Korona virus i Balkan: Zašto se Evropa zatvara, a zemlje u regionu ne

knez mihailova ulica — Hoće li kretanje opet biti ograničeno?

Iako u poslednjih nekoliko dana u Srbiji broj novih slučajeva zaraženih Kovidom-19 gotovo svakodnevno prelazi hiljadu, članovi Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa kažu da nema razloga za uvođenje restriktivnijih mera.

Epidemija bukti i u regionu, ali samo je u Sloveniji – gde je u poslednjih 24 časa registrovano 25 smrtnih slučajeva – uveden policijski čas.

U Srbiji škole nisu zatvorene, nema zabrane kretanja, ugostiteljski objekti rade ograničeno iako je broj slučajeva znatno veći nego u martu kada je proglašeno vanredno stanje i uveden policijski čas.

Epidemiolog Zoran Radovanović kaže za BBC na srpskom da su ljudi od marta do danas izgubili poverenje u Krizni štab i vlast, te da je sada mnogo teže nametati rigorozne mere.

„Problem je što mi ne insistiramo ni na postojećim merama. Ako je obavezno nošenje maski u zatvorenom prostoru, onda treba kažnjavati one koji ih ne nose”, kaže Radovanović.

Policijski čas je druga krajnost, pojašnjava on.

„Između nošenja maski i policijskog časa postoji niz međurešenja. Problem je što se ona ne primenjuju”, kaže Radovanović

Međurešenja bi, prema njegovim rečima, bila dodatno skraćivanje vremena rada ugostiteljskih objekata, ograničavanje okupljanja, kažnjavanje onih koji pravila krše.

Srbija – šta kaže predsednik Vučić, a šta članovi Kriznog štaba?

Hoće li biti uvođenja novog policijskog časa pitanje je koje se već neko vreme pominje u javnosti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ublažio retoriku kada govori o korona virusu u odnosu na prvi talas, kada je poručivao da će „groblja biti prepuna ako se ljudi ne pridržavaju mera“.

Sada, pak, moli ljude da se ponašaju odgovorno i nije za zatvaranje, pre svega zbog privrede.

„Korona nam pravi sve veće probleme. Bolnice su sve punije, gotovo 2.000 ljudi je u bolnicama u Srbiji”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ponedeljak posle sednice Vlade Srbije.

Vučić je izjavio da je sve članove Kriznog štaba zamolio da, ukoliko je moguće, ne donose odluku o zatvaranju ugostiteljskih objekata.

„Ako je moguće, a ako nije, mi ćemo da zatvorimo”, rekao je Vučić, dodajući da je ljudima koji rade u ugostiteljstvu potreban svaki dinar, jera su u ranijim talasima pandemije najmanje radili.

„Mora još mnogo da se radi i da se gradi. Zato je potrebno da se ne zatvara naša ekonomija”, dodao je.

Epidemiolog Branislav Tiodorović izjavio je u ponedeljak da u Kriznom štabu Vlade Srbije niko ne podržava ponovno uvođenje policijskog časa kao mere protiv širenja epidemije korona virusa.

„Brojke sada jesu veće od onih u martu i aprilu kada smo uveli policijski čas, ali sve dok možemo da kontrolišemo situaciju, nećemo uvoditi policijski čas”, izjavio je Tiodorović u Hali Čair u Nišu koja se priprema za novu privremenu Kovid bolnicu, prenosi Beta.

Radovanović, koji nije u Kriznom štabu, kaže i da broj novih slučajeva koji se sada objavljuje jeste dosta veći nego na početku pandemije, ali da su tada podaci mnogo više prikrivani.

„Sadašnji podaci su mnogo bliže istini, ne laže se toliko nerazumno, ne smanjuju se brojevi umrlih za po pet i više puta kao što je to bio slučaj ranije”, kaže Radovanović.

Iz vlasti, međutim, odbacuju bilo kakve kritike i optužbe da nisu saopštavali prave podatke – bilo ranije ili sada.

I imunolog i član Kriznog štaba Srđa Janković tvrdi da se problem ne može rešavati uvođenjem vanrednog stanja i „zaključavanjem”.

Gostujući na televiziji Pink on je rekao da „dugoročno zaključani ne možemo da živimo”.

„Opet će početi da se gube životi, jer ekonomija propada”, rekao je Janković.

Pogledajte video: Kako Kovid-19 utiče na naše džepove

Kako virus korona utiče na naše džepove

Radovanović smatra drugačije – ekonomski gubici kasnije će biti još veći, ako se sada ne preduzmu rigoroznije mere, kaže.

„Bolje sada žrtvovati malo od ekonomije, naročito kada je o ugostiteljstvu reč, nego kasnije da ne rade čitavi industrijski pogoni”, kaže Radovanović za BBC.

Istovremeno, epidemiolog Predrag Kon na Fejsbuku piše da stanovnici Beograda „treba da se ponašaju kao da je na snazi policijski čas od 19 časova do pet sati ujutru”.

On je za TV Prva rekao da trenutno nema pravnog okvira za donošenje vanrednih mera, ali treba kontrolisati i izolaciju i kućni karantin.

„Od marta pričam da je to bilo moguće u vanrednom stanju i da je ono bilo značajno, jer nam je omogućilo efikasno delovanje”, rekao je Kon.

Eventualno donošenje neke nove mere bilo bi vezano za Beograd gde je prvenstveno zabeležen eksponencijalni rast broja novozaraženih.

Zaključani sa 72 obolelih, otključani sa više od 49.000

Policijski čas i ograničenje kretanja u Srbiji je uvedeno je 17. marta, kada je bilo 72 zaraženih.

Starijima od 65 godina do 7. maja bilo je zabranjeno da izlaze napolje tokom čitavog dana, a mlađima je kretanje bilo zabranjeno od pet popodne do pet ujutru.

Granice su bile zatvorene, svako ko je dolazio iz inostranstva morao je u karantin, a mere su ukinute kako se širenje virusa smanjilo.

Najava ponovnog uvođenja policijskog časa početkom jula, izvela je ljude na ulice, kaže epidemiolog Zoran Radovanović i tvrdi da je to jedan od razloga zašto se političari sada ne odlučuju za ovakav korak.

penzioneri u kupovini — Stariji od 65 godina na proleće su mogli samo jednom nedeljno u kupovinu i to u ranim jutarnjim satima

Objašnjava da je tokom leta propušteno zaustavljanje širenja virusa boljom kontrolom granica i ljudi koji dolaze iz inostranstva.

„Trebalo je da zahtevamo testiranje onih koji ulaze u zemlju. Sve je bilo otvoreno i to je gruba greška”, kaže Radovanović i dodaje da je za neke mere sada kasno.

„Nismo se držali principa na kome insistira Svetska zdravstvena organizacija da testiramo što više, da otkrivamo novoobolele, da od njih dobijamo podatke o kontaktima, pa da kontakte testiramo i izolujemo.

„To je najbolja strategija do sada koju mi, iz nekih razloga, nismo sproveli”, kaže Radovanović.

„Sada postaje kasno za to. Da smo to radili, imali bismo mnogo manji talas obolelih. Sada imamo nagli porast, videćemo kako će biti narednih dana.”

Škole ostaju otvorene

Uvođenje vanrednog stanja u martu zatvorilo je učionice škola u Srbiji.

Drugo polugodište učenici su završili onlajn nastavom, a ove godine u školama važi kombinovani metod – malo se ide u školu, malo se prati onlajn.

Iako se u pojedinim školama pojavio određeni broj zaraženih učenika i nastavnika, stručnjaci kažu da škole ne treba zatvarati.

Epidemiolog Branislav Tiodorović rekao je nedavno za RTS da se ne postavlja pitanje zatvaranja škola i vrtića i da je to stav koji postoji i u Evropi.

On je objasnio da se dnevno prati stanje u školama i učenici koji su bili u kontaktu sa pozitivnima, ili koji su pozitivni.

„Tada odeljenja ili cele škole, zavisno od situacije, prelaze na onlajn model”, rekao je Tiodorović.

Deca i epidemija: Pitali smo decu kako razumeju virus korona

Epidemiolog Zoran Radovanović kaže za BBC da je bolje da škole rade što duže.

„Dok škole mogu da rade, treba da rade. Deca su već izgubila prethodno polugođe”, kaže Radovanović.

Naveo je razliku između širenja gripa i korona virusa među decom.

„U slučaju gripa, jako je značajno zatvoriti škole, jer deca su glavni prenosioci na odrasle, a uslučaju korona virusa nije baš tako.

„Deca se manje zaražavaju, ako se zaraze, manje rasejavaju klice, tako da zatvaranje škola nema taj efekat kod Kovida-19 koji bi imalo kod gripa”, objašnjava Radovanović.

Bez policijskog časa i u regionu

Dok neke evropske zemlje uvode ponovno ograničavanje kretanja, zemalje regiona se, za sada, ne odlučuju za ovakav korak.

Sa mnogo manje zaraženih u aprilu i martu, sve zemlje regiona ograničavale su kretanje i uvodile policijske časove.

Srbija i Severna Makedonija imale su najrigoroznija pravila, sa nekoliko vikenda tokom kojih je kretanje potpuno bilo zabranjeno.

Ministar zdravlja Severne Makedonije Venko Filipče poručio je sredinom oktobra da je situacija „stvarno ozbiljna” i pozvao stanovnike da poštuju mere za sprečavanje širenja korona virusa, ako žele da izbegnu ponovno uvođenje policijskog časa.

„Dajte da smognemo snage svi, da poštujemo mere da bi izbegli sve ovo, jer to je način na koji treba da se funcioniše u periodu koji je pred nama”, rekao je Filipče na konferenciji za novinare, a prenela je Beta.

Do danas policijski čas nije uveden.

U Crnoj Gori je u nekim mestima zabranjeno kretanje posle 22 sata, ali za sada nema nagoveštaja o potpunom zatvaranju zemlje.

Ipak, epidemiolozi upozoravaju da će posle masovnog okupljanja na sahrani mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija u Podgorici morati da budu pooštrene mere, prenosi Beta.

Pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje Senad Begić na konferenciji za medije Nacionalnog koordinacionog tela za zarazne bolesti rekao je da dešavanja na terenu apsolutno ne idu u prilog epidemiološkoj situaciji i da je za očekivati da broj obolelih bude još veći.

Begić je kazao da ne vidi drugi način i „drugi izlaz iz ove situacije” osim pooštravanja mera, prenosi Beta.

Kako Kovid-19 utiče na telo

„Da li će do pooštravanja doći, ne znam. Ja bih to kao epidemiolog i član ove zajednice doživeo kao lični poraz.

„Zato što je prošlo ovoliko vremena, mi se borimo sa istim virusom, preporuke su iste, mere prevencije su iste, i devet meseci nismo u stanju da shvatimo neke jednostavne stvari”, rekao je Begić.

Iako korona virus u regionu bivše Jugoslavije bukti, policijski čas je jedino ponovo uveden u Sloveniji, gde je u posledlja 24 sata zabeleženo 25 smrtnih slučajeva.

U Bosni i Hercegovini je u poslednja 24 sata preminulo 32 ljudi, a na Kosovu devet ljudi.

U Hrvatskoj, uprkos naglom porastu slučajeva zaraze i 34 preminulih za jedan dan, ne razmišlja se o ovakvoj meri, izjavio je premijer Andrej Plenković gostujući u Dnevniku HRT-a.

„Policijskog sata nema i o tomu se nije raspravljalo”, rekao je hrvatski premijer.

„Restriktivnih mera koje bi bile nalik na zabranu kretanja koju smo imali na proleće neće biti jer smo svesni kakve posledice to ima na domaćinstva, a i na naš način života”, rekao je Plenković.

vojnik ispred bolnice — Vojska je od uvođenja policijskog časa u martu bila redovno na ulicama

Gordan Lauc, član Naučnog saveta Vlade Hrvatske objasnio je za Večernji list da uvođenje karantina nije rešenje, jer bi za mesec dana bilo sve isto.

Pozivajući se na istraživanje jednog od najprestižnijih medicinskih časopisa Lanset o učincima pojedinih mera na virus, Lauc je rekao da je primetio da se efekti zatvaranja gube već posle nekoliko nedelja.

„Ili, drugim rečima, učinci mera poput zatvaranja javnog prevoza, zabrane putovanja unutar države i zabrane napuštanja domova vrlo su skromni i privremeni”, rekao je Gordan Lauc.

Dodao je da će delimično zatvaranje koje uvode pojedine zemlje dati rezultate samo dok je mera na snazi.

Krunoslav Capak, direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, rekao je za HRT da ne vidi korist od zatvaranja, već samo štetu.

„Epidemiolozi nigde u svetu ne donose odluke nego predloge, mi možemo predlagati i reći koje su prednosti ili mane.

„Karantin (lockdown) kakav je bio na proleće – ne. Segmentalni, ako bude trebalo – da.

„Najveći izvor zaraze su kućne zabave, to smo ograničili na 15 osoba, ali to je teško kontrolicati, zato apelujemo na ljude”, rekao je Capak.

U istoj emisiji HRT-a, pulmolog Saša Srića, međutim, nije potpuno odbacio mogućnost uvođenja karantina.

Nisam zagovornik policijskog sata, osim ako se dosadašnjim merama ne poboljša situacija, rekao je hrvatski pulmolog i dodao:

„Recimo, 250 ljudi na respiratoru i 30.000 obolelih bi zahtevalo tu meru”.

Prema podacima Univezriteta Džons Hopkins, u svetu je korona virusom do sada zaraženo 46,8 miliona ljudi, preminulo je više od 1,2 miliona, a oporavilo se više od 31 miliona zaraženih.