Neki ljudi sa smislom za humor u Argentini skovali su izraz „karanternal“ za nešto što smatraju beskrajnim karantinom zbog Kovida-19.

To je dobra ilustracija kako se neki Argentinci osećali posle pet meseci strogih mera izolacije u zemlji – što se smatra najdužim neprekinutim zatvaranjem na svetu.

Ali niko se ne smeje ekonomskim, društvenim i psihološkim posledicama mera koje uvedene 20. marta 2020.

Izolacija najviše utiče na ekonomsko srce Argentine: šire gradsko područje Buenos Ajresa (iliti AMBA), gde živi skoro 40 odsto stanovništva zemlje i gde je zaraza od korona virusa najteža.

• Kako je Izrael vakcinisao više od milion ljudi protiv Kovida-19
• Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini
• Koliko je zaista ljudi zaraženo Kovidom-19 u Vuhanu

Manji broj smrti nego u mnogim zemljama

Zaključno sa 3. januarom, Argentina ima više od 1,6 miliona slučajeva zaraze – što je svrstava među 15 zemalja sa najvećim brojem obolelih.

Ali je do sada bilo malo više od 43.000 smrti, što je ukupni zbir mnogo manji od onog u susednim zemljama kao što su Brazil, Čile i Kolumbija i mnoge druge evropske zemlje.

Argentina stoji gore samo u poređenju sa Filipinima: ova azijska zemlja, koja je uvela više od četiri meseca ograničenja, zabeležila je manje od 500.000 slučajeva i više od 9.000 smrtnih slučajeva.

Mere zatvaranja u Argentini su bile veoma stroge.

Stanovnici regiona AMBA imali su dozvolu samo da izađu u kupovinu hrane i osnovnih potrepština.

Rekreativne usluge za odrasle su zabranjene.

Javni prevoz bio je rezervisan samo za radnike osnovnih delatnosti ili one sa specijalnim dozvolama.

Oni koji koriste vlastita kola bez dozvole rizikuju da ostanu bez vozačke dozvole.

Vežbe pojedinaca na otvorenom tek su odnedavno dozvoljene.

Odlazak na trčanje je dozvoljen od juna, ali samo za one koji žive u glavnom gradu i samo u određenim časovima.

Neki od najpogođenijih ovim ograničenjima su deca: od marta, vlada dozvoljava samo onoj deci koja živi u oblasti AMBA da napušta domove u pratnji roditelja u kupovinu.

• „Bebi-bum“ tokom izolacije, žene ne mogu do kontraceptiva
• Kako se Srbija borila s korona virusom 2020. godine
• Mutacije korona virusa – da li ima razloga za brigu

Politička podela

Argentinske vlasti tvrdile su da su ove mere pomogle da se spreče hiljade smrti od Kovida-19.

One takođe ističu da se 90 odsto zaraza u Argentini dešava baš u oblasti AMBA.

Argentina ima stopu smrtnosti od 97,4 smrti na 100.000 stanovnika.

Zemlja je, tvrde nadležni, uspela da izbegne kolaps zdravstvenog sistema, iako su resursi u ovom trenutku u nekim oblastima na ivici iscrpljenosti.

Međutim, mnogi tvrde da je prvobitni cilj takve stroge izolacije već postignut i smatraju da je mere već trebalo ukinuti.

Čini se da su mnogi prestali da se pridržavaju naredbi vlade i ulice u velikim gradovima ponovo su ispunjene ljudima.

Prema anketi koju je 3. avgusta objavio list Pagina12, iako je osam od 10 Argentinaca tvrdilo da je izolacija zaustavila virus, više od 70 odsto ljudi zatražilo je popuštanje mera.

Otpor prema izolaciji, međutim, doveo je do skoka u broju slučajeva.

U ovom trenutku, Argentina je jedna od zemalja sa najvećim brojem novih slučajeva na svetu na svaka 24 sata.

Igra svaljivanja krivice

Vlada i njeni kritičari okrivljuju jedni druge za ovaj skok.

Što se vlasti tiče, odgovornost je na onima koji krše propise.

Za kritičare, ovo pokazuje da je vladina strategija omanula, pošto je nemoguće da ljudi izdrže toliko neprekinutih meseci društvene izolacije.

Uredba koju je vlada potpisala početkom avgusta zabranjuje sva „društvena ili porodična okupljanja u zatvorenim prostorima i u kućama ljudi, bez obzira na broj učesnika i samo sa izuzetkom članova domaćinstva.“

Kršenje ovog pravila smatra se krivičnim prekršajem koji može da dovede i do dve godine zatvora (iako do sada niko nije kažnjen).

Kao reakciju na ovo, hiljade građana je marširalo ulicama nekoliko gradova.

Bili su to najveći protesti sa kojima je predsednik Alberto Fernandez morao da se suoči otkako je preuzeo dužnost u decembru prošle godine.

Proteste su, međutim, snažno kritikovali oni koji smatraju da je opasno demonstrirati dok je broj zaraza u porastu.

• Korona virus: Zašto je testiranje bitno
• Koje zemlje Balkana i sveta najmanje testiraju ljude na korona virus
• Da li se turisti vraćaju na grčka ostrva

Ekonomska šteta

Iako je teško odrediti koliko ekonomske štete je napravila izolacija, istina je da Argentina doživljava najveći ekonomski pad još od teške krize 2001-2002. godine.

Pre pandemije, zemlja je već prolazila kroz drugu godinu recesije.

Sada je izolacija primorala stotine hiljada neosnovnih delatnosti da obustave rad.

Prema Argentinskoj privrednoj komori, od marta je zatvoreno više od 42.000 malih i srednjih preduzeća, što je dvostruko većih broj ugašenih firmi nego tokom krize 2001-2002. godine.

I dok je stotine hiljada Argentinaca izgubilo izvore prihoda ili ne zna da li će imati posao posle izolacije, u nastanku je još jedna kriza javnog zdravlja, upozoravaju stručnjaci.

Fondacija Ineko, koju vodi prestižni argentinski neuronaučnik Fakundo Manes, utvrdila je da se depresija uvećala za pet puta, u poređenju sa vrednostima od pre pandemije.

„Prisustvujemo epidemiji mentalnih bolesti“, izjavio je ovaj ekspert za lokalni Radio Mitre.

„Na početku njihovog karantina, šest od 10 Argentinaca imalo je blage, umerene ili teške simptome anksioznosti. T

Tokom vremena, ovi simptomi su ostali, ali se teskoba postepeno pretvorila u depresiju, objasnio je Manes.

„Ukoliko imamo depresivne, nemotivisane i anksiozne ljude, suočavamo se ne samo sa humanitarnim problemom, već i sa društvenim i ekonomskim.“

• Poruka iz laboratorije u Vuhanu: Nemamo šta da krijemo
• Šta znamo o ruskoj vakcini i zašto ona brine naučnike

Mnogi Argentinci takođe ne znaju kad će moći da pošalju decu u školu ili ponovo da putuju u inostranstvo.

Mnogi letovi u zemlju su mesecima otkazani, a Ministarstvo saobraćaja je već najavilo da avio kompanije neće moći ponovo da počnu kao što je ranije planirano.

Ali možda najkontroverzniji efekat ovih produženih mera izolacije ima veze sa onim što zdravstveni stručnjaci zovu „kolateralnom štetom“.

Postoji zabrinutost da, iako su ograničenja uspela da zaustave korona virus, one mogu da izazovu druge zdravstvene probleme.

Izveštaj koji je objavio Univerzitet u Buenos Airesu (UBA) pokazao je da više od polovine stanovništva nije imalo nikakve aktivnosti koje se smatraju zdravima otkako je počeo karantin.

Šest od 10 ljudi se ugojilo, prema Argentinskom društvu za nutriciju (SAN), među stanovništvom kod koga je više od 60 odsto ionako već bilo gojazno.

Ali najveća šteta možda još nije na vidiku.

Neke od glavnih zdravstvenih ustanova u zemlji izrazile su zabrinutost zbog značajnog pada broja medicinskih konsultacija otkako je započela izolacija.

Strah od zaraze, ograničenja u upotrebi javnog prevoza i otkazivanje pregleda zbog obavezne izolacije neki su od faktora koji se navode kao razlog zašto hiljade Argentinaca nije posetilo lekara od marta.

Poslednjih dana 2020. u Argentini je počela masovna imunizacija ruskom vakcinom Sputnjik.

Možda će vas zanimati vide kako se Srbija borila sa korona virusom u 2020.3

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]