BBC

Korona virus i vakcinacija: Možete li da prenesete Kovid-19 ako ste vakcinisani

People wearing masks cueing up

Getty Images

Bilo je to 17. juna 2009. godine. Jedanaestogodišnji dečak vratio se u SAD iz Velike Britanije – i nesvesno doneo nešto sa sobom. Kasnije iste nedelje, dok je pohađao verski obrazovani program u Okrugu Saliven, u državi Njujork, misteriozno su mu natekle pljuvačne žlezde.

Dobio je zauške, respiratornu infekciju koja se širi preko kontakta sa kapljicama u vazduhu.

U međuvremenu, verski kurs se nastavio.

Četiristo prisutne dece provelo je sate i sate svakoga dana u dugom kontaktu licem u lice – konkretna vrsta ortodoksnog jevrejskog učenja koje podrazumeva gledanje u svog partnera za učenje, šavrusa, preko uzanog stola, dok zajedno analizirate i debatujete o tekstu iz Talmuda.

U vreme kad se program završio, zaraženo je još 22 njih, zajedno sa troje odraslih.

Kad su se učenici vratili kućama, virus se raširio na Bruklin i Okrug Roklend, pa na Okrug Oušn i Orindž. Sve u svemu, epidemija je trajala godinu dana, a razbolelo se najmanje 3.502 ljudi.

Kad su naučnici analizirali šta se tu desilo, sugerisali su da je stil učenja šavrusa možda omogućio „posebno efikasan prenos virusa zaušnjaka”.

Ono što bi moglo da deluje kao najveće iznenađenje u ovom slučaju jeste da je super-prenosilac primio punu dozu vakcine MMR (za morbile, zaušnjake i rubeolu).

Verovatno je da je on posedovao nekakav imunitet – kao i druga vakcinisana deca, iskazao je relativno blage simptome bez komplikacija – ali je i dalje uspeo da se zarazi virusom i prenese ga drugima.

Štaviše, većina vakcina ne štiti u potpunosti od zaražavanja, čak i ako blokiraju pojavljivanje simptoma. Kao posledica toga, vakcinisani ljudi mogu nesvesno da nose u sebi i prenesu patogene.

Povremeno, oni čak mogu i da izazovu epidemije.

„Efektivni” ili „sterilišući” imunitet

A girl being given nasal immunisation, her parents are by her side

Getty Images

Postoje dva glavna tipa imuniteta koje možete da postignete vakcinama. Jedan je takozvani „efektivan” imunitet, koji može da spreči da patogen izazove ozbiljnu bolest, ali ne može da spreči da on uđe u telo ili se razmnoži.

Drugi je „sterilišući” imunitet, koji u potpunosti može da spreči zaražavanje i čak spreči asimptomatske slučajeve.

Ovaj drugi je težnja svih istraživanja vakcinalj, ali se iznenađujuće retko postiže.

Uzmite za primer meningitis. Za onu vrstu koju izaziva bakterija Neisseria meningitidis dostupne su mnoge vakcine za deset različitih sojeva.

Tri koje se daju u SAD – MCV4, MPSV4 i MenB – zajedno mogu da spreče 85-90 odsto slučajeva bolesti. Međutim, nekoliko se pokazalo da i dalje omogućuje ljudima da u sebi „nose” dotičnu bakteriju.

Ona može da se sakrije u nosu ili duboko u grlu, odakle uspeva da zarazi druge kijanjem, kašljanjem, ljubljenjem ili deljenjem cigarete ili escajga.

U jednoj studiji sprovedenoj na univerzitetskim studentima u Velikoj Britaniji, vakcina nije imala efekat na proporciju ljudi koja je nosila patogen četiri nedelje kasnije.

„Dve vakcine protiv meningitisa mogu da imaju dva veoma različita efekta na to da li možete da raširite zarazu”, kaže Kit Nil, profesor emeritus epidemiologije na Univerzitetu u Notingemu.

„Ali samo se mali deo tih ljudi koji pokupe bacil razbole od meningitisa [u naširoko vakcinisanim zajednicama] zato što su imuni na njega.”

Takođe je moguće zaraziti se magarećim kašljem, hepatitisom B, zaušnjacima i (često, ali ne i uvek) influencom, bez obzira na to da li ste vakcinisani – mada su sve te imunizacije izuzetno efikasne u sprečavanju da ljudi razviju ozbiljne simptome ili da moraju da budu primljeni u bolnicu.

Kako funkcioniše sterilišući imunitet

Father and son playing at a swing, wearing full face 'helmet-masks', and the little child has been dressed up so he looks like an astronaut

Getty Images

I dok se efektivni imunitet obično stekne kombinacijom belih krvnih zrnaca – kao što su B i T ćelije – i antitela, sterilišući imunitet obično zavisi samo od ovog drugog.

Konkretno, oslanja sa na neutrališuća antitela, koja telo štite od patogena zalepivši se za njihovu spoljnu površinu i sprečavajući da izvrše interakciju sa namenjenim metama, kao što su ćelije koje oblažu nos, grlo i pluća.

U slučaju Kovida-19, neutrališuća antitela koja prepoznaju virus vezuju se za šiljasti protein na njegovoj površini, koji on koristi za ulazak u ćelije.

Da bi postigle sterilišući imunitet, vakcine moraju da stimulišu dovoljno ovih antitela da uhvate bilo koju česticu virusa koja uđe u telo i smesta je razoružaju.

Kakav tip imuniteta pružaju vakcine protiv Kovida-19?

A graffiti of a couple wearing facemasks kissing

Getty Images

„U suštini ne znamo, jer su suviše nove”, kaže Nil.

Do sada dostupne vakcine protiv Kovida-19 nisu bile primarno procenjivane na osnovu njihove sposobnosti da spreče prenošenje – mada je to sad postao sekundarni cilj procene mnogih od njih.

Umesto toga, njihova efikasnost se ocenjivala na osnovu toga da li mogu da spreče pojavljivanje simptoma.

„To znači da postavljamo naše ciljeve prilično pragmatično”, kaže Deni Altman, profesor imunologije na Imperijalnom koledžu u Londonu.

Naučnici već znaju da antitela koje ljudi steknu posle prirodnog zaražavanja Kovidom-19 ne sprečavaju uvek te ljude da se ponovo zaraze.

Jedna studija sprovedena na britanskim zdravstvenim radnicima pokazala je da se 17 odsto onih koji su imali antitela u vreme kad je studija počela – pretpostavlja se od prve infekcije – zarazilo i drugi put.

Oko 66 odsto tih slučajeva bili su asimptomatski, ali smatra se da ne morate da imate simptome da bi postojao rizik da prenesete virus drugima.

„U slučaju virusa kao što je ovaj, skoro da mislim da je to traženje previše od vakcine”, kaže Altman. „To je zaista, zaista teško postići.”

Srećom, to nije sasvim kraj priče.

Postoje neki rani nagoveštaji da bi određene vakcine mogle da smanje prenošenje virusa, čak i ako ne mogu da ga eliminišu do kraja.

Jedan od načina na koji ona to može da uradi je smanjenjem broja viralnih čestica u telima ljudi.

„Vrlo je verovatno da ako vakcine čine da ljudi manje oboljevaju, oni onda proizvode manje virusa, i stoga će biti manje zarazni, ali to je samo teorija”, kaže Nil.

Covid doctors comparing results

Getty Images

Sterilišući imunitet takođe je ozloglašeno teško dokazati.

Budući da većina kliničkih ispitivanja nije proveravala da li vakcine sprečavaju zaražavanje, naučnici trenutno pokušavaju da saznaju da li vakcine imaju uticaj na stopu zaražavanja tamo gde je već virus naširoko rasprostranjen.

U Velikoj Britaniji biste mogli da očekujete da će epidemija u gerontološkim centrima – gde su napori za vakcinaciju prioritet – postati manje česta, ukoliko vakcinacija ima efekta.

Ali to je problematično. „Postoje dva faktora”, kaže Nil.

„Imamo izolaciju i vakcine. Tako da je zapravo prilično teško razdvojiti ih. Je li to od vakcina? Je li to od izolacije, ili, možda verovatnije, od kombinacije oba?”

Evo šta znamo do sada o sposobnosti aktuelnih vakcina da zaustave prenošenje.

Ali prvo – da bismo izbegli dodatno zbunjivanje, nismo uključili informacije o sposobnosti vakcina da spreče pojavljivanje simptoma ili zaštite ljude od bolesti.

Oksford-Astrazeneka

A nurse vaccinating a colleague

Getty Images

U julu prošle godine, studija koja je testirala efikasnost ove vakcine kod rezus makakija – koji imaju sličnu fiziologiju pluća kao ljudi – donela je neke rezultate koji su obećavali.

Pokazalo se da iako su majmuni bili zaštićeni od ozbiljne bolesti, to ih nije sprečilo da se zaraze Kovidom-19.

Vakcinisani majmuni bili su jednako podložni zaražavanju kao i nevakcinisani, mada jesu imali manje viralnih čestica u plućima od nevakcinisane grupe.

Autori su istakli da njihovi rezultati sugerišu da vakcina možda ne sprečava prenošenje virusa, „ali može značajno da ublaži bolest”.

Skočimo sad unapred do treće faze testiranja na ljudima i ta slika postaje malko komplikovanija.

Netipično, ali vakcina Oskforda-Astrazeneke nije samo uključivala ubrizgavanje učesnicima dve doze, ili nove vakcine ili plaseba – u ovom slučaju, vakcine protiv meningitisa – a potom praćenje da bi se videlo da li su stekli bilo kakve simptome nekoliko nedelja kasnije.

Ovo ispitivanje podrazumevalo je i dodatni korak traženja od njih da urade bris nosa i grla svake nedelje, kako bi se testirala asimptomatska zaražavanja.

Prema ovim rezultatima, objavljenim u januaru 2021. godine, vakcina je bila 59 odsto efikasna u sprečavanju zaražavanja kod onih koji su dobili pola doze, nakon koje je usledila standardna doza – grupa koja je slučajno bila mlađa od proseka ukupne studije.

Međutim, među onima koji su dobili dve pune doze, ta cifra je spala na svega 4 odsto.

Istraživanje se nije bavilo time da li je vakcina imala bilo kakav uticaj na broj viralnih čestica u plućima pacijenata.

Autori su objasnili da iako je smanjenje broja infekcija – i stoga potencijala za prenošenje virusa – u grupi sa pola doze obećavala, potrebno je još podataka da bi se potvrdili ti nalazi.

Najnoviji razvoj događaja je nova studija čiji su rezultati saopšteni pred objavljivanje 1. februara, a u kojoj su obelodanjeni rezultati iz narednog meseca proučavanja učesnika testiranja.

Istraživači su otkrili da je vakcina smanjila broj slučajeva sa ustanovljivim virusom za 67 odsto posle jedne standardne doze i napisali da ovo iskazuje „potencijal za značajno smanjenje prenošenja virusa”.

Fajzer-Biontek

People in Israel waiting to be vaccinated in an impromptu vaccination centre, set up in a sports hall.

Getty Images

Ne postoji još nikakav kolektivni dokaz da vakcina Fajzera-Bionteka može da spreči da se ljudi zaraze korona virusom – i stoga zaustavi njegovo širenje.

Ali postoje neki razni znaci da bi mogla.

Početkom januara, generalni direktor Fajzera Albert Burla rekao je da su studije na životinjama pokazale da vakcina pruža značajnu zaštitu od prenošenja virusa, mada to još nije dokazano na ljudima.

Onda je jedno malo istraživanje u Izraelu pokazalo da, od 102 člana medicinskog osoblja koji su dobili dve doze vakcine, samo dvoje razvili „nisku” količinu antitela.

Drugih 98 odsto imalo je više antitela od ljudi koji su bili zaraženi Kovidom-19.

Rezultati su objavljeni putem saopštenja, u kojem šef studije spekuliše da ove snažne imune reakcije verovatno sprečavaju ljude da postanu nosioci ili širioci bolesti.

Međutim, postoji veliki broj razloga da se bude oprezan kad se tumače ovi rezultati, kao što je mala količina uzorka i činjenica da istraživanje nije objavljeno u časopisu koji analiziraju stručnjaci.

Skorije, izraelsko Ministarstvo zdravlja proučilo je zdravstvene kartone milion ljudi u zemlji i otkrilo da je – nedelju dana nakon što su dobili obe doze – samo 317 ljudi od 715.425 bilo pozitivno na korona virus.

Ponovo, to nije bilo kliničko ispitivanje – nije bilo nevakcinisane kontrolne grupe i efekat bi mogao da se objasni nečim drugim, kao što je uticaj izolacije uvedene u decembru.

Ali stopa zaražavanja bila je značajno niža nego na drugim mestima (0,04 odsto, dok se procenjuje da je u Engleskoj u nedelji koja se završila 23. januarom 1,87 odsto ljudi imalo virus).

U studiji domaće nacionalne zdravstvene službe – Zdravstvena služba Makabi – pronađeni su slično ohrabrujući rezultati.

Od 163.000 ljudi koji su dobili punu dozu vakcine, samo je 31 bilo zaraženo, za razliku od 6.500 infekcija u ekvivalentnoj grupi nevakcinisanih ljudi.

Moderna

A nurse in Bethlehem, West Bank holding a dose of the Moderna vaccine being used there for healthcare workers.

Getty Images
Early indicators suggest the Moderna vaccine might be able to prevent two-thirds of asymptomatic cases after one shot, but further research is needed.

Iako se ispitivanje Moderne nije konkretno bavilo time da li vakcina može da spreči prenošenje, učesnici su testirani na infekciju Kovidom-19 pre nego što su dobili prvu i drugu dozu – što znači da je bilo moguće uporediti stopu infekcije u ovim grupama.

Sveukupno je 14 ljudi bilo pozitivno nakon što je dobilo jednu dozu, naprema 38 njih koji su dobili placebo.

Ovo sugeriše da bi vakcina mogla da spreči dve trećine asimptomatskih slučajeva posle prve doze.

Međutim, postoje ograničenja u ovom provizornom istraživanju – broj ljudi koji su bili pozitivni na testu je mali, tako da procena možda nije do kraja tačna.

Ona je objavljena u brifingu priloženom Upravi za hranu i lekove i još je nisu proučili stručnjaci.

Novavaks

Dr. Nita Patel, Director of Antibody discovery and Vaccine development, returns a box of potential vaccines to a fridge at Novavax labs in Gaithersburg, USA, 20 March 2020.

Getty Images

Ova vakcina još nije odobrena za upotrebu bilo gde u svetu – a kao ni druge, još nije ubedljivo pokazala da sprečava infekcije ili prenošenje virusa kod ljudi.

Ali u novembru, neki rani rezultati uzbudili su naučnike.

Kompanija je saopštila da je ona do kraja sprečila širenje virusa tokom studija na rezus makakijima, kad su dobili dovoljno visoku dozu.

Ovi rezultati su je stavili u ekskluzivni klub vakcina koje mogu potpuno da spreče asimptomatsko širenje kod drugih primata – što se doživljava kao znak koji obećava, jer oni imaju sličnu respiratornu fiziologiju kao ljudi.

Sada naučnici čekaju da otkriju da li vakcina može da postigne sterilišući imunitet i kod vakcinisanih ljudi.

Nekompletni kolektivni imunitet

A nurse vaccinating an elderly patient

Reuters

Nažalost, sposobnost vakcina da spreče prenošenje virusa neće imati samo efekta na to koliko dugo ćemo morati da se pridržavamo pravila o socijalnom distanciranju – imaće uticaj i na kolektivni imunitet.

„Ako vakcine u potpunosti ne zaustave prenošenje, to će povećati broj ljudi koje moramo da vakcinišemo da bismo istinski prešli prag kolektivnog imuniteta i smanjili broj slučajeva negde blizu nuli”, kaže Majkl Hed, viši stručni saradnik za globalno zdravlje na Univerzitetu u Sauthemptonu.

On objašnjava da još nije jasno koji je prag kolektivnog imuniteta, zato što on još nije postignut ni prirodnim zaražavanjem ni vakcinacijom.

Kolektivni imunitet je indirektna zaštita od zarazne bolesti koju populacije steknu kad je dovoljno ljudi imuno.

Prag koji je potreban da bi se on postigao zavisi od mnogo različitih faktora, kao što je broj reprodukcije virusa, iliti „r” – broj novih ljudi koje zarazi svaki nosilac – a koji sam po sebi umnogome varira.

Neki faktori koji utiču na potonje uključuju mesto na svetu gde živite, varijantu virusa i uslove na teretnu, kao što su mere izolacije.

Ovo znači da, čak i kad naučnici budu imali više informacija, neće postojati univerzalni prag za kolektivni imunitet koji funkcioniše svuda – ali je moguće grubo izračunati koliki je on.

Na primer, jedan proračun sugeriše da će, da bi vakcinacija u potpunosti eliminisala prenošenje, morati da je primi 60-72 odsto populacije, kako bi se postigao potpun kolektivni imunitet.

Ali ako je efikasnost vakcine 80 odsto, moraće da je dobije između 75 i 90 odsto ljudi.

To je potencijalno više od ambicija za vakcinaciju u mnogim zemljama.

Velika Britanija želi da imunizuje svaku odraslu osobu do septembra, što iznosi oko 51 milion od 67,5 miliona ljudi – a što je ukupno 75 odsto populacije.

A sve to pod pretpostavkom da svaka odrasla osoba u zemlji želi da bude vakcinisana i da je dovoljno zdrava da ispuni kriterijume za njeno dobijanje.

Međutim, većina naučnika ne očekuje da će virus u potpunosti biti eliminisan. U ovom trenutku, cilj je da se prenošenje virusa smanji koliko god je to moguće.

„Čak i ako ste završili sa vakcinacijom, i dalje imate prilično veliki broj podložnih ljudi”, kaže Hed.

„Dakle, i dalje ćemo doživljavati izbijanje epidemija. Mislim da će one biti uglavnom lokalizovane, ali i dalje će izazivati zabrinutost i osetiće se teret bolesti.”

Neki naučnici tvrde da je naglasak na sprečavanju prenošenja bespredmetan, jer jednom kad dovoljno ljudi bude vakcinisano, nije važno da li su oni i dalje sposobni da šire virus – svi će posedovati imunitet.

Međutim, možda će se to ispostaviti ključnim za one koji ne mogu da se vakcinišu, zato što su, na primer, trudni, premladi ili suviše bolesni.

Dok ne budemo imali odgovor na ovo, možda ne bismo smeli da zaboravimo priču o jedanaestogodišnjem dečaku sa zaušnjacima – i ponašamo se kao da nismo bili vakcinisani, čak i ako jesmo.


Pogledajte video o vakcinama koje se koriste u Srbiji

Vakcine i virus korona: Šta sve znamo o vakcinaciji u Srbiji
The British Broadcasting Corporation

korona virus

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Share via
Copy link