Vakcine su transformisale pandemiju, ali još postoji ogromna potreba za lekovima koji pomažu u lečenju od kovida.

Imunitet od vakcina može da oslabi, a pristup je i dalje veliki problem širom sveta.

Takođe, nove varijante ističu mogućnost potrebe za rezervnim pojačanjem.

• Lekovi protiv Kovida-19 u Srbiji: „U decembru stiže molnupiravir, a zatim i Fajzerov novi proizvod“
• Spasonosni lek – veliki pomak u borbi protiv korona virusa
• Remdesivir dostupan u Srbiji, SZO kaže da „nema efekta“

Koji lekovi su dostupni?

Postoje mnogi lekovi koji napadaju virus ili deluju na naše telo na različite načine:

• antiinflamatorni lekovi koji sprečavaju da naš imuni sistem pretera u reakciji sa smrtnim ishodom
• antiviralni lekovi koji otežavaju korona virusu da se umnožava unutar tela
• terapije antitelima koje imitiraju naš vlastiti imuni sistem kako bi napali virus

Oni su svi potrebni u različitim fazama infekcije.

Variraju od izuzetno jeftinih do spektakularno skupih, a neki su otporniji na nove varijante od drugih.

• Za istoriju – Britanija prva u svetu odobrila pilulu za lečenje korona virusa
• Ljudi prirodno otporni na korona virus ključ za novu taktiku vakcinacije
• Misterija T-ćelija: Ljudi sa skrivenim imunitetom na korona virus
• Korona virus: Preko imuniteta do leka protiv Kovida-19

Antiinflamatorni lekovi

Kad se zarazite kovidom, vaše telo ispušta poplavu hemikalija kako bi upozorilo da je napadnuto.

Ova hemijska uzbuna zove se inflamacija i ključna je za pokretanje vašeg imunog sistema na borbu protiv kovida.

Ali ako se brzo ne rešite virusa, onda inflamacija može da se otrgne kontroli i na kraju ošteti vitalne organe kao što su vaša pluća.

Ta preterana inflamacija zapravo je ono što ubija.

Antiinflamatorni steroid koji je već postojao pre kovida – deksametazon – bio je prvi lek za koji se pokazalo da spasava živote ljude zaraženih kovidom.

Daje se teško obolelim pacijentima koji imaju poteškoće u disanju – smanjujući rizik od smrti za petinu kod pacijenata na kiseoniku i za trećinu kod onih na respiratoru.

Takođe, toliko je jeftin da je postao glavni lek za upotrebu širom sveta – koriste ga sve zemlje, od Brazila do Kine.

Drugi antiinflamatorni lekovi su se takođe pokazali efikasnim, kao što je steroid hidrokortizon.

Postoje napredniji i usmereniji antiinflamatorni lekovi kao što su tocilizumab i sarilumab.

Tocilizumab se naširoko koristi u Kini, Indiji i Australiji.

I oni su efikasni, ali su i do 100 puta skuplji od deksametazona.

To je ograničilo njihovu upotrebu – mada su i dalje jeftiniji od kreveta na odeljenju za intenzivnu negu.

Antiinflamatorni lekovi rade bolje u kasnijem stadijumu bolesti, ali se pokazalo da lek za astmu po imenu budesonid pomaže ugroženima sa ranim simptomima kovida da se brže oporave kod kuće.

Pogledajte video o omikronu i novim sojevima korona virusa

Antiviralni lekovi

Antiviralni lekovi direktno napadaju sposobnost korona virusa da se umnožava u našim telima.

Takav lek održava broj virusa u telu na niskom nivou, tako da vaš imuni sistem mora da se bori protiv manjeg broja virusa.

• Pakslovid je pilula koja se uzima dvaput dnevno pet dana – prema njenom tvorcu, Fajzeru, smanjuje rizik od bolničkog lečenja ili smrti za 89 odsto kod ugroženih odraslih
• Molnupiravir sprečava virus da pravi efikasne kopije samog sebe – proizvođač, Merk, procenjuje da smanjuje rizik od bolničkog lečenja ili smrti za oko polovinu

I pakslovid i molnupiravir najbolje je uzimati ubrzo nakon što se jave prvi simptomi.

Fajzer procenjuje da će napraviti 80 miliona doza pakslovida do kraja 2022. godine i saopštio je da će dozvoliti generičkim proizvođačima u 95 zemalja sa niskim primanjima da proizvode i distribuiraju lek po ceni koštanja.

Merk je dozvolio indijskim kompanijama za proizvodnju generičkih lekova da proizvode molnupiravir za 100 zemalja sa niskim i srednjim primanjima.

Terapija antitelima

Treći pristup je dati ljudima infuziju antitela koja mogu da napadnu virus.

Ona se lepe za površinu korona virusa i označavaju ga za uništavanja imunog sistema tela.

Kad ga napadne korona virus, telo pravi vlastita antitela.

Najefikasnija među njima proučena su u laboratoriji i daju se pacijentima.

Ovo je poznato kao terapija monoklonskim antitelima.

Ove terapije obično se čuvaju za najteže bolesnike koji imaju problema da prave vlastita antitela.

• Ronaprev od Regenorona i Rošea, smanjuje dužinu bolničkog lečenja i rizik od smrti
• Sotrovimab, koji pravi GSK, smanjuje rizik od bolničkog lečenja i smrti za 79 odsto kod ugroženih odraslih osoba

Ponovo, što se ranije uzme lek, veće su šanse za uspeh.

Još jedan antiviralni lek, remdesivir, koristi se u nekim zemljama, ali Svetska zdravstvena organizacije upozorava da ima „vrlo malo ili nimalo efekta na slučajeve na bolničkom lečenju od kovida“.

• Da li je potrebno proveravati koliko imamo antitela
• Kako će u budućnosti izgledati vakcina protiv kovida?
• Da li delotvornost vakcina protiv kovida vremenom slabi

Hoće li lekovi funkcionisati protiv novih varijanti?

Antiinflamatorni lekovi trebalo bi da funkcionišu protiv svih varijanti zato što ciljaju naša tela umesto samog virusa.

Veća je zabrinutost da li će monoklonska antitela funkcionisati protiv novih varijanti, jer se ona oslanjaju na svoju veliku sličnost sa virusom.

Ako nova varijanta bude previše mutirala, to će u teoriji činiti ove lekove slabijima.

Međutim, GSK kaže da je testirao svoju terapiju protiv omikron soja i ona ostaje efikasna u laboratorijskim studijama.

Od antivirala se očekuje da održe efikasnost protiv varijanti viđenih do sada.

Nijedna od mutacija pronađenih kod omikrona ne bi trebalo da utiče na sposobnost lekova da funkcionišu.

Međutim, ako se lekovi budu naširoko koristili, postoji mogućnost da se javi otpornost na njih.

• „Ne koristite Ivermektin za lečenje Kovida-19″, apeluje lekar
• Ivermektin i korona virus: Šta je istina

Koji su još lekovi dostupni?

Veliki broj lekova predstavljen je kao potencijalna terapija za kovid – ponekad bez ikakvih naznaka da rade bilo šta.

Ivermektin je kontroverzno promovisan za upotrebu u mnogim delovima sveta, uprkos tome što ne postoje dokazi da funkcioniše.

Uzimanje antitela iz krvi onih koji su preležali bolesti – poznato kao terapija konvalescentnom plazmom – hvaljena je, ali nije smanjila broj smrti.

Spekulisalo se i da bi lekovi koji se koriste za lečenje od malarije i virusa HIV-a mogli da funkcionišu, ali od toga na kraju nije ispalo ništa.

Pogledajte video o ivermektinu

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]