Odmah po izbijanju pandemije korona virusa u martu 2020, stigla je i vest – da pušači manje oboljevaju od kovida.

Istraživanje francuskog instituta Paster, ubrzo se pokazalo netačno.

„Brojna istraživanja potvrdila su da su pušači pod povećanim rizikom“, kažu iz Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut za BBC.

„Oni pre oboljevaju od bolesti srca i krvnih sudova, bolesti disajnih organa, malignih bolesti i brojnih drugih oboljenja.“

Pušači imaju 50 odsto veće šanse da razviju teži oblik korona virusa i umru, rekao je Tedros Adhanom Gebrejesus, direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO), a teže oblike Kovida-19 kod onih koji puše uočili su i stručnjaci Džons Hopkins univerziteta.

Pušači u Srbiji su na prekretnici – neki puše manje, zbog straha od teže kliničke slike ako se zaraze kovidom.

Drugi, pak, pale više cigareta, zbog povećanog stresa koji su donele mere izolacije i promene životnih navika.

• „Srbija – balkanska zadimljena krčma“: Zašto su kafići i dalje puni duvanskog dima
• Gde uz cigaretu i piće u regionu možete da „popijete“ i kaznu
• Opstanak nepušačkih lokala u Beogradu

Kako sve duvan utiče na zdravlje tokom pandemije i kako su se promenile navike pušača od pojave korona virusa, za BBC na srpskom odgovaraju Marija Sarajlija, specijalista psihijatrije Specijalne bolnica za bolesti zavisnosti, kao i stručnjaci Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.

1. Da li je tačno da kovid-19 ne pogađa pušače?

Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut: U porastu je broj istraživanja koji ukazuju da pušači zaraženi korona virusom imaju veću verovatnoću razvoja teže kliničke slike.

Pušenje i upotreba duvana negativno deluju na imuni sistem, što otežava sposobnost organizma da se brani od infekcije.

Iz navedenih razloga, pušači se mogu smatrati posebno osetljivom grupom stanovništva.

Pored toga, pušenje cigareta zahteva skidanje maske, što dodatno povećava rizik zaražavanja, kao i pušenje nargila, koje nosi dodatni rizik zbog načina na koji se koristi (više osoba koristi jednu nargilu).

2. Da li ljudi manje ili više puše tokom pandemije?

Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut: Istraživanja u svetu pokazuju da je pandemija delovala na različite načine na pušačke navike stanovništva.

Jedan deo pušača nije menjao pušačk navike, dok je određeni procenat pušača povećao, ili nasuprot tome, smanjio broj popušenih cigareta.

U Srbiji, epidemija kovida-19 nije uticala na pušačke navike najvećeg procenta pušača – na 78,4 odsto njih u 2020.

Procenat aktuelnih pušača koji je povećao broj popušenih cigareta tokom epidemije iznosi 9,7 odsto, dok je 11,4 odsto prema sopstvenom iskazu pušilo manje.

Najveći procenat onih koji su smanjili broj popušenih cigareta je u dobnoj grupi 18-29 godina (18 odsto), a onih koji su povećali u dobnoj grupi 60+ godina (14,7 odsto).

Postoji i razlika u promenama pušačkih navika između povremenih i stalnih pušača.

U Srbiji je u 2020, veći procenat povremenih pušača nego svakodnevnih pušača je smanjio broj popušenih cigareta.

Oko 16,2 odsto povremenih pušača je smanjilo pušenje, dok je to uradilo 10,2 odsto svakodnevnih pušača.

Marija Sarajlija: Prema američkoj studiji, tokom pandemije 32 odsto pušača je povećalo upotrebu duvana, 37 odsto je smanjilo, dok 31 odsto nije promenilo broj popušenih cigareta.

Zanimljivo je da je 11 odsto pušača za prvih šest meseci pandemije prestalo da puši, dok se 28 odsto bivših pušača u istom periodu vratilo cigaretama.

Više od dve trećine ispitanika veruje da pušenje povećava rizik od zaraze kovidom-19 ili rizik za teže forme ove infekcije.

Ovakva percepcija rizika je svakako bila povezana sa povećanim interesovanjem za prestanak pušenja.

• Engleska će izdavati elektronske cigarete na recept
• Da li je zagađenje vazduha smrtonosnije od pušenja
• Indija zabranila prodaju i reklamiranje e-cigareta

Velika kineska studija pokazala je da su pušači u Kini, u poređenju sa vremenom pre kovida-19, u proseku smanjili potrošnju duvana.

Prestanak pušenja je prema ovom istraživanju doveo do većeg zadovoljstva fizičkim zdravljem, kao i boljeg emocionalnog stanja.

U Italiji je više od trećine pušača povećalo dnevnu potrošnju cigareta u uslovima stresa.

Sličan je trend i u drugim evropskim zemljama kao što su Nemačka i Velika Britanija, gde je došlo do porasta ukupnog broja pušača.

3. Da li je pušenje zavisnost? Kako da znam da li sam zavistan od pušenja?

Marija Sarajlija: Pušenje spada u bolesti zavisnosti i prema Međunarodnoj klasifikaciji oboljenja.

Kao i druge psihoaktivne supstance, tako i nikotin svoj adiktivni potencijal ostvaruje putem određenih delova centralnog nervnog sistema, čiju ravnotežu narušava.

Problematični obrazac upotrebe duvana podrazumeva trajanje od najmanje 12 meseci uz jasne kriterijume koji ga definišu u kategoriju problema zavisnosti.

Neki od kriterijuma su:

• korišćenje duvana u većim količinama i dužem trajanju
• neuspešni pokušaji da se smanji ili kontroliše upotreba duvana
• vreme koje se provodi u aktivnostima vezanim za duvan je dugo i često narušava dnevne obaveze
• nastavlja se sa uzimanjem duvana uprkos saznanjima o štetnim efektima
• javlja se potreba za povećanom količinom duvana tokom vremena
• dolazi do pojave apstinencijalnog sindroma nakon prestanka pušenja

Apstinencijalni sindrom je posebno značajan i karakterišu ga razdražljivost, frustracija, anksioznost, teškoće u koncentrisanju, povećan apetit, depresivno raspoloženje, nesanica.

4. Kako stres menja navike pušača u Srbiji?

Marija Sarajlija: Aktuelna pandemija kovida-19 ima značajan uticaj na mentalno zdravlje cele populacije.

Različiti psihološki problemi koji se povezuju sa stresom, kao što su anksioznost, depresivnost, osećaj frustracije i neizvesnost prate pandemiju od samog početka.

S obzirom da se kriza nastavlja, prateći psihološki fenomeni imaju trajni, a nekada i progresivan karakter.

Efekti pandemije postoje i kada se radi o adikcijama (bolestima zavisnosti).

U našoj ustanovi registrujemo pojačano interesovanje za odvikavanje od pušenja.

Motivi za ovakav trend su različiti: aktuelno zdravstveno stanje, prevencija budućih zdravstvenih problema, ekonomski razlozi, odnosno visoka cena duvanskih proizvoda, te socijalne restrikcije upotrebe duvana.

• Francuski film se guši u duvanskom dimu
• Jesu li cigarete postavile temelje modernog marketinga

Treba imati u vidu da je pandemija svojim trajanjem i žestinom prevazišla početne prognoze epidemiologa, da ima talasni karakter, te su i efekti na zavisnička ponašanja promenljivi u vremenu, i konačni sud o tome nije moguće dati u ovom trenutku.

Pet razloga da prestanete da pušite:

• živećete duže – polovina od svih dugogodišnjih pušača prevremeno umre od bolesti povezanih sa pušenjem
• lakše ćete disati – duvanski dim dospeva do svih delova tela i odgovoran je za 90 odsto slučajeva raka pluća
• imaćete više energije – posle dve do 12 nedelja od prestanka pušenja, protok krvi u telu će se poboljšati, pa ćete imati mnogo više fizičke snage
• imaćete belje zube, lepšu kožu i izgled – višegodišnje pušenje uzrokuje bolesti desni i gubljenja zuba, a pušenje čini da izgledate starijim nego što jeste
• imaćete više novca – umesto da trošite novac na cigarete, možete ga iskoristiti na nešto što će vam doneti veću korist i radost

Izvor: Batut

5. Šta je prvi korak ka prestanku pušenja?

Marija Sarajlija: Prva faza u procesu prestanka pušenja je razmišljanje o tome, odnosno kontemplativna faza.

U ovom periodu, čovek razmišlja o odbacivanju zavisnosti, ali još nije spreman da prestane da puši.

Upravo tada se pušači često obraćaju za pomoć i pravovremeno učešće stručnjaka za ovu oblast može biti od presudnog značaja.

Dalji tretman, odnosno odvikavanje, se odvija etapno, kroz niz koraka koji ohrabruju pušača da prekine upotrebu duvana, a potom i da uspostavi i održi apstinenciju.

Svaka faza u lečenju ima svoje specifičnosti i izazove, ali je značajno reći da prestanak pušenja nije nedostižan cilj.

Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut: Iako još nema konkretnih podataka u vezi sa prestankom pušenja i kovidom-19, postojeća istraživanja nedvosmisleno ukazuju na značaj prestanka pušenja za poboljšanje funkcija disajnih organa i srca i krvnih sudova.

Neki pozitivni efekti prestanka pušenja na organe za disanje i za zdravlje u celini vidljivi su već u prvim nedeljama i mesecima posle prestanka pušenja.

• Zašto žene u Severnoj Koreji ubeđuju muškarce da ostave cigarete
• „Rekla sam sebi – nijedan dim više“

Prvi korak u odvikavanju od pušenja je donošenje odluke.

Pošto pušač donese odluku, potrebno je da se dobro informiše i pripremi.

Što se pušač bolje pripremi, veće su šanse za uspeh.

U fazi pripreme, potrebno je informisati se o svim prednostima prestanka pušenja.

Neki od koraka u fazi pripremi mogu biti ograničavanje učestalosti pušenja, smanjivanje broja cigareta i/ili promena pušačke rutine.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]