazil je zabeleži oskoro 278.000 smrti od Kovida.

• Koliko su zabrinjavajući novi sojevi Kovida-19
• Novi soj korona virusa: Šta znamo o njemu
• Mutacije korona virusa – da li ima razloga za brigu

Uprkos sve većoj stopi smrtnosti, politički spor guvernera država i predsednika Žaira Bolsonara, koji je u više navrata odbacio pretnju od Kovida-19, oslabio je mere zaključavanja i socijalnog distanciranja, i naudio naporima za sprovođenje vakcinacije.

Samo nešto više od četiri odsto stanovništva (8,6 miliona ljudi) primilo je prvu dozu vakcine, dok je samo 2,9 miliona dobilo drugu.

Prema naučnicima, to je opasna kombinacija.

Izbegavanje antitela

Kako se virusi šire, oni mutiraju i uče efikasnije načine da zaobiđu naš imuni sistem i zaraze naše ćelije.

Džulijan Teng, virusolog sa Univerziteta u Lesteru u Velikoj Britaniji, kaže da kad Sars-CoV-2 uđe u nečije telo i naiđe na malu količinu antitela, može da se replicira zajedno sa mutacijama koje su otporne na ta antitela.

Ovaj proces je sastavni deo evolucije virusa.

„Ako primite vakcinu danas, niste odmah zaštićeni.

„Potrebno je da prođe nekoliko nedelja da bi se pojavila antitela, a možete i dalje da se zarazite originalnim virusom ili varijantom P.1″, kaže doktor Teng.

„Ako se ta antitela iz vakcine pojave dok je infekcija još u toku i replicira se u vašem telu, virus može da se replicira tako da izbegne antitela koja se proizvode.

Mutacije od kojih virus ima najviše koristi preživeće i replicirati se u procesu prirodne selekcije.“

Osoba koja je vakcinisana a zaražena virusom i dalje može da prenese te mutacije na nekog drugog.

Kad to počne da se dešava na masovnom planu, na primer u zemlji sa umerenim uspehom u vakcinaciji, onda može da dođe do biološkog „pritiska“ na virus da mutira.

„Tada se postiže savršena ravnoteža između imunizovanih i zaraženih ljudi“, kaže Piter Bejker, zamenik direktora Grupe za globalno zdravlje i razvoj sa Imperijalnog koledža u Londonu.

„A kad se ti ljudi pomešaju, postoji rizik od pojavljivanja nove varijante otporne na vakcine.“

Zaraznije varijante

Podaci ukazuju na to da je varijanta P.1, koja se pojavila u gradu Manausu tokom ogromne tamošnje epidemije korona virusa, zaraznija i da uspeva da zaobiđe imunitet koji vam pružaju prošla zaražavanja.

Ova varijanta sadrži mutaciju E484k u šiljastim proteinima, koja utiče upravo na tačku spajanja virusa i ćelija.

Ona povećava sposobnost virusa da se zakači za ćelije i smanjuje efikasnost antitela.

Prema istraživačkom institutu Fiokruz, varijanta P.1 se već raširila na najmanje deset od 27 država Brazila.

Štaviše, više od 50 odsto novih slučajeva Kovida povezano je sa jednom od tri varijante koje izazivaju zabrinutost (P.1, britanska varijanta i južnoafrička varijanta) u šest od osam odabranih država.

„Bez kontrolnih mera, P.1 će brzo postati dominantni virus i pokrenuti veliki talas epidemije“, kaže Čarli Viteker, epidemiološki istraživač sa Imperijalnog koledža u Londonu.

• Četiri stvari koje još ne znamo o vakcinama protiv korona virusa
• Kako napreduje vakcinacija u svetu i gde je Srbija
• Da li možete da prenesete Kovid-19 ako ste vakcinisani

Varijante otporne na vakcine

Druga studija istraživača sa Imperijalnog koledža, Univerziteta u Sao Paulu i Univerziteta u Oksfordu procenila je da je P.1 između 1,4 – 2,2 puta prenosivija od originalnog soja Kovida trenutno prisutnog u Brazilu.

A mogao bi i da može da izbegne imunitet i dovede do ponovnog zaražavanja u između 25 i 61 odsto slučajeva.

Profesor Bejker kaže: „Kad varijante dođu u kontakt s ljudima koji su prethodno bili imuni ili su prethodno bili zaraženi, virus oseća pritisak da mutira, da pokuša da pronađe novi način da ponovo zarazi ljude koji su prethodno bili imuni.“

„I tako kombinacija trenutno velike epidemije i epidemije iz prošlosti prestavlja snažno plodno tlo za mutacije, a to mislimo da se upravo dešava u brazilskom kontekstu.“

„Laboratorija na otvorenom“

Smrtni slučajevi su dostigli rekordnu stopu u Brazilu, sa nekim procenama koje govore da bi smrtnost mogla da dostigne i pola miliona ljudi do kraja godine.

Sa skoro 11,5 miliona slučajeva, Brazil je prestigao Indiju i nalazi se samo iz SAD, gde je zabeleženo 30 miliona slučajeva Kovida.

Prema evidenciji Svetske zdravstvene organizacije u ponedeljak, 15. marta zabeleženo je više od 76.000 novih slučajeva u Brazilu u prethodna 24 časa, u poređenju sa 52.000 u SAD i 26.000 u Indiji.

Doktor Teng kaže da ovo stvara velik rizik od razvijanja novih varijanti otpornih na vakcinu.

„Ako prepustite virusu u Brazilu da sa samo nekontrolisano replicira, varijante bi mogle da odu bilo kuda.

„Žarište infekcija predstavlja rizik po vakcine zato što varijante koje su efikasne u zaobilaženju vakcina zasigurno mogu da nastanu iz tog kontingenta replikacije“, kaže doktor Teng.

• Vakcine protiv Kovida-19 smanjuju rizik od težeg oblika za 80 odsto
• Zašto države obustavljaju upotrebu Astrazeneka vakcine
• Alkohol i vakcine protiv korona virusa – šta kažu stručnjaci

Jesu li vakcine efikasne protiv novih varijanti?

Vakcine koje se koriste u Brazilu su one koje su razvili kineski Sinovak i Astrazeneka/Oksford.

Posle više meseci odbijanja da kupi vakcinu Fajzer/Bionteka, predsednik Bolsonaro je popustio i potpisao predlog zakona za ubrzanje kupovine.

Preliminarno istraživanje pokazuje da je vakcina Oksford/Astrazeneke manje efikasna protiv južnoafričke varijante koja sadrži mutaciju E484k – ali da i dalje nudi veliki stepen zaštite.

Brazilski Institut Butantan istražuje uticaj mutacija na zaštitu koju pruža Sinovakova vakcina.

Ova situacija je podsetnik koliko delikatno ume da bude organizovati uspešne programe vakcinacije.

Mere da se zauzda širenje virusa, kao što su nošenje maski, socijalna distanca i zaključavanje nastavljaju da budu ključne čak i dok je vakcinacija u toku.

Profesor Bejker kaže da ove mere ne samo da usporavaju brzinu zaražavanja i smanjuju rizik od pojavljivanja novih varijanti, već i kupuju ključno vreme koje osigurava da vakcine počnu da deluju.

Ali predsednik Bolsonaro je tvrdoglav u otporu prema zaključavanjima, nazivajući to „politikom koja nije funkcionisala nigde svetu“.

On je Brazilcima poručio da „prestanu da cmizdre i kukaju“ u vezi sa Kovidom-19, rekavši: „Koliko ćete još dugo plakati zbog toga?“.

• „Pa šta“: Kako ovaj svetski lider ignoriše Kovid-19
• Poslednji amazonski ratnik pao u borbi protiv Kovida-19
• Rio de Žaneiro: Sablasna tišina umesto karnevala

„Danas je Brazil pretnja po čovečanstvo i laboratorija na otvorenom“, kaže za AFP Žesem Orelana, epidemiolog iz Fiokruza.

„Najbolje što možemo da uradimo je da se nadamo čudu od masovne vakcinacije ili radikalnoj promeni u odnosu vlasti prema pandemiji.“

Predsednik Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus opisao je epidemiju u Brazilu kao „veoma, veoma zabrinjavajuću“ i upozorio na moguće prelivanje u region.

„Ako Brazil ne bude bio ozbiljan, nastaviće da utiče na sav svoj komšiluk i dalje od njega“, kaže on.