Žensko liderstvo privuklo je veliku pažnju tokom ove pandemije i to sa dobrim razlogom.

Još u ranoj fazi, liderke zemalja kao što su Džasinda Ardern (Novi Zeland), Cai Ing Ven (Tajvan) i Šeik Hasina (Bangladeš) hvaljene su zato što su uvele rane mere protiv Kovida-19 i zaustavile dalje širenje zaraze.

Ali veza između roda i rezultata zdravstvene politike bila je uglavnom anegdotske prirode – sve do sada.

Nova studija u Brazilu sugeriše da žena na liderskoj poziciji može da spase više života tokom pandemije u poređenju sa muškarcem na vlasti.

Istraživači su otkrili da su gradovi u zemlji kojima su upravljale žene zabeležili 43 odsto manje smrti od Kovida i 30 odsto manje hospitalizacija od onih kojima su upravljali muški političari.

• „Pa šta“: Kako ovaj svetski lider ignoriše Kovid-19
• U Brazilu od Kovida-19 umire mnogo dece: „Brojka je zastrašujuća“
• Oni su se uhvatili u koštac sa korona virusom i pobedili

Objašnjenje je, kažu oni, povezano s uvođenjem nefarmakoloških mera – kao što je obavezno nošenje maski i zabrana velikih okupljanja – koje su žene bile sklonije da uvedu.

„Naši nalazi pružaju ubedljive kauzalne dokaze da su liderke imale bolji učinak od muškaraca baveći se pitanjima globalne politike“, napisali su istraživači.

„Naši rezultati isto tako ističu ulogu koju su lokalni lideri mogli da odigraju u saniranju loših političkih mera koje primenjuju populistički lideri na nacionalnom nivou.“

Spasavanje života

Istraživači su suzili analizu sa 5.500 brazilskih opština na 700 gradova u kojima je na izborima iz 2016. godine predsednička trka bila tesna između muškaraca i žena.

U obzir su uzimani samo gradovi u kojima je održana samo jedna runda izbora, što je značilo broj stanovnika ispod 200.000.

Primenivši ova pravila, istraživači su želeli da simuliraju „nasumični“ eksperiment što je više moguće.

Na kraju su dobili grupu uporedivih malih i srednjih gradova u kojima su šanse da ovi imaju muškog ili ženskog lidera bile identične.

Na osnovu zvanične statistike, zapazili su da su oni gradovi kojima su vladale žene registrovali 43,7 odsto manje smrti od kovida po 100.000 stanovnika nego oni kojima su vladali muškarci.

Hospitalizacije su takođe bile 30 odsto manje.

To je u skladu sa političkim izborima koje su pravile žene na vlasti.

Prema istraživanju, gradonačelnice su primenjivale nemedicinske intervencije češće od muškaraca.

Pokazalo se da su liderke bile 5,5 odsto sklonije da zabrane veća okupljanja, osam odsto sklonije da primene obavezno nošenje maski i 14 odsto sklonije da insistiraju na obaveznim testovima prilikom ulaska u grad.

Istraživači su želeli da istaknu važnost tih oduka u proceni koliko je života moglo biti spaseno da su polovinu od svih brazilskih gradova vodile žene (trenutno samo oko 13 odsto njih ima liderku na čelu).

Zemlja je mogla da ima 15 odsto manje smrti, rekli su oni.

Ili, postavljeno drugačije, procenjuju se da je 75.000 Brazilaca od 540.000 njih koji su izgubili živote od Kovida moglo i danas da bude živo.

„Želeli smo da prikažemo razmere relevantnosti ovog fenomena kad je u pitanju vođenje javne politike“, kaže za BBC Aleksandros Kavgias sa Univerziteta u Barseloni i jedan od koautora studije.

Suprotstavljeni izbori

Ali šta je žene učinilo boljim donosiocima odluka od muškaraca, prema ovom istraživanju?

Istraživači su uzeli u obzir širok raspon mogućih faktora, kao što su godine i stepen obrazovanja, ali nisu pronašli korelaciju.

Otkrili su i da rezultati nemaju veze sa bilo kakvim merama preduzetim pre pandemije, koje su mogle da promene zdravstvene ishode, kao što su povećanje broja kreveta ili ulaganje u javno zdravlje.

Da sve bude zanimljivije, liderke su uvodile restriktivne mere čak i u opštinama u kojima je brazilski predsednik sa krajnje desnice Žair Bolsonaro osvojio veći procenat glasova.

Bolsonaro se dosledno energično protivio upotrebi maski za lice i bilo kakvim merama ograničenja, što je odlazilo toliko daleko da se ni sam nije pridržavao pravila o fizičkom distanciranju.

„Istina je da su, kad pogledate podatke o stranci i političkom opredeljenju, gradonačelnice obično bile čak i malo konzervativnije u poređenju sa muškim kolegama“, kaže koautor studije Rafael Brus, sa Instituta Insper.

Gaget-Miranda, istraživačica javne politike sa Milanskog univerziteta u Italiji (koja nije imala veze s ovim istraživanjem), kaže da bi objašnjenja mogla da se nađu u karakteristici koja se često vezuje za žene: veća odbojnost prema riziku.

„Već postoji istraživanje koje pokazuje da su se žene uopšteno gledano više pridržavale nefarmakoloških mera u borbi protiv Kovida-19, kao što su fizičko distanciranje i upotreba maski“, kaže ona za BBC.

„Ako žene generalno to rade, gradonačelnice takođe moraju to da rade, a one imaju političku moć da od stanovništva zahtevaju da ih slede“, kaže Gaget-Miranda.

• Poslednji amazonski ratnik pao u borbi protiv Kovida-19
• „Zašto sam na mrežama podelila slike kako se borim za život protiv Kovida-19″
• Da li bi Brazil mogao da postane „plodno tlo“ za otpornost na vakcinu

Politička moć

Studiju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Sao Paulu i Barseloni, kao i sa Inspera.

Ona je još u pripremi za štampu i tek treba da je ocene stručnjaci.

Ali su nalazi u skladu sa drugim studijama koje ukazuju na slične zaključke na drugim mestima.

Studija iz 2020. godine u Časopisu za primenjenu psihologiju pokazala je da su američke savezne države koje su na čelu imale guvernerke takođe zabeležile manje smrti od onih kojima su upravljali muškarci.

Dalja analiza pokazala je da su žene iskazivale i više saosećanja i samouverenosti na konferencijama za štampu.

Druga studija objavljena ove godine koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Liverpulu i Redingu pokazala je da su zemlje koje predvode žene sistematski imale bolje ishode u borbi protiv Kovida-19 od drugih zemalja koje su predvodili muškarci.

Istraživači su zaslužnim smatrali način na koji su te liderke reagovale na pandemiju, proaktivno i koordinisano.

Često se ističe da usprkos njihovim dobrim rezultatima, žene dobijaju manje političkog prostora od muškaraca i da to može da utiče na način na koji se one ophode prema krizi.

„Mi znamo da brazilskom politikom i dalje u velikoj meri dominiraju muškarci. To može da postavi lestvicu više za žene da bi bile izabrane.

„I zato samo kvalifikovanije žene dobijaju izbore ili se približe pobedi“, kaže Gaget-Miranda.

Brus (koautor studije) priznaje da bi to moglo da bude tako.

„Možda gradonačelnice na kraju donose bolje odluke pod pritiskom zato što su se već suočavale sa više pritiska i dodatnim izazovima u svojoj političkoj karijeri“, kaže on.

„Ali to nije nešto što možemo da zaključimo i izmerimo na osnovu statističkih podataka.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]