Delovi Kopaonika nemaju vodu, a kanalizacija se posle 20 hiljada turista sliva nizbrdo

Delovi Kopaonika su u proteklih par dana bez vode a turisti koje je zadesilo da nemaju vodu ni za kupanje ni za WC su u najmanju ruku besni.

Prema informacijama na sajtu InfoKop zbog naglog otapanja snega, voda koja se zahvata sa Kaznovskog i Draganskog potoka izuzetno je teška za preradu a potpuna stabilizacija se očekuje tek kada temperatura bude neprestano u minusu.

Nezvanično saznajemo da je problem izazvala vodovodna cev koja je pukla a da je teško locirati gde se kvar tačno nalazi.

Poput zagađenja vazduhau Beogradu kada čekamo da dune košava da prodišemo, naše najveće i najposećenije skijalište čeka minus da bi svim turistima obezbedilo, verovali ili ne vodu.

Kada znamo da postrojenje za preradu otpadnih voda na Kopaoniku nije u funkciji više od 30 godina a da je na skijanju trenutno više od 20 hiljada ljudi, gde idu sva ta go*na?

Problem vodosnabdevanja Kopaonika nije novost.

Samokovska reka iz koje Kopaonik dobija vodu je solidnog kvaliteta, rekao je za Luftiku u maju prošle godine, Predrag Šumarac, izvršni direktor za pravne i ekonomske poslove Nacionalnog parka Kopaonik i dodao da zbog stalnog rasta infrasturkture, nije dovoljna u nekim trenucima da podmiri potrebe.

Merenjem hemijskog kvaliteta vode iz NP Kopaonik su ustanovili da je kvalitet voda u toku zimskih meseci IV kategorija a trebalo bi da bude II kategorija.

Predrag Šumarac iz NP Kopaonik objasnio je da je to zagađenje slično skoro kao zagađenju Dunava ako ne i za nijansu gore.

Građevinski legalni i nelegalni bum na krovu Srbije opteretio je postojeću kanalizacionu i vodovodnu mrežu daleko preko njenih mogućnosti. Izrađena sedamdestih za potrebe Geneksa, odavno ne može da podnese opterećenje izgradnjom novih kreveta i ogroman rast turističkih poseta tokom zimske i letnje sezone.

“Tokom 1983. godine, izgradeno je postrojenje za preradu otpadnih voda za turisticko naselje Kopaonik kapaciteta 3500 E.S. a nakon toga su kapaciteti prosireni na 7000. E.S. Na osnovu postojece dokumentacije postrojenje je bilo pusteno u probni rad ali nije ostvarilo rezultate koji su predvideni projektnim zadacima i od tada nije u funkciji”, stoji u odgovoru koji smo dobili JKP “Raška”.

U pisanom odgovoru iz ovog Javnog preduzeća navode da Opština Raška nekoliko godina unazad intezivno radi na pronalaženju načina i sredstava za rešavanje problema prikupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda u turističkom centru Kopaonik, mada ti radovi ostaju nevidljivi.

“Kako je opština Raška u četvrtoj kategoriji nedovoljno razvijenih opština, sprovođenje ovako kompleksnih projekata usmerenih ka očuvanju životne sredine veliko je opterećenje za budžet. Bez pomoći države, resornih ministarstava i donatora realizacija ovakvih projekata bi bila nemoguca. Uz finansijsku podrsku ministarstva privrede izraduje se projektno – tehnicka dokumentacija za rekonstrukciju I dogradnju kanalizacione mreze na Kopaoniku. Pripremljena je I projektnotehnička dokumentacija za postrojenje za preradu otpadnih voda, a uz podršku Republike Srbije i resornih ministarstava će se realizovati radovi na kanalizacionoj mreži I izgradnji postrojenja”, rekli su za naš portal u maju prošle godine iz  JKP „Raška“.

Predrag Šumarac je za naš portal rekao da je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda radilo nepunih godinu dana jer se tehnologija rada prečistača zasnivala na radu bakterija ali niko nije predvideo problem niskih temperatura na Kopaoniku koje su u zimskom periodu uglavnom ispod nule. Toliko nisku temperaturu ove bakterije ne mogu da podnesu i postrojenje je prestalo sa radom a od prečistača je ostao samo objekat i priča.

– Prečistača nema, kanalizacija se direktno izliva u rečne tokove, u prirodu. Dolina sportova, ispod hotela je kao da gazite po kanalizaciji a isto tako se i oseća – rekao je on.

Nacionalni park Kopaonik se prostire na dve opštine, Brus i Raška. Opština Brus još nije turistički razvijena kao teritorija koja pripada opštini Raška,pa je poučena negativnim iskustvom prvo krenula u izgradnju kanalizacione infrastrukture, vodovoda i prečistača.

– Sa strane koja pripada opštini Raška imamo ekološku katastrofu zbog toga što je kanalizaciona mreža predviđena i projektovana sedamdesetih godina za potrebe tadašnjeg Geneksa i tada je rađen taj prečistač, međutim kapaciteti su u zadnjih pet do deset godina uvećani i do pet puta, ako ne i više. Jednostavno, ta kanalizaciona mreža iz sedamdesetih godina po kapacitetima ne može da podrži taj veliki broj turista koji se odjednom nalaze u turističkim smeštajima na Kopaoniku – zaključio je Šumarac.