Korona virus i kardiovaskularne bolesti: „Kako sam imala infarkt tokom pandemije i sama sebi spasila život"

Snežana Bjeladinović danas šeta nekoliko sati dnevno

„Sedim na hladnom betonu i povraćam. Osećam strašan bol u grudima i potpunu malaksalost“.

Ovo su prva sećanja Snežane Bjeladinović iz Beograda na događaj iz marta 2020. godine.

Tada je u Srbiju stigla pandemija korona virusa i prvo masovno zaključavanje, a ona je doživela treći infarkt u životu.

„Niko na ulici nije hteo da mi priđe, valjda zbog straha od korone, a ja sam se gušila“, priča Snežana za BBC.

„Zlatni sat je isticao…“

Zlatni sat je savet kardiologa, svima koji osete simptome infarkta, da se u prvih sat vremena jave za pomoć, jer tako povećavaju izglede da im stručnjaci spasu život.

Ali, Snežana je taj prvi sat, priča za BBC, imala osećaj da gubi u razgovoru sa lekarima.

„Zovem Hitnu pomoć i tu počinje ubeđivanje sa dežurnim lekarom – da shvati da nemam koronu već infarkt“, seća se Snežana za BBC.

„Na kraju sam im rekla: ‘Ljudi, imala sam infarkt već, znam kako to izgleda'“.

Njena temperatura tela od 32 stepena ih je ubedila da dođu.

„Doktorka mi je posle operacije i zamene stenta na intenzivnoj nezi rekla: ‘Čestitam gospođo, Vi ste danas sami sebi spasili život'“.

Iako Snežanina priča zvuči kao scenario nekog neizvesnog holivudskog filma, Petar Seferović, potpredesednik Evropskog udruženja kardiologa kaže za BBC da je za stručnjake tokom pandemije ovaj događaj svakodnevnica.

„Svaki dan imamo pet takvih slučajeva od recimo 40 bolesnika na Kardiologiji“, kaže Seferović, koji radi u Kliničkom centru Srbije.

„Pacijenti se javljaju sa simptomima malaksalosti i bolova u grudima i mi onda ne znamo da je to korona virus ili infarkt“.

Ipak, objašnjava on, nekoliko minuta razgovora sa pacijentom može da pomogne lekarima da, gotovo dve godine od početka pandemije, znaju da li da usmere ljude u kovid odeljenja ili da šalju Hitnu pomoć kako bi sprečili da se infarkt završi smrtonosnim ishodom.

U Srbiji više od 50.000 ljudi godišnje izgubi borbu sa kardiovaskularnim bolestima, podaci su Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut.

Vanredno stanje – okidač za infarkt

Sa Snežanom se poslednjeg dana 2021. godine nalazim u parku u blizini njenog stana u Beogradu.

Kaže mi da dođem u park za pse, jer je sa njom njen kučka Ela sa kojom napolju u šetnji svakog dana provodi četiri do pet sati.

Snežana je u dobroj fizičkoj formi i vrlo komunikativna.

Ipak, tog poslednjeg dana marta 2020. godine u sedam ujutru na ulici nije mogla da izusti ni reč.

„Žurila sam u nabavku jer su nas zaključavali za vikend, a treba jesti do sledećeg otvaranja“, kaže ona.

„Šta kupiti sa tako malo para? To je bio stres. Okidač za infarkt. Moj treći“.

Osetila je prodoran bol u grudima i automatski izgubila ravnotežu.

Prolaznici su se, kaže, verovatno uplašili zbog korona virusa, koji se tek pojavio u Srbiji i niko nije hteo da joj priđe.

„Razmišljam tada – ja sam se svaki put zaustavila pored osobe za koju mislim da joj treba pomoć, a, eto, od mene okreću glavu“, seća se Snežana za BBC.

Čim je smogla snage, pozvala je muža i ćerku da dođu po nju.

„Na sve to, muž ne sme napolje jer ima više od 65 godina“, priča ona situaciju kada je 2020. bio zabranjen izlaz starijima od šest i po decenija.

Doček u skafanderima i toplomer koji (ne)radi

Ćerka je mogla da izaće i da Snežani pomogne da pozovu Hitnu pomoć.

„Tu počinje ubeđivanje sa ekipom Hitne pomoći preko telefona“, priča Snežana.

„Mnogo dugo mi je trebalo da ih ubedim da nemam koronu već infarkt“.

Ipak, kada je Snežanina temperatura tela bila četiri stepena Celzijusa ispod normalne, došli su i odvezli je na Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

„Dočekuju me u skafanderima. Mere temperaturu. Sad je 33 stepena“, seća se ona.

„Kažu: ‘Ne radi toplomer’. Ja im kažem: ‘Radi, radi, malopre sam imala 32″.

Ove sumnje lekara se i dalje dešavaju, objašnjava za BBC kardiolog Petar Seferović.

„Korona virus je bolest sa deset lica“, kaže on.

„Tako je bilo i na početku, a tek sa novim sojevima – virus može da da najrazličitije kliničke slike, pa i slične infarktu“.

Simptomi koje je Snežana imala, malaksalost i bolovi u grudima, mogu da ukazuju, kaže on, i infarkt miokarda, ali i na kovid.

„Ono što mi danas radimo jeste da slušamo pacijenta kada se javi.

„Pitamo ga da li ima neke faktore rizika – da li je stariji, dijabetičar, da li je imao simptome ranije, da li je bio izložen osobi koja je imala koronu“, objašnjava on.

„To su neke opšte stvari koje nam daju generalnu ideju šta bi bolesnik mogao da ima – koronu ili infarkt“.

Kako nastaje infarkt

Ako vam dođe čovek od 35 godina, dodaje Seferović, sa bolom u grudima, temperaturom i kašljem – onda je to verovatno korona virus.

Ako se Hitnoj pomoći javi muškarac od 70 sa jakim i iznenadnim bolom u grudima i malaksao je – to lako može da bude infarkt.

„Nemojte se igrati, već potražite lekarsku pomoć u oba slučaja“, poručuje doktor.

Još jedan pokazatelj da pacijent ima infarkt, dodaje Seferović, jeste da je bol stalan i intenzivan i praćen strahom od smrti.

„Bol je mnogo veća u infarktu nego u koroni“, kaže on i dodaje da i nalaz EKG može da pomogne.

EKG ili elektrokardiogram je snimak električne aktivnosti srca koji lekarima pokazuje da li postoje sitne električne promene na koži.

„EKG je retko promenjen u koroni, pa ako postoje promene – verovatno se radi o infarktu“, kaže on.

Dok kardiolozi primenjuju testove na srcu, infektolog Darko Nožić za BBC kaže da, kada primi pacijente sa simptomima za koje nije siguran da li su korona virus ili neko kardiološko oboljenje, odmah traži brzi test na kovid.

„Ako mi pacijent dođe sa bolovima koji su se naglo pojavili, poslaću ga odmah na kardiologiju, ali naložiti i test na koronu“, kaže Nožić.

„Korona virus ne nastaje tako naglo, bol u grudima se razvija nakon četiri-pet dana i ako pacijent tada oseti nedostatak vazduha – šaljem ga u kovid ambulantu“.

Saveti Svetske federacije za srce:

smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove
zamenite slatkiše svežim voćem kao zdravom alternativom
pokušajte da pojedete pet porcija voća i povrća dnevno – sveže, smrznuto, konzervirano ili sušeno – nema veze
alkohol konzumirajte u skladu sa preporučenim smernicama
pokušajte da ograničite prerađenu hranu koja je često bogata solju, šećerom i masnoćama
budite fizički aktivni najmanje 30 minuta dnevno pet puta nedeljno umerenim intenzitetom ili 75 minuta nedeljno jakim intenzitetom – igranje, hodanje, kućni poslovi, ples – sve se računa
budite aktivniji svakog dana – penjite se uz stepenice, šetajte, vozite bicikl
recite ne pušenju – to je najbolja stvar koju radite na poboljšanju zdravlja srca

bolesti srca, kardiovaskularne bolesti — Vodeći uzrok smrti u svetu su kardiovaskularne bolesti

Korona u Institutu Dedinje

Snežanina sećanja na tim u operacionoj sali su kaže, „predivna“.

„Bio je tu dragi požrtvovani doktor i osoblje i sve je bilo redu“, kaže ona.

„Utvrdili su da je infarkt bio od zapušenog stenta.

„Stres će mi doći glave“.

Posle dva dana su je prebacili u Institut u Sokobanjskoj na rehabilitaciju.

„To je bio utorak.

„U petak sam potpisala da izlazim na vlastitu odgovornost, jer sam čula neke tehničare kako su išli kod zaraženog čoveka bez zaštite da mu odnesu hranu na Institutu Dedinje.

„Znala sam da je bilo pitanje sata kada će se pojaviti zaraza i ovde“, tvrdi Snežana.

U subotu je izašla iz bolnice, a u nedelju je prvi naslov koji je pročitala u novinama bio – Korona u Institutu Dedinje.

Početkom aprila 2020. godine na Institutu Dedinje bilo je zaraženo 67 zdravstvenih radnika.

Direktor Instituta Milovan Bojić kazao je da su se zarazili od pacijenata koji nisu imali simptome korona virusa.

Sreća u infarktu

Dok vadi poslastice u parku za psa danas, Snežana kaže da je dugo posle izlaska iz bolnice razmišljala šta znači rečenica doktorke ‘Vi ste danas sami sebi spasili život’.

„Sigurna sam da je mislila da nije bilo mog insistiranja da imam infarkt, završila bih u nekom dugom redu čekajući testiranje na kovid“, kaže ona.

Na kraju misli da nije bila toliko prestravljena zbog zaraze, već je samo racionalno razmišljala i bila na oprezu.

„Neću da ulazim u to koliko je ljudi bilo u sličnoj situaciji, pa su ih odmah proglasili zaraženima, a da je nešto drugo bilo u pitanju“, kaže ona.

„Eto, meni je ispala srećna okolnost to što sam već imala infarkt, pa sam ga prepoznala“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Čitajte Luftiku na Google vestima