Ovogodišnja predstavnica Srbije na Evroviziji, Ana Đurić Konstrakta, pričala je o emocijama koje oseća pred takmičenje u Torinu, ali i o tome kako su zapravo tekle pripreme za nacionalni izbor za evrovizijskog predstavnika.
Konstrakta je priznala da oseća sreću, ali istovremeno i strah.
– Što se tiče osećanja, smenjuju se strah, panika, sreća. To je strah od nečeg novog, mislim da ga svi imamo, kad je u pitanju nešto u čemu nisi izverziran, ne znaš kako ćeš da se snađeš. Ali dobro, sve je savladivo – rekla je pevačica u jutarnjem programu na TV „Prva“.
Ona je zatim govorila o tome kako je nastala pobednička pesma „In corpore sano“, čiji je sama autor.
– Nastala je dok sam imala tonu slobodnog vremena i četala sa psom. Ja pesme pišem danima i čistim ih da budu izuzetno jednostavne, da nisu poetične, ali da su sadržajne – objasnila je Konstrakta i dodala:
– Izbegavam tumačenje pesme, bogatstvo te pesme je to što je slojevita, svako može da tumači na svoj način. Neke poruke koje su jasne su isplivale, okvir cele pesme je odnos prema zdravlju.
Srpska predstavnica na Evroviziji je ispričala i kako su tekle pripreme za festival „Pesma za Evroviziju ’22“ i gde su ona i njeni saradnici vežbali koreografiju za nastup.
– Kod mene u podrumu, kod mene u studiju, pa se nabij između 4 stolice. Tu smo smišljali i spremali nastup – rekla je Konstrakta kroz smeh, a onda se prisetila jedne anegdote.
– Za prvu probu sam kupila sapun od 40 dinara, nisam dovoljno uložila, i ruke su mi se uništile pa sam tri dana mazala kremu – ispričala je pevačica, koja u okviru svog performansa na bini pere ruke u lavoru.
Zatim je pomenula i svoje naslednike i to kakve su njihove reakcije na maminu pobedu na domaćem izboru.
– Bila je frka kako će reagovati njihovi drugari u školi, to je sve prošlo ok, ponekad sam krindž, ali i to mogu da shvatim. Malo i oni sada imaju više obaveza nego što su imali do sada. Meni nije dosadila pesma, ali mislim da me svuda ima mnogo, volela bih da to malo splasne – iskrena je bila Konstrakta, koja je, inače, po profesiji arhitekta.
– Odustala sam od arhitekture jer je bio logičan izbor za moj život u tom trenutku da budem sa decom, porodicom. Oni su bili mali i bilo je isplativije da se bavim muzikom, i da budem više kod kuće sa decom – objasnila je u pomenutoj emisiji.
Dodaj komentar