Korona virus i vakcinacija: Šta se zna o kineskoj vakcini koja se već šalje širom sveta

Dok se globalna trka za proizvodnju vakcine protiv Kovida-19 nastavlja, čini se da je Kina napravila ogromne korake, a njena perjanica, vakcina Sinovak, već se probija na inostrana tržišta.

Pošiljke vakcine Koronavak, koju proizvodi biofarmaceutska kompanija Sinovak sa sedištem u Pekingu stigle su u Indoneziju kao priprema za masovnu vakcinacije, a još 1,8 miliona doza treba da stigne do januara.

Ali ova vakcina tek treba da uđe u završnu fazu ispitivanja, što navodi na pitanje: šta tačno znamo o ovoj kineskoj vakcini?

Koja je razlika između Sinovak i drugih vakcina?

Koronavak deluje tako što koristi ubijene virusne čestice da izloži imunološki sistem organizma virusu bez rizika da izazove ozbiljni odgovor na bolest.

Vakcine kompanija Moderna i Fajzer su mRNK vakcine – što znači da se deo genetskog koda korona virusa ubrizgava u orgnizam i u njemu izaziva proizvodnju virusne proteine, ali ne i ceo virus, što je dovoljno da se imuni sistem istsrenira da napadne.

„Koronavak je tradicionalnija metoda [pravljenja vakcine] koja se uspešno primenjuje u mnogim poznatim vakcinama poput besnila”, rekao je za BBC profesor saradnik Luo Dahai sa Tehnološkog univerziteta u Nanjangu.

„mRNK su nove vrsta vakcina i [trenutno] nema primera njihove uspešne primene na stanovništvu”, dodaje profesor Luo.

Tvrdi se da je jedna od glavnih prednosti Sinovak vakcine to što može da se čuva na standardnoj temperaturi frižidera, između dva i osam stepeni Celzijusa, kao i oksfordska vakcina, koja je napravljena od genetski modifikovanog virusa koji uzrokuje prehladu kod šimpanzi.

Vakcina Moderne mora da se čuva na -20 stepeni, a Fajzerova na čak -70 stepeni Celzijusovih.

To znači da su i kineska i vakcina Oksford-AstraZeneka mnogo podobnije zemljama u razvoju koje možda neće moći da skladište velike količine vakcine na tako niskim temperaturama.

Koliko je delotvorna?

U ovom trenutku je teško reći.

Prema naučnom časopisu Lanset, trenutno imamo podatke samo o prvoj i drugoj fazi ispitivanja Koronavaka.

Džu Fengcai, jedan od autora rada, kaže da ti rezultati – koji se zasnivaju na 144 učesnika u ispitivanju prve faze i 600 u ispitivanju druge faze – pokazuju da je vakcina „pogodna za hitnu upotrebu”.

U septembru je Jin iz kopanije Sinovak rekao da su ispitivanja obavljena na više od 1.000 dobrovoljaca, od kojih su „pojedini ispoljili samo manji umor ili nelagodnost … ne više od 5 odsto”.

Početkom oktobra u Brazilu, koji ima najveći broj umrlih od korona virusa posle SAD, počela je završna faza ispitivanja.

Nakratko su obustavljena u novembru posle smrti jednog dobrovoljca, ali su nastavljena nakon što je utvrđeno da smrt nije povezana sa vakcinom.

Partner Sinovaka u Brazilu, Institut Butantan, saopštio je da očekuje od kineske kompanije da objavi rezultate ispitivanja do 15. decembra.

Sao Paulo Governor Joao Doria (C), Sao Paulo state Health Secretary Dr. Jean Gorinchteyn (L), and Butantan Institute Director Dimas Covas (R), pose for photos next to a container carrying doses of the CoronaVac vaccine at Guarulhos International Airport in Guarulhos, near Sao Paulo, Brazil, on December 03, 2020.

Profesor Luo objašnjava da je u ovom trenutku teško proceniti učinkovitost vakcine „s obzirom na ograničenost dostupinh podataka”.

„Na osnovu preliminarnih podataka… Koronavak se čini delotvornom vakcinom, ali moramo sačekati rezultate ispitivanja faze tri”, rekao je.

„Ova ispitivanja su nasumična, slepa za posmatrače, kontrolisana placebom … sa hiljadama učesnika. Ovo je jedini način da se dokaže da je vakcina sigurna i delotvorna na nivou čitavog stanovništva

Pogledajte video: Kako vakcinisati 7,7 milijardi ljudi?

Šta se dešava u trenutku kada vakcina protiv korona virusa dobije odobrenje za korišćenje.

Koliko doza mogu da proizvedu godišnje?

Sinovak će moći da proizvede 300 miliona doza godišnje u novoizgrađenom proizvodnom pogonu od 20.000 kvadratnih metara, rekao je predsednik kompanije kineskim državnim medijima.

Potrebne su, kao i kod svih drugih vakcina, dve doze, što znači da trenutno mogu da vakcinišu samo 150 miliona ljudi godišnje – nešto više od desetine ukupnog stanovništva Kine.

Međutim, kompanija je već isporučila doze Indoneziji, a ugovorila je i isporuke za Tursku, Brazil i Čile.

Analitičari ukazuju na želju Kine da pobedi u diplomatskoj trci oko vakcina na globalnom nivou, a tome u prilog ide i navodna izjava kineskog predsednika Sija Đinpinga da će za afrički kontinent izdvojiti dve milijarde dolara, a zemljama Latinske Amerike i Kariba ponuditi zajam od milijardu dolara za kupovinu vakcina. Nije poznato kakvi bi uslovi tog zajma mogli biti.

„Peking … će sigurno iskoristiti vakcinu koja spasava živote za komercijalnu i diplomatsku pobedu”, rekao je Džejkob Mardel, analitičar iz MERIKS-a, za Ej-Bi-Si njuz.

„[Peking] poseduje nešto što je zemljama preko potrebno i nastojaće da isporuke vakcina predstavi kao dobrotvorni čin.”

Cena vakcine se ne zna, ali je ranije ove godine kineski grad Đijasing ponudio dve doze vakcine za 200 juana (29,75 USD; 22 £) po dozi.

Bio Farma, državna firma u Indoneziji, rekla je da će koštati oko 10 evra.

To je i dalje daleko više od oksfordske vakcine, koja košta 4 dolara po dozi, ali niže od Modernine, koja iznosi 33 dolara po dozi.

Moderna je saopštila da namerava da isporuči 500 miliona doza tokom 2021. godine, a AstraZeneka je najavila proizvodnju 700 miliona doza do kraja prvog tromesečja 2021. godine.

Šta je sa ostalim kineskim kandidatima za vakcinu?

Sinofarm – još jedna kineska vakcina – već je raspodeljena za skoro milion ljudi u Kini u okviru kontroverznog programa za vanredne situacije.

Sinofarm tek treba da saopšti rezultate treće faze ispitivanja.

„Normalno je sačekati analizu rezultata treće faze pre nego što se proširi program vakcinacije pod velom vanredne situacije”, profesor Dejl Fišer sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru ranije je rekao za Si-En-Bi-Si.

Profesor Fišer kaže da je ovakav potez „neuobičajen”, dodajući da bi bio „neprihvatljiv” na Zapadu.

Stanje u vezi sa epidemijom korona virusa uglavnom je pod kontrolom u Kini i život se polako, ali sigurno vraća u „novu normalu”.

A šta se dešava sa Fajzer/Biontek vakcinom?

Ljudi sa istorijom značajnih alergijskih reakcija ne bi trebalo da prime vakcinu Fajzer/Biontek, upozorava se u Velikoj Britaniji.

Savet se odnosi na one koji su imali reakcije na lekove, hranu ili vakcine, saopštila je britanska Regulatorna agencija za lekove i zdravstvene proizvode.

Upozorenje je objavljeno pošto je dvoje britanskih zdravstvenih radnika u utorak imalo alergijske reakcije posle vakcinisanja.

Oboje su sada dobro.

Imali su anafilaktoidnu reakciju koja se obično manifestuje kroz osip na koži, otežano disanje i ponekad pad krvnog pritiska.

Profesor Stiven Povis, direktor Nacionalne zdravstvene službe Engleske, kaže da je tako nešto „uobijačeno za nove vakcine”, opisujući to kao meru predostrožnosti.

Slične reakcije se dešavaju i sa drugim vakcinama, poput one koja se dobija protiv sezonskog gripa.

Prvog dana vakcinacije u Velikoj Britaniji nekoliko hiljada ljudi je dobilo vakcinu u bolnicama.

Profesor Peter Openšou, stručnjak za imunologiju sa Imperijal koledža u Londonu, rekao je: „Činjenica da tako brzo znamo za ove dve alergijske reakcije i da je regulator odmah postupio izdajući savete iz predostrožnosti pokazuje da ovaj sistem praćenja dobro funkcioniše”.